Borba, 11. 03. 1953., S. 2
“
М
МР.
_ Страна ПИ рили
__Дба разговора о здраб-
стбеном просбећибању
У ОБЛАСТИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ АКЦИЈА ПРОСВЕЋИВАЊА СТАНОВНИШТВА ЗАХВАТИЛА ЈЕ СВЕ СРЕЗОВЕ
Рад на чувању и заштити на-|њима и доста Шиптарки.
родног здравља — умногоме је "кренуо напред — откако су хигијенски заводи почели активније да се баве проблемом здравственог просвећивања. Институт за здравствено просвећивање Србије развио је активност у том правцу — тако да се може рећи да на том пољу већ постоје значајни резултати. На недавном саветовању директора хигијенских завода са територије Србије, разговарали смо о проблемима здравственог просвећивања на Косову и Метохији са др. Младеном Симићем, директором Хигијенског завода у Приштини.
— Тешка економска заосталост на Косову и Метохији рекао нам је др. Симић — нарочито се неповољно одражава на стање народног здравља. Здравствена служба на Косову и Метохији мора да се развија у два правца: борба против верског мистицизма и, у вези с тим, против здравствених заблуда и сујеверја. Захваљујући чињеници да народ врло радо усваја и прима лекарске савете и друге здравствене мере које се предузимају, стање се од ослобођења до данас умнотоме изменило у позитивном смислу. Мора се ипак. истаћи да још увек постоји велики отпор код лекара и других здравствених радника да дођу на Косово и Метохију иако је стање данас неупоредиво боље него раније.
Од оснивања Института за здравствено просвећивање Србије, чији је главни задатак превентивна служба, убрзо се увидело да су здравствено просветне акције најбоља форма рада. Од ослобођења до данас те акције су обухватиле скоро
· све срезове. Нарочито су биле
ка
,
5
Де и бе
м
у
пас - пре, па.
успешне акције у срезовима: Гњиланском, Горње Моравском, КЖаменичком и Грачаничком, које су извођене у прошлој години. У тим акцијама, а нарочито у Срезу гњиланском, обиђена је свака кућа, сваки појединац. Као пример колико су те акције успеле може да послужи то што је само у Срезу гњиланском — подигнуто
ће окречене. Овде бих нарочито подвукао — каже др. Симић — да је Хигијенски завод У Приштини дао инцијативу и стручну помоћ, а да су стварни: носиоци акције били сами срезови. За њихов успех су се у пуној мери ангажовали и сре-
ски одбори власти и срески коми- , 400.000
тети Савеза комуниста, Црвени крст и друге организације. Како је акције изводио кадар самих срезова, створен је велики број активиста, који ће и даље на: ставити тај рад. Овде се мора напоменути велика помоћ коју су пружили Хигијенски институт из Београда и Институт за здравствено просвећивање. За ову годину је предвиђено да се здравствено просветне акције изводе у свим срезовима. Косова и Метохије.
Колико су људи заинтересовани за очување свога здравља могу да покажу и резултати које је постигла здравствена изложба, коју је нашем Заводу послао Институт за здравствено _ просвећивање. Само за шест дана њу је у Приштини посетило око 10.000 људи, међу
4.500 кревета, већи број стаја одво- |здравствено јен је од кућа, а скоро све ку-!1952 години
У Вучитрну, Трепчи, и Косовској Митровици изложбу је разгледало 14.000 људи.
Часопис „Здравље“ и остала здравствена литература, коју издаје Институт за здравствено просвећивање врло добро је примљен, али се увидело да је потребно штампати га и на шиптарском језику. Зато је наш Завод, уз помоћ Института за здравствено просвећивање, већ покренуо часопис „Здравље“ на шиптарском језику. Први број је изашао у јануару ове године у 5.000 примерака, али је потражња за њим тако велика да ће се вероватно у току године тираж повећати. Завод ће исто тако издати и неке популарне брошуре на шиптарском језику.
Велику улогу у борби за подизање нивоа здравствене културе жене — носиоца здравственог и хигијенског стања У сеоској кући — имају и теча јеви за здравствено просвећивање сеоске женске омладине. Одзив на течајеве је врло добар, а има случајева да су се на курс пријављивале и жене и девојке које по годинама старости не би требало да га посећују. Остало је још много да се уради — рекао је на крају др. Симић — али је Косовско-метохиска област умногоме изменила свој лик.
Обратили смо се затим др. Џанти Јанковићу, директору Хигијенског завода у Ваљеву.
— Рад на здравственом просвећивању у нашем крају –каже др. Јанковић — није био до 1951 године организован како треба. Углавном се сводио на одржавање предавања, која су због слабих припрема често била неуспела, Тек у 15, а нарочито у 1952 години, добио је свој пуни садржај и ширину. Почело се са приређивањем здравствених изложби и са приказивањем здравствених филмова, као и са извођењем мањих здравствено-просветних акција. Од седам срезова, колико обухвата наш Завод, са здравственим изложбама и фил мовима је обиђено пет срезова. На иницијативу Института за просвећивање У организована је здравствено-просветна _ акција у седам села Тамнавског среза, која је потпуно успела и која нам је показала којим путевима треба да иде здравствено просвећивање у овој години. У договору са нашим Заводом, срезови су предвидели по 200динара за извођење здравствених акција у овој години. Оснивање Института за здрав ствено просвећивање Србије, показало је најбоље колико је важно место у нашој општој здравственој политици заузело здравствено просвећивање. Никакав рад на сузбијању заразних болести, на смањењу морталитета и морбидитета, нарочито код деце, у (борби за здравији и бољи живот људи, не може се замислити без активног рада на подизању здравствене свести и здравствене културе најширих народних слојева. Наш рад треба данас да се заснива на упорној и сталној борби за стварање просвећеног човека, завршио је др. Јанковић.
ДС.
5
Делегати Петог конгреса Народне модел авиона на млазни погон
омладине Југославије разгледају — поклоп омладине фабрике „Икарус“
Поклони
У просторијама конпресне зграде изложени су поклони које су Конгресу упутиле поједине омладинске ортавизације. Највише је албума са сликама из живота и рада омладине. Има доста и лепо израђених макета. Једна од њих привлачи посебну пажњу делетата. То је макета нашег првог авиона на млазни погон, коју су јуче пре подне Конгресу поклонили претставници омладине фабрике „Икарус".
На овој малој, импровизованој изложби налази се и Орден јунака социјалистичког рада којим је пре два дана одликована Народна омладина. Крај овот Ордена лежи још један, не мање значајан: Орден народног хероја којим је 1948 одликован СКОЈ.
Конгресу
На посебном постољу изложена је већа витрина у којој су поређане значке са свих омладинских радних акција. То је спремљено за поклон другу Титу. Из тих разнобојних и разноврсних значака на свој начин избија радни елан и пожртвовање младих
„На грудима 1,020.300 младића и девојака — каже се у писму које ће се предати Титу заједно с поклоном ове су значке пошле у све крајеве наше земље са места победоносних радних битака, где се радосним знојем градила наша будућност, где су се снага младости и сила разума сјединиле за нашу земљу, где се Уучило, певало, смејало и где су сви мислили на Тебе наш велики друже..."
Једна племенита акција
ЖИБОМ АКТИВНОШЋУ ЦРВЕНОГ КРСТА СТАЛНО СЕ ПОВЕЋАВА БРОЈ ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА КРВИ
Једна од важних задатака Црвеног крста — агитација за
добровољно давање крви — по- |
чео се остваривати почетком 1953 године, и већ у првим месецима дао је добре резултате.
Сви одбори Црвеног крста прихватили су овај задатак, а многи од њих већ су озбиљно почели да раде на прикупљању што већег броја добровољних давалаца. :
Подаци о броју посетилаца Завода за трансфузију крви у Београду говоре да ће се ова важна активност Црвеног крста развити брзо и да ће донети ве лике користи. До сада је најбоље резултате показао Срез љишки из кога је до сада дошло око 200 добровољних давалаца из 23 села. У томе се нарочито истиче Месни одбор Ивановци који је у јануару и фебруару послао 55 добровољних давалаца, Не заостају ни Месни одбор Липље и Козељ, село Кушиљево које је послало 30 добровољних давалаца и Смедеревска Паланка — 21. Поред ових одбора, градски одбори Суботице и Крагујевца до сада су упутили на давање крви око 100 људи. :
Пошто у свим већим центрима наше Републике постоје цен три за трансфузију, велики број одбора Црвеног крста почео је да шаље добровољне даваоце крви, али Главни одбор Црвеног крста не располаже свим потребним подацима 2 њима.
ДНЕВПА ХРОНИКА
Саветовање стручњака за међународно право
У просторијама Протокола Државног секретаријата за иностране послове одржано је саветовање _ претставника Државног секретаријата за иностране послове са научним сарадницима за међународно право из других установа. Саветовање је отворио главни правни саветник, Дожавног секретаријата за иностране послове др Милан Бартош.
Дневним редом овог саветовања обухваћено је разматрање проблема из међународног права, међу којима и разматрање питања ревизије Џовеље ОУН, кодификација арбитражне процедуре. рад на дефиницији агресије, разматрање о праву на самоопредељење, о Међународном кривичном суду итд. (Танјуг)
Годишња скупштина клу-
ба корушних Словенаца
Љубљана, 10 марта
Данас је у Љубљани одржана годишња скупштина Клуба Корушких Словенаца. На скупштини су учествовали делегати из свих крајева Словеније у којима живе Корушки Словен-
ци.
На скупштини је анализиран положај Словенаца у Корушкој после избора. Констатовано је да је за даље продубљивање односа између Југославије и Аустрије потребно да аустриске власти имају праведан однос према Корушким Словен-
а за нонинннттницинннн «== ---_--________________________-_-___________-__.
На скупштини је – изабрана нова управа Клуба на челу са др Јулијем Фелакером. Са овог састанка делегати су упутили поздравне телеграме претседнику Извршног већа НР Словеније Михи Маринку и Демократском "фронту Корушких Словенаца у Целовцу.
КМ.
Скупштина „Матице исељеника“ Македоније
Скопље, 10 марта
исељеника Македоније одржала је јуче своју другу редовну годишњу скупштину. За релативно кратко време од свога оснивања до данас, она је и поред разних 06јективних "тешкоћа учинила много на успостављању и проширењу „веза између македонских исељеника у Северној и Јужној Америци, Аустралији и другим земљама и њиховог родног краја. Слањем публикација, организовањем посета исељеника, међу којима и познатог америчког књижевника македонског порекла Стојана Христова, снимањем документарних филмова и на разне друге. начине, Матица исељеника је упознала Македонце који живе у иностранству са развитком и социјалистичком изградњом њихове домовине. Ти резултати, а и слабости којих је било у раду истакнути су у реферату секретара Матице исељеника Македоније Владе Малеског, књижевника, и у дискусији на скупштини.
Матица
Близу две и по милијарде инвестиција у Барском
срезу Бар, 10 марта
Данас је Народни одбор Среза барског усвојио Предлог дру штвеног плана и буџета за 1953 годину. Укупна вредност друштвеног бруто производа износи 2 милијарде и 42 милиона динара. Национални доходак износи 1 милијарду 978 милиона динара.
Укупне инвестиције износе 2 милијарде 361 милион динара. Већим делом ове инвестиције отпадају на кључне 06јекте. Ту улази и један део јадранске пруге Титоград — Бар, истраживачки радови на нафти, довршење започетих објеката у 1952 години, подизање луке у Бару и други важни објекти. ДМ.
Скупштина Савеза бораца Лесковачког среза
Лесковац, 10 марта У дворани Народног позоришта одржана је скупштина Савеза бораца Среза лесковачког у присуству око 220 делегата. Реферат је поднео друг Влада Митић, досадашњи претседник Савеза бораца. У дискусији која се развила истакнуто је да је Савез бораца обратио нарочиту пажњу на писање хрони ке овог устаничког краја, о бризи палих бораца, и омасовљењу друштава „Партизан“ Скупштина је једногласно од-
На крају скупштине изабра- ! лучила да се Срески одбор Са-
на је нова управа на челу са Димчетом Мире, претседником Народног собрања Македоније.
В.К.
веза бораца учлани у Социјалистички савез радног народа Југославије.
На крају је изабран нови управни одбор од 21 члана Д. К.
Среда, 1 март 1953
НЕНА у ари
пенннанн вее.. паинене
оееенанивонвноснеосвеновонвоововевоввнововвозевеовввнннвновввововевввнвивевноевнновннннн
Оснивање грађевинске коморе
Друже уредниче,
"У “"
поводом анкете у „Борби" о самоуправљању у грађевинарству треба да се размотри и реортанизовање техничке службе. Де“ латност грађевинских инжењера, архитеката и техничара (граднтеља) преми садашњој расподели рада, мислим. да опћепито ие 02 говара у пупој мери потреби # задацима који се пред њих по стављају и то зато што нису ис коришћени капацитети кадра тех“ ничке иптелигенције у целини. Ако се том питању жели прићи правилио, то јест објективно субјективно, онда треба анали“ зирати рад који код грађења 0тпада на грађевинске стручњаке разних специјализација. Пошто објективна анализа рада пије свр“ ха овог разматрања, то би се заса' да осврпуо само па субјективну страну пнтањља, то јест па правилно п пуно запослење грађе: винских стручњака. Ово питање је важпо стога што за извршење свих у 1953 години плаппраних грађевипа у нашој земљи веро: ватно садашњи кадар неће бити довољан, ако се остане код по стојећег коришћења грађевинскотехничке интелигенције,
То се најочигледније показује код пројектовања објеката. Овај рад сада могу вршити само овла· шћени пројектантски заводи или бирои, те пошто је у тим преду“ зећима запослен само ограниче» број службеника, то су они ре довно присиљени да раде прековремено. Упркос томе пројекти и напрти стижу са закашњењем инвеститору или на традилиште, а усто су на брзину и површно израђени. У сваком случају сталан прековремени рад је непожељан и неправилан, јер брзо тро“ ши ни смањује радну способност појединих стручњака, а с друге стране постоје добри стручњаци истог квалитета, а можда и бољи који нису уопште нлин недоњољ“ но су запосленн, или, опет, раде на послу који не одговара њиховом знању и искуству. Слична је ствар код оперативе, то јест на градилиштима, јер и тамо на мно“
_ гим местима грађевински струч“ њаци и нестручњаци раде љ»од јутра до сутра“, док их има при> личан број који не могу наћи одговарајуће запослење, Овакво стање настало је, по моме ми шљењу, због тота што наша гра“ ђевинска делатност пије повезана једном одговарајућом струч“ ном организацијом којој би била сврха да посредује између грађевинских стручњака свих специ“ јализација и грађевинских пре дузећа н инвеститора н између поменутих и народне власти,
Зато мислим да би требало озбиљно _ приступити – оснивању грађевинске коморе за подручје републике. Комора би са својим чланством које би се састојало од свих грађевинских инжењера. архитеката, геодета, градитеља, техничара, пројектантских заво“ да, грађевинских предузећа за: друга ни осталих колектива који се баве грађевинском делатношћу, претстављала једпу самостал“ пу стручну целину са пуном самоуправом Основни задаци тог новог типа коморе били би, по мом мишљењу, да стоји инвеститорима на располагању као поуздани саветодавни орган и посредник у свим питањима грађевинско-тех“ ничке и комерцијално-финанси“ ске привреде. У комори бп инве: ститор добпо информације о ква“ литету ни капацитету појединих стручњака, предузећа ни колектива. Комора би регистровала све погођене и уговорене радове између инвеститора пи њених чла->
нова н била би веза између њепих чланова и народне власти, Преко њених чланова — експерта "опа би бпла арбитер у спорови“ ма техничке прпроде између пнвеститора и извођача.
Осим тога она би водила бригу о томе да њепи члаповн буду запослени према њиховом знању и способностима, _ спепијалном стручпошћу по жељи појелинаца и па корист заједпице,
Даљи задаци, по мом мишље њу, би били: да се стара о стручпом п политичком уздизању њених члапова у сарадњи са друштром грађевинских ипжењера и техничара Хрватске п' Друштва архитеката Хрватске; да увск стоји па расположењу оргапима пародне власти ради давања пто- · датака о стручним и персопалним стварима; да у свим послонима настоји упапредити и побољтати паше грађевппарство као целину п да увек има у виду напредак заједпице.
Загреб. 7 марта
Милап БРФОРТ, градитељ Випоградска 2ва жожох
Деца нису крива
Друже уредниче,
завршио сам 4 разреда гимпазије са одличним успехом и уппсао се у учитељску шиптарску школу у Ђаковлци. Све до 1 фе бруара 19583 године показао сам такође одличап успех. Међутим, управа школе мп је 1 фебруара саопштила да престајем са даљим учењем, то јест да се уда“ љавам из школе, са разлогом да ми је деда био пепријатељ за време окупације.
Мој отац жели да ме школује иако је сиромашног стања што сам ја п рекао директору. Оп је одговорио овако: „Нека твој отац прода све имање, ти пећеш оста“ , ти међу овим ученицима јер си сип непријатеља" Бпо сам припуђен да напустим школу и до“ ђем својој кући
Косовска Митровица, 4 марта
Изет Кастрити, ученик жожохж
Организације у Савету за просвету, науку и културу
Друже уредниче,
наша организација Удружења васпитача претшколских устанд“ ва нако млада и без великих искустава, али испуњена жарком материнском љубављу према малишанима — својим васпитани“ цима, свесна тога да су пред школске установе спојна карика између породице и школе — у ложила је п улаже велике напоре да оправда паде и очекивања : наше _ заједнице у наше прет“ школске установе.
Опо што ме је побудило да напишем ово писмо је информација у „Борби“ од 18 фебруара о саставу Савета за просвету, науку и културу Србије, Међу наведеним установама п органи“ вацијама нема паше организаци= је,
Мислим да се ова – нпепажња према Удружељу васпитача прет“ школских устапова може исправити на тај начин што ће се на следећој седницп Извршног већа Србије, приликом _ формирања Савета узети у обзир и претстав пик нашег Удружења,
На тај начин би се дало пуно признање претшколским радниима и један стимул више за још шири процват наших установа.
Београд, 5 марта
Оливера Вуловић Господара Вучића 185
ОНЕГДЈЕ, чини се 'да а-
утобус не иде као обич-
но, већ да гази точкови“
ма до кољена, а кроз ова
аутобуска окна не може-
ЈА мо видјети бијела дана,
а камо ли зимски подфрушко-
горски пејсаж, (На станицама
не излази се ван — а и шта би
— осим да се заглавиш у бачком блату.
Неки теретњаци тешко дахћу под товарима, а прекривени шаторима, из далека, личе на "мамуте, возови за собом остављају суре репове дима који зачас нестаје под влажним небом Војводине, а један фијаке_риста, сав уронусу кожух (зачас се чини да је однекуд за"лутао човјек из сеобе Арсенија Чарнојевића и ту стао да предахне _ тражећи _ Слободан крају погађа се и ценка с неким
_ путником у танком, овешчалом
_капуту.
_ „Молим лепо, педесет банки до.. или од погодбе нема ништа,.," 4
__ Један од случајних намјерника, кога је, ваљда, некада до-
| бро забољело по џепу од „ко-
"чијашке тарифе", да би ма чим Е кочијашу, — рече ма. · ло 'злонамјерно да нема рачуна
_ да се много ценка и да попу-
[ отијцијену, иначе је ово; _ „Последња тенерапија фија. Потераће вас аутомо"бии са путева и онда ћете мо_рати да правите музеј од тих оврпљених кочија, које се ни аку нису модернизовале Марије Терезије до данас..."
ек ради. Доста ли сам ја пуомобила оставио да им фарови
За
__ гледају Реп моме дорату — док
С
Мирко ВУЈАЧИЋ
цима.
Се ОУ ТЕБА ТОНРО ВО Ј ЕРО ДРИНИ
· Добро је грофу што није жив...
шофер псује узалуд тражећи бол машине, Једном моме колеги, иначе добром кочијашу, за мирисао бензин и враг га навукао да прода кола. Десети дан машина отказала послушност и он је морао да плаћа људе не би ли од напасти ослободио пут, Мени се сажали, па упрегох дората и гвоздену „лешину" склоних с пута да га милиционери не би кажњавали, Жао ми човека — нисам му ништа рекао, али сам помислио: „Кад дође пролеће, на лепом је месту, можда ће се повратити на траву, окрилатиће, само ако му волан оживи". После је сасвим изгубио професију — ни шофер ни кочијаш, већ — ћул!»
Јеретик ва технику сједе, замахну бичем да пође, али онај му путник махну руком, ипак се ријеши и замисли мање педесет банки у џепу. Човјек се са неким мизерним пртљагом увуче под кров фиакера, искрп љен и дотрајао, који је веома много личио на мостарску фереџу, коњ нагло затеже и тек нетдје на двадесетак метара пуче осовина, а кочије се издужише и деформисаше, људи се насмијаше да се освете кочијату, коњу лакну и као да му то причини задовољство поче да стриже ушима, а равнодушни чилац вала ни оком да трепне, већ скочи и стаде да загледа утрбух" кароце, махну главом и констатова да ту само може помоћи колар, д тужни путник изнесе ствари ван, окренувгзи се за собом.
Проведрило се,
У даљини, преко затворено замагљене траке Дунава сребрни се Фрушка Гора (гора наша најљепша), прошарана снијетом и некако тачкаста од огољелих чокота. Озебло грање мирује над ријеком, а тамо пут Раковца вране диме небом и гракћу гладним граком. Нервозно лете кроз хладноћу неба
ги гдјегод се зауставе свеједно
им је — пусто и празно...
На једној малој раскрсници слеђен Исус, са нешто иња по вјеђама, чека као ружан и срдит просјак. По Панонији че-
сто се дају видјети ови дрвени и гипсани Исуси и док су их мајстори ту постављали и попови „светили" — обично ни јесу личили ни на што, а понајмање на разапетот Назарећанина, али послије магле, кише, сњегови и годишња доба обукли су им нека убога руха од лишајева и маховине и тако ти Исуси убрзо постану ботаљи и страшила за вране. Добро би било кад би их неко уклонио с пута.
Већ дуго се возимо Футогом, а не можемо да стигнемо до „центра. Кажу ми да је то нај-
дуже село у Бачкој. Пружи,.о се покрај Дунава, а нигдје га брдо није зауставило. Питомо село уз ријеку и мора да је У прољеће много луизепо када му преко Дунава, са друге стране, процвјета Фрушка Гора.
Овдје расте купус и кромпир чувени на далеко. "Футожани већ у мају, заједно са првим трешњама, новосадске домаћи це обрадују добрим _ младим кромпиром, а купус расте земља та тешко држи.
Сазнадох да су ових дана два три зеленаша који су начин про-
се на демагошки
шверцовали у народну власт као одборници (Тоша Јелчић, Бора Курјаков итд.) неславно „ражаловани“ од самог народа. Повјерење које им је народ дао на изборима хтјели су Да искупе шпекулативним пословима. Јавили су се као вјештаци у разрезивању пореза, а при том нијесу умјели да забораве стари рецепт опорезивања ико мало има узми му и оно што има", већ су богатије сељаке опорезивали њежном мјером, а на сиромашније протузаконито наваљивали пореске терете, Мислили су: „Народна
смо власт — шта се ту може Власи се неће сјетити!" И ствар но се Власи и не сјетише, али се сјетише бирачи, па ствар својих „претставника" изнијеше пред народом и затражише да се што прије развласти оваква „народна" власт. Један од њих, Јелчић, толико се био оспособио као одборник у разрезу порезе на приходе да је (као да је то гријех) пронашао неке своје пријатеље изван мјеста и приходе са свота имања преписивао на њихова имена, неће ли порез проћи, са мање муке, покрај његове куће. (Та он је „Народна власт!" Ипак, наивчина, кога је на вријеме уке: бала ова наша демократија) Сиромах, Јелчић, мислио је да су сељаци неписмени из демократије. У Футогу ће све бити у реду, као што је и раније било Дунав ће тећи куда је и текао, само ће народни судови имати нешто више посла, а Тоша ће са дружином доћи до сазнања како је'данас веома тешко подвалити народу и како су Футожани свршили политичку бук вицу.
У Футогу се нијесам изненадио овим шпекулантима одборницима (још они понегдје имају коријена), али се зачудих слушајући разговор између секретара мјесне организације Савеза комуниста и једног члана Савеза. :
„Би ли ти, друже, синоћ на партиском састанку7" „Био сам.."
„Био си... па како си се изгубио онако раног Ти напусти састанак!“
„Напустих, досади ми се слушати препирку". (Дакле члану Савеза комуниста досадило се слушати препирку међу комунистима, па да би спасио уши — вели, најбоље је напустити састанак).
„Па добро, гласао" 2
Ту члан (не знам колико комуниста) слеже раменима и би „добар" да свом секретару призна како није ни гласао. Шта га се то тиче, Изгледа да овај члан има још другова у Футогу.
Послије сам ушао у кафану и тога истога члана нашао како врло дисциплиновано пуца у билијар-куглу и не заборавља да заброји ниједан понат зарађен У овој игри. Та справа коју по десетак сати у радном времену муче неки беспослени људи учИни ми се да би могла бити стара толико колико и Иван Корвин чије је власништво било некада ово село.
Футожани су подигли диван Задружни дом, али им још треба утрошити много труда да би зграда добила пуни облик. Плодна земља, богат крај, ако буде добре организације то им неће бити тешко учинити.
Преко кровова и телеграфштанга у даљини се издиже огољело често дрвеће и на почетку њега пољопривредна школа из које сваке године
Х
макар јеси ли
излази по неколико десетина људи оспособљених из агрономије. Срео ме један од намјештеника доста срдито, јер му, вели, новине нису објавиле чланак са неке годишње скупштине. Брзо се убиједио да нијесам ја томе крив и повео ме да ми покаже диван парк гдје сада на шкртом зимском сунцу расту неки расади од поврћа у стакленим лејама и ученици раде практичне часове, Имање и данашња школа били су у вријеме „поменуло се не повратило се" неког Франц Јозефовог грофа Котека, који је, кажу за црножуту заставу одлично пролијевао војничку крв по аустриским бојиштима и за те „племените заслуге" од Аустрије добио на поклон нешто мало земље (48.000 јутара). Кажу да ни у мирно вријеме није био спокојан, ако не би нешто клао — и важио је као одличан утамањивач јелена, па је јелењим роговима био окитио сав замак. Сигурно да није било лијепо видјети ту кућу — мастодонта: а још ружније је било водити се на списку бироша грофа Котека. Возио се је колима од атара до атара и био веома срећан што за неколико дана није могао да пређе своје имање. |
Помислио сам: кад би било што не може — да се данас појави гроф Котек и по његовим баштама и парковима спази обичне људе Војводине како уче агрономију, узаслоњени уз бијеле платане, што јако гиз-. даво изгледају међу осталим
дрвећем, убила би га кап, или.
би мислио да сања, можда би и полудио, — тек старом грофу пе од ово троје морало би
одити. Добро је грофу што није жив Н ЕТ кеј
и.
пи Бај