Bogoslovlje

смрт, и они који то иначе нису чинили. 1 А свакако нема ниједног нормалног човека који никад није имао доживљаје који би се могли сматрати више или мање као религиозни, чак иако он сам тврди да је увек био нерелигиозан. Али шта би била права, потпуна религиозност? Питање је, међутим, да ли се уопште може говорити о потпуној религиозности као и о потпуном недостатку религиозности. Ни људи чија је религиозност максимална нису довољно побожни у сваком тренутку свог живота. Јер кад би то били били би савршено свети. A то није ниједан човек и баш најрелигиознији људи имају највише развијену свест о греху, тј. о свом удаљењу од Бога, о својој недовољној побожности. Најбољи доказ зато је псалмопевац Давид. Међутим, ми немамо никакав непогрешан принцип по коме бисмо могли одлучити где или кад религиозно прелази у нерелигиозно, профано. 2 Како је настало или како уопште настаје неверовање? To је свакако било онда, вели Andrae кад се личност почела еманциповати, тј. кад се јавила лична религиозност, индивидуална побожност. 3 А већ ина примитивном ступњу стварања религиозне заједнице постоје индивидуалне разлике у стицању религиозног сазнања, вели Вундерле. Међутим, с обзиром на религиозну диспозицију, која је сваком нормалном човеку урођена, може се рећи да је атеизам нешто неприродно. 4 Али чиста, апсолутна вера, без унутрашње борбе, без најмање сумње целог живота, није могућна код човека који уме да мисли самостално. A већ због своје себичности човек тако лако заборавља Бога. Црнац бије свог фетиша кад мисли па му више није потребан. 5 Ами се сви тако често слично понашамо у религиозном погледу. Мотиви нерелигиозности најчешће су незнање да не кажемо глупост и, још више, себичност, неваљалство неморалност. А најгоре је ако незнање и неваљалство иду заједно. 6 У религији је, како вели Јелке, у питању нешто тако

1 Ј. Probes, d. exp. Psychol. !I, p. 459 и д

2 Tor Andrae, o. c., p. 6 и д.

• Ibidem, p. 11. 14.

* G. Wunderle, Religionsphilos., p, 190 и д., 211

5 G. Runze, Psychol, d. Relig., p. 169.

6 Б Лоренц, О вредн. хришћ. рел., с. 168 и д.

Богословље