Bogoslovlje

међутим, сматрају мистичку екстазу као врхунац религиозног доживљавања и основ сваке религије. Нормално религиозно доживљавање креће се између осећања идентичности с Богом и свести о потпуној различности. Екстаза може прећи границе свакидашње свести па је ипак нормална, посматрана с религијског становишта, док налази пут за враћање тој свести, вели Гиргензон. Али постоји и један облик екстазе који је само један симптом тешког душевног оболења. 1 Најзад, шта је или колико је ту нормално, то је врло тешко одредити, јер сасвим јасне границе између нормалног и ненормалног у душевном животу уопште нема. А питање је, пре свега, да ли се све појаве у мистицимогу објаснити пеихолошки или психопатолошки. Као разлог против природног објашњења наводи се нарочито изненадност мистичких стања. Мистичка озарења доводе каткад наједном; до сазнања која се, под датим околностима, не могу лако објаенити природним путем, као напр. кад један незнабожац, који дотле није никад мислио на Бога, наједном стекне уверење о егзистенцији Божјој. 2 Од покушаја природног објашњења психолошки је најдубља теорија потсвести. А потсвест се каткад схвата као функција апсолутнога. 3 У свакој мистици, као и у фундаменталним процесима религије уопште, душевно несвесно је активније него свесно, вели БетА У осталом, како неки мисле, тајанствени утицаји Божанскога нису ни могућни у обичној свести већ у надсвести. Зато се говори и о „метапсихологији мистичког искуства“ и о човеку с оког света. 8 Али ни теорија потсвести не може да објасни све појаве мистике. За објашњење мистичких доживљаја неки узимају у помоћ несвесна органска стања. Али како би дух једном нејасном органском стању или узбуђењу дао облик Еога, да већ нема тај облик, пита с правом Делакроа?. 6

1 Ibidem, р. 627 и д.

2 ј. Frobes, о,с, 474

3 Ј. Р. Steffes, Religionsphilos., р. 111.

* К. Beth, Religion und Magie, p. 412.

5 W. Qruehn, Religionspsychol., p. 21.

6 H. Delacroix, La „psycholl. du mystidsme* (journal de psycHolLj p. 577.

60

Богословље