Bogoslovlje

рије и богословене науке грчко-руске цркве. Четврти и последней, који je до сад изашао из штампе том завршава се општим закључком из целог изложења догматичког богословља источне православие цркве (р, р. 640. —642.). Свакоме од три приказана тома додат je при крају alphabeticus index: 1.) имена споменутих у њима аутора; 2.) издања, радова и часописа (са изузетком у овом погледу првог тома) и 3.) analyticus index предмета, или преглед садржине. У раду М. Jougie има неколико одељака, који се непосредно односе на ботсловку догматску литературу српске православие цркве. Такав je н. пр. у првом тому одељак на стр. 636, писца, које се налазе овде, „Срби су своју прву црквену књижевност, писану старословенски, позајмили од Бутара“, чија се богословска литература састоји из превода грчких радова на старо-словенском језику. „Почев од краја XVII. в. oceha се уплив руских —московских и кијевских богослова, чији се радови, поглавито класички компендиуми преводе славено-српским диалектом“. У новиједоба Срби, као лира и Бугари, компилирају руске богослове, преводећи на свој језик, или прерађујући неке од њихових радова (Митрофан Шевић, Ст. Веселиновић, архим. Фирмилијан). Са нарочитом симпатијом говори аутор о радовилга Никодима Милаша, -f- епископа задарског уопште и посебице о његовом историјско-полемичком раду под насловом: „Славенски апостоли Кирило и Методије и истина православља“ (Задар. 1881. г.), где се у другој половини полемнчки расправљају догматска питања о силаску Св. Духа, додатку символу вере Filioque, опросницима, чистилишту, непорочном зачећу Преев. Деве Марије и примату римскога епископа, па такође и о догматици прот. С. Теодоровића (Београд. 1923. г.). Напослетку аутор овде броји ерпке богослове часописе —пре и послератне— са општом примедбом, „се у њима налази лгало онога„ што се односи на догматику“. Таксђе и у IV.-м тому илга два малена одељка на стр. 230. и 637. patriarchatu Serborum“. О њиховој научно] вредности говорићемо нарочито, мало доцније. Таква je садржина допиатско-богословског рада М. Jougie. Како видимо, он je замишљен широко. По пишчевој замисли, он би требао да обухвати целокупну православну доглгатску

366

Богословље