Bogoslovlje

критици облик у коме јој се даје религиозно. 1 Шта и како да се ту измени и замени? To је једно тешко питање и једав задатак будућности чијем he решењу највише психологија религије моћи допринети. Најзад, психолошки је разумљиво да се лако може изазвати негативан религиозни став, ако човек тако рећи мора да изиграва свечано душевно расположење, које изискују искрени (не аутоматски) религиозни акти, и онда кад је за то најмање и можда сасвим супротно расположен. А, кад смо већ видели, ако се религија (тј. однос према Богу) не доживљује непосредно, већ постоји само као апстрактно знање о ауторитативној вредности, она се може осетнти као принуда и онда можемо изазвати сасвим супротно дејство, тј. непријатељски став према религији. Отуда се ваљда може говорити о равнодушности („млакости“) према религији код многе деце из религијских школа, која, како тврди Guerin, брзо напуштају све обичаје у којима су васпитана, чим су остављена сама себи. 3 У том смислу можема разумети и тврђење Ренаново да је иступање из једне религије каткад сретство да је човек боље осети и више заволи. 3 Најзад, психолошки је исто тако разумљиво да морално-религиозни идеалн, кад се непрестано и аутоматски понављају лако губе своје дејство и то у толико више у колико су од њих даље они који их проповедају. А како је још Шопенхауер с правом тврдио, покушај да се вера силом наметне, ствара управо неверовање. 4 Само то неверовање не мора никад значити трајно душевно расположење. Међутим, аконеко, као Leuba, и сам има негативан став према религији, он га онда лако налази и код других. Јер, како се с правом наглашава, код ирелигиозних људи постоји недостатак разумевања и уживљавања у оне који су релнгиозни. Услед тога се превиђају или погрешно оцењују многе религиозне појаве. 5 А, што се тиче поменутог американског психолога, треба још да додамо да он говори и о штетним странама вере у

1 F. Frisch u. Н. Hetzer, Die religiose Entwicklung des jugendlichen Archiv f. d. ges. Psychologic Bd. LXII f 1928), p. 427.

2 P. Guerin, Pensee constructive et realites spirituelles. Essai de psychologic formelle a propos de rascetisme religieux 1934, p. 113, 222.

3 Ibidem, p. 16.

J A. Шопенхауер, O релнгији, c. 160,

5 J. Probes, o. c., p. 460.

Богословље