Bogoslovlje

потпуно одбацивање и укидање моралних идеја и уништење свих основних принципа и етичких закона, показао је теоретски социјализам и данашњи комунизам. Поматеријалистичком схватању историје, које су овн прихватили, сви су па и највиши принципи који важе у религИји, моралу, праву и уметности потчињени сталној промени, и то сви се они мењају са променом форме економских друштвених прилика н одношаја. Економска структура друштва чини реалну основу из које има да се у последњој истанци објасни целокупна изградња правних и политичких уређења, као и религиозног, философског и другог иначе начина схватања, претстављања и мишљења сваке историске временске раздеобе, Хришћанска етика, пак, и хришћански морал је од давнина примио један природни морални закон са свеопштим и неизменљнвим нормама и то поставио у основу своје систематске изградње, сачувавши при томе истовремено тесну свезу овога закона са религијом, Свођење етичких вредности и правила на један непроменљиви природни закон који носи етичкн поредак, сам опет заснива се и почива у Богу, даје Хришћанској етици не само унутрашње јединство и потпуност, као и заокружени облик система већ и једну вишу санкцију и достојанство. Тиме је она остала независном од промене времена и народа, од социјалних и културних струја, од философских и уметничких погледа, назора и тежњи (види о свему овоме и Dr Wilhelm Stockums, Die Unveranderlichkeit des nattirlichen Sittengesetzes etc. Freiburg im Br. 1911. Einleitung S. 1 Неки од научника, међу којима кма и богослова, покушали су да на неки начин измире ове две напред изложене супротности и у том духу и с том намером израдили су своје етичке системе. Један такав покушај јесте по нашем с хватању и систем моралне философије г. Владана Максимовића који носи наслов „Венац живота“. Но свима оваквим покушајима не испада за руком да макар донекле измире ове две супротности, не постижу жељени цнљ, јер хоће нешто што је такорећи немогућно. Зато су такви покушаји унапред осуђени на неуспех. Они обично жртвују оно што је битно и код једног и код другог правца и схватања, желе да сазидају зграду заједничку на обема основама, али одбацивши унапред темеље н једног и другог зидају у ваздуху,

88

Богословље