Bogoslovlje
религије који мистичке и религиозне доживљаје уопште објдшњавају појмом потсвести, исто тако или још много пре употребљавају тај појам за објашњење ових појава. У најтешњој вези са психологијом мистицизма је психологија откривења на коју ћемо прећи мало ниже. Говорећи о основима мистичког веровања у откривење, Leuba истиче равнодушност мистика према логичкој истини и њихово непоколебљиво уверење у оно што су желели да верују. Религиозни мистицизам је откривење, вели, али не откривење Бога већ човека. Ко хоће да позна оно што је најдубље у човеку, скривене силе које га крећу, најбоље је да проучава мистицизам. 1 У доживљајима мистичке екстазе виде неки доживљаје највиших вредности. 2 To доживљавање вредности превазилази највише висине ванрелигиозног живота. 3 Али шта је смисао тог доживљавања? Шта су те највише вредности? Да ли је мистичка екстаза само прикривено самоспасење, самообмана, као што многи тврде, или може бити и знак неке више реалности? To је питање о коме свакако не може одлучивати сама психологија религије, као ни људска наука у опште. Али психологија религије he моћи учинит велике услуге и питању истинитости религије, кад критички буде испитала питања парапсихологије, окултизма и спиритизма, као и теозофије и антропозофије. У сваком случају антропозофија и теозофија претстављају покушај да се превазиђе чулни свет и допре до Апсолутног, дакле да се постигне оно што хоће и религија. 4 А окултизам и спиритизам, као што је познато, доказују могућност ванчулног или натчулног опажања (сазнања). Отуда свакако и долази велико привлачно дејство тих појава, A то се може рећи и за теозофију која је имала значаја у прошлости, па га опет има и у садашњости.б Психологија Откривења Психологија откривења је у најтешњој вези са психологијом мистицизма. Мистички дожнвљај је по некима оно
1 Ј. Н. Leuba, Psychol, du. myst. rel., p. 393, 475.
2 Q. Wunderle, Religionsphilos, p. 198.
3 I. Probes, Lehrb. d. exp. Psychol. 11, p. 473.
* J. P. Steffes, o. c., p. 89, 137.
6 Relig. in Gesch. u. Gegenw. V. 1931, p. c. 1138 (Stolzenburg).
63
Психологија религије