Borba, 28. 03. 1960., S. 6

Страна 6

Одобрен сценарио за филм

шамо тде може“

Сви су изгледи да ће се, после дужег времена. У „Ловћен—филму“ најзад приступити реализацији јед ног домаћег филма. Наиме, реч је о сценарију Борислава Петровића „Ветар дува тамо где може“, који је коначно усвојен и који ће режирати Здравко Велимировић, Уједно Велимировић је. заједно са новинаром Јованом Миленковићем, и аутор идеје по којој је сценарио написан. У пи-

тању је једна прича о пе- делом „Лице са ожиљ- : НЕ | - | . торици затвореника који, |ХЖокто... ком", у коме је млади Му- У кадру су ПРИЈЕ Тон, 4 изненађени неочени, | по новом закону, одлазе| Тако ће наш увид у Ре- |ни пружио једну од својих Између два кадра: редитељ Булајић и сниматељ Грчевић за камером ним догађајима и им

својим кућама на одређени одмор. после чега се опет враћају у Казнено поправни дом, до истека своје казне. Филм једноставно пра ти сваког од њих, бавећи се њиховим различитим СУД

У БЕОГРАДУ ОД 44Д0 22 МАЈА

ГОСТОВАЊЕ „Ветар дуба |ЂЕЛТИСКЕ КИНОТЕКЕ

Од 4 до 22 маја опет ће сала Југословенске кинотеке постати привлачна и магична сцена преко које ће продефиловати око пет наестак филмова Белтиске кинотеке, чије је то прво тостовање у нашој земљи. Не може бити никакве сум ње да ће то за мнотобројне љубитеље најмлађе уметности бити догађај првог реда. Његова највећа занимљивост састојаће се у томе што ће том приликом бити по први пут у на шој земљи приказана нека од најпознатијих дела појединих великих средитеља, Као што су то, например, Реноар, Хокс или

ноард овом приликом бити допуњен прво једним његовим ранијим филмом, „Злочином господина Ланжа", а потом и делом из његовог холивудског пери ода, „Дневником једне со-

да у нека од најзначајнијих дела ране француске авантарде, Међутим, тај из бор из француске кинематографије биће веомд срећно допуњен им једним од најславнијих и најкласичнијих дела Луја Фејада, „Жидеском", тим знамени тим немим претечом Касни јих гангстерских филмова. Затим не треба никако за боравити даје ту и Жак Фејдер са својом „Атлднтидом", једним од његових најпознатијих немих филмова,

Из америчке кинематотрафије биће заступљен ЧУ вени Хауард Хоксе са својим

првих великих креација. Филм је снимљен 1932 године и, што је нарочито значајно, означио је почетак једне касније толико популарне серије гангстер ских филмова у којима су

Има већ неколико недеља откако у атељеима „Кошутња ка" 6гв престанка траје трозничава и ужурбана битка јед не мнотобројне филмске екипе. питању је сваки — дан,

сада је Булајић стремио са• свим другим циљевима и ње• зова злумачка војска спремно је извршавала и најтеже ње“ тове замисли. Ево, видимо ка ко се кроз ускомешану и уз

бинама. Интересантно јејбарице", анимљеном 1945 |без премца тријумфовали сваки кадар, још много рани- немирену масу пробијају дво такође напоменути и то дајтодине са Полетом Годар |један Робинсон или један |је у танчине _ испланирани“ је младих јунака филма» то је ово Велимировићу први|у главној улози, Али, ту |Кегни. Биће такође нашој | Засад, редитељ Булајић има су (Марија и Тон, Јихову играни филм на коме ће он|је такође и Кокто, ништа |публици претстављено и |луно разлога да буде задово- пажњу ће привући један изистробати своје снаге. Већ | мање интересантан, чији |једно њој готово сасвим не | љан, Његов „Рат“ одвија се тубљени _ малишан, коме ће се зна ла ће сниматељ би- | Филм „Крв песника" из |познато име, То је Тод Бра |тачно по утврђеном _ плану; они, за тренутак, постати бри ти Владета Лукић, Снима- | 1931 бесумње до данас спа-|унинт, у Америци најви- штавшие постигнуто је и не жни и одани пријатељи. На

ње треба априла.

Да почне крајем

Сутра премијера „Коте 905“

У Београду ће сутра бити одржана премијера ломаћег играног филма „Кота 905". који третстављда ђе дитељски деби затребачког редитеља Мате Реље. Филм је снимљен по сценарију Милутина Јанковића и прича о једној узбудљивој акцији органа ОЗН-е против трупе издајника. По ред Реље, по први пут су на играном филму наступили и композитор Данило Данев и сниматељ Томислав Пинтер, У главним улогама се појављују Илија Џувалековски, Душко Булајић, Хермина Пипинић, Павле Вуисић џи друти. Продуцент је „Јадран—филм“.

ше познат око 1933—35, из кота је времена и његов филм _„Чудовиште“ који ће нам бити приказан, Ин тересантно је да њега под једнако присвајају и присталице – фантастичног, и присталице надреалистичког филма,

У прилици смо исто тако да видимо и један од првих фројдистичких филмо ва, који на себи носи Пабстов потпис, То је „Тајна једне душе", из 1926 тодине, својевремено _ Толико дискутован и умногоме ка рактеристичан за каснији стил Пабста.

Све у свему, у оквиру то стовања Белтиске кинотеке видећемо укупно 15 про трама, од којих ће сваки, поред једног играног дутометражногп |филма, садржавати и по један кратки,

документарни,

што више од тога, уштеђен је један дан...

читав

лишу _ Кшижевске – оцртавало се саучешће пуно нежности

Тон и Марија са изгубљеним малишаном

док је Врдољак одавао једну забринутост помешану са не» верицом, Ли живот се и џ склоништу латано почео »нор мализовати“, меко је разљова• рао са новим познаникож не» ко је хтео да чита, нека жена је штрикала..- Онда се сва пажња наједном сконцентри“ сала ма велики телевизорски скран, који је нудио страви“ чан призор злослутних авион

било неколико дана, после че та је снимање било завршено и велико склониште напуште. но,

На реду је потом била сек венца _ мобилизације, јед“ но; дрвеној бараци пред укру

сним ц надутим пуковником дефиловала је чудна поворка људи Најразличитијих — зани“

мања и социјалних обележја. Са коферима џу рукама» упрће

ли су да одговарају на свако“ јака пуковникова питања б то

ме да ли верују ли имајџ мајку, могу без ж

у прогрес да колико дана Уствари,

тако је оцењивон степен њи“

хове три, седам, пљу

ковникове оцене.

способности » .„

Шет, штале бут. ред њих

се нашао и Тон био је з69 њен ц није могао Да

мноћо смисла Џ

ономе 9 ој

ских ескадрила... Тако — је су за запиткивали“ Пуковни

се мрштио и рекао је три, онда је дошло још једно тредно питање и оцена је и. ла промењена Џ "две, вли

ни разним завежљајима, мора

Тончи Врдољак, као Тон, главни јунак филма

| | Још само До пре неколико

ПРВЕ ПРИЈАВЕ ЗА КАН 1960 | ту

| плавила бројна »војска" ста-

вешка. Пакистан, Холандија. | ности. на петорице чланова званич- |ским екранима на којима су ј о: – Ј ! чујно почела окре Пољска, Румунија. Шведска. | Од осталих земаља пријав-|ног фестивалског жирија: Сер гаје љашња мера се нечујно Швајцарска Чехословачка, се, пројектовала —спо 1и ма св ме И • ~ -____.“ | љивале су игране филмове |геј Јуткевич (СССР) Жорж ћ ; тати и на свим лици. Турска. ОССР и Југославија. | још м ове земље: Сименон (Белгија), Анри шо- | збивања, потсећао је на не. апето 1збу , Мако велики број _ земаља | Аргентина „Процесија“ у ре-|ве и Марк Алегре (Францу-|што што је некада било стил тло видети неко # ДР ево дОЧИтИти жији Франсиса Лорика). Бу- пи ИН Пе књ експресионистичких филмова, ђење“ Булајић је сада биом за Е герск Прва лекција). Инди- | Ру = " | њих ј знају наслови неколико фил- ја“ Самит“ Кина чари ва. какав (смо, реџимо, а довољан •,. Али пред мова који ће бити приказани “ могли да упознамо Џ анљо- да | замашан храм). Норвешка („Лов“ у ре- Као специјална приредба у остајао | пити од 4 до 20 маја | окији Ерика Локеца), данска току фестивала ће се одржати | вом »Метрополису“: У овом Је још. увек то ће ме у (Шапа), Мексико (Макарио, У|и комеморација преминулим | слуцају та подударност је би и сложен посао З О ИваЛ БР: ЖеКО 18 К9 још | режији Роберта _Гавалдона), | француским филмским ствара- учају дулар. ] и моћи бСаније објављено. бити отво“ Чехословачка („Бели голуб“ У | оцима. Том приликом прика- | ла дубоко условљена одређе- жда за неколико месеџ лав ари РаИнави режији Франтишка Влацила), | заће се „Златокоса" Жака Бе- |ном тематиком, умнотоме лу- је кафа ли је њелов филм ' а = пре има | Пољска (Срећа у кутији), РУ- | кера, „Реморк" Жана Гремијо- шидно антиципираном баш у | 5 · за "се: ја | мунија (Телеграми) и Бразили| на и „Ђаво у телу" са Жера- |- : потпуности завршен, | најозбиљније шансе да добије | ја (Угрожени град). ром. Филипом, неким од филмова из тога 5 | Пи котара (ве Бели Француска још није објави- к. ц. |аремена и тога стила. Али, Велико атомско склониште (Снимци Ивице Рај ; Велика Британија приказа- | ла који Филмови долазе у 0о6-

Ле и демонстрирале. најзатри- | „Херкулове љубави“ У коме и- златна су већа: обратите пажњу да су сва опна ~ = Н <> му, Наша публика глелаће их лоте пулфер. Сабима с орстеб желији су завијали ноћу као | грају Џејн Мејнсфилл и тен 1 много бучнија — као почетак неке панике А аи пи заједно у Ритовом Филму „Ду | Хилда Ар с шакали на месеп који у Холи: | муж Харгитаи: Ален Де- Сви ови нови системи изражавају заједнички стини дао је У свом филму „Ра|го топло лето“. и Ханс Чавиле. учешће У вуду често постаје црвен због | лон тумачи насловну улогу У страх: губљење поверења у сам филм. Техни- говор Кармелићанки“, Бароу Земље при Е 41

КЕ магле и дима“, новом филму Лукина Вискон- тка препреденост комбинује се у очајничком улогу једног мимичарђа који за Н мачки фи ЛМ лину.

ћ У свом даљем излагању Трам |тија „Роко и његова браћа“; напору да се зачара публика, док јој се исто- бавља масу пред погубљење за е 4 Ш ејк

| бо је папао праксу лодељива- | Раф Валоне и Марлен Дитрих времено ниво снижава, време Француске револуције, за Берлин 1960 Још један В На пе ас ма а ои Непотребно је детаљно објашњавати колико ачким ФИА зе. ак с плеј ДА ој Орн њи . проширење платна не повећава већ управо сма- По Л Њ мени Џо ан Пови пут У историји берлин- У западнонем: припрема искључива _ снобовско-монден- | Артуру _ТОСКАНИНИјУ. Ферене њује изражајне могућности. Сваки активни у: ског филмског фестивала се ским атељеима Гаврзје „до

| тракпија. Он је такође | Синатра и Ана Мофо ће евен- филмски радник може то да потврди; веома Вудво опет заједно | већ сада, дакле средином мар- | снимање нема ејк“. услови ма је Ооо: туално тумачити Мала ја = мало ефеката добија се лармом и вриском. удворд Ј та, зна немачки претставник на | бри војник Пи треба. Ољо узузимење од награде Лино де Лаурентис жели да "У Најизражајнији глумац се никад неће усудити Млади фФилмеки пар · Полј овом Фестивалу. Као и прошле | улогу У Ме ањ Римен. кзвов оних уметника која су, лока- | нет Вадим тумачи једну од да читав комад одигра са повишеним тоном. њуман сан Вудворц, оми- | тодине и ове ће у Берлину за- | тумачи сока наша публук“ де

Па ар РУТ и ЕРИ ЦИЉ Ре

. тиста. Снимао се један од нај на крају је било изречено

овоголишњи Међунаролни ти најновији филм Кона Ичи ОВИ И и а компликованијих делова фил- „један“, Разлог су биле бон

илмски фестивал у Кану у- | каве „Кључ“ (Каги). То је при | јев' арка Дон » „да! „ К овом велико се поипрема, Лосал је |ча о шездесетогодишњаку ко- |псетанцетом“ по делу Чехо-| “4, велико атомско | склони боне – пронађене у Тон своје учешће пријавило два- | ји, схвативши ла више није ва и „Беле ноћи" Ивана Пир- |ште. Граб акаина преки сив џепу... десет и девет нација. м то: способан да воли. налази уто јева. Незванични кругови око | нотрафа ушка еричеви“ 5 није било. Аргентина. Аустрија. Белтија, | чиште у љубомори. Главне У | фестивала тврде да постоји мо ћа пружао је импозантан и Нешто изгледа није ј Бразилија. Бугарска. Канада, | логе тумаче Ганџиро Накаму- | тућност да се, поред званич- 5 реду и редитељ је понављ Кина. Данска, Шпанија. Сје-|ра и Мачико Кио, Филм је|ног совјетског претставника, | упечатљив утисак» решен у си Настала је тишина, ка о Америчке не снимљен по роману Јуничира ом и један бели по спејвим и широким бетонским по кадар. (12

ранцуска. Велика зитани. | Танизакија који је, приликом | цијалном позиву фестивалског -: клапи је писало да се снима ја. Грчка, Мађарска, Индија, | објављивања 1956, подитао бУ. | жирија. вршинама, са многим залери. '

Италија, Јапан, Мексико, Нор-

ће реализацију Џека Керлифа. тугогодишњег сниматеља и аутора фотографије низа од

Ру коментара у јапанској јав

зи“ за приказивање. Према не званичним извештајима посто ји могућност да се у Кану о-

Засада су такође позната име

ОРСОН ВЕЛС:

јама, са великим — телевизор“

искуство, али се ништа не добија ако се оно

264 кадар, по трећи пут. К>

Где лежи разлог кризе у светској кинеме

исувише понавља.Када нестане пролазно задо- тографији7 личних енглеских филмова у пет Пан рИКоа о је вољство психичког шока, утисак се никако не У ки који филмове стварамо: а ми Ма. бојама. „Синови ч љубавници“, па Ма пате НЕ“ лаири ст. може проширити понављањем сличних ствари. смо намерно заверили да стварамо за које ом ПО НИ Ви ране бе. окт А могуће Када радозналости нестане, не можемо више мове. Ми се, међутим, везујемо за оте до маће за своје ои тојоте. ли |ност да нови филм Клода О- да се одушевљавамо оним што је необично, нам постављају продуценти, Зашто

на Стоквела. Венди Хилер, ТТревора Хауарда. Хитер Сирс ми Мери Јур.

Званични амерички преставник биће Филм релитеља Вин сента Минелија „Повратак са

м „| Т а е ла, Ро а дара ам Виа | баре фар те Бре а зри - прва пазе своје, Ужојана мерна то пало Зва завела права ара ша отравичен да би млада могао да патђе Џаси: о умотностиј повеза У овом филму тумаче Роберт | вратио из Москве где је пре- ЛОТИ Е. ЕВЕ ар 514 СЕЛИ Пе а 545 РЕН је > сМеВ 555 ПИ скрено допадање публике. Оно што одговара на шта мислимо кад говоримо зх | Мучам, Клилоо Тииокер, 41ерџ | гледао пет филмова који До- ДИ Па АРСИ за 55 и пити Уне ЈЕ и блебетлњу одојчета свакако не би продало ни- броја биоскопа у свету тој непх једно липе. Петерд. Џорџ Жемилтон и лу- 1 1 7 У ности на продуц Ј један филм. да филм није никада бивао улеп- шљотини статистикег Мислимо ли на

ана Петн.

На овоголишњем Канском фе стивалу Јапан ће претставља-

тан Лара „Регате у Сан Фран писку“ буде један ол кандидата. Што се тиче совјетског прет ставника, он ће бити одабран У току наредних десетак дана.

лазе у обзир за приказивање на Кроазети. То су: „Непосла то писмо“ Михаила Калатозова, „Балада о војнику“ Гри-

ДАЛТОН ТРАМБО 0 „ЛОВУ НА ВЕШТИЦЕ“

Амерички сценариста Далтон Трамбо, који је дуго голина био на „прној листи" злогласног Комитета за антимеричке делатности, опет је у центру пажње јер је Ото Преминтер изјавио да ће. упркос свему, да га ангажује за спенаристу свог новог филма, Трамбо је медавно У једном интервују део овакву оџену Фамозног „лова на вештице“ у време зло тласног Макартија;

„Захваљујући хушкању 1едног члана хонгреса, толико злобног да је најзал завршио

па роби. лот на вештице је ' у задњим редовима да је боље гледати са ску- то | Кој Р се, наиме 4 У Холивулу постао омиљена за- их седишта него са оних јефтинијих. Међу- 5 пара. Ме им. у нај ем Оојтнера. Рали А филму бава многих Американаца, И- К ратке вести из ита- им, ниске таванице на балконима биоскопа Жан Луј Баро филму И Ноам њих двоје | најновијем Којтнеровом па ид следници су ислеђивали. ло- . ТУ типично америчка појава, док је уствари но- поново на филм тумаче млади брачни пар који | „Чаша воде“ који прим коме. ин лошаптавали, патрио- лијанских атељеа и исток анишао на највећу популарност баш у се непрекидно праире. Б пао с т"

уплали кроз кулоаре студи- ' Европи, . Њум треба ускоро д - . Главне улог лозе ја. легије лојалних маршира- Познати (Француски глумац МЕН они

ЈЕ елоказано. били оп- | главних улога у његовом но- у си “ капетен пужнивни ЗА сарадњу са хо-|вом Филму „Љубав на Север- стаје досадно, Бити са једном сиреном на па- ни уметници, уживају глас у. | претстављати један филм и- бај МИ 2“ мунистима и њима блиским! ном мору". Орсон Велс у улози Отела, луби луксузног прекоокеанског брода је дивно зорнот м мермошичног брачног !стакнутог редитеља Желмута еник.

организацијама. Као највећу грешку у додељивању „Оскара“ Трамбо наводи чињеницу да два велика филмска уметника до данас, Грета Гарбо и Чарли Чаплин, нису лосада добили признања за своја постигнућа, Увидевши своју фаталну грешку Академија за Филмске уметности лоделила је липимерно новопронађена „при знања за животно дело“ овим уметницима онда када они нису више оно што су некад били.

Почело је снимање филма

Грака снођа

Обично се досад Орсон Велс претстављао публици као изванредни глумац или

од њега захтевају да своје филмове снима у техници широког платна. Мако се са њим не морамо можда сложити, чињеница је да Велсови ставови заслужују сваку пажњу и интересовање.

Уживање у свему што је

суперлатив,

монументално и велико, некада је било заштитни знак холивуд ске производње. Људи су нас често и грдили, што смо сматрали да је „колосално" најбољи

тог узбуђења2

шта се изменило7 Холивуд свакако није. Проста величина нас узбуђује исто као и пре, А шта су заправо нова платна до врхунац

Међутим, сада су они који су нас раније исмевали баш ти који се највише труде да се

штра, покрети

придруже нашем лудилу.

Каква је била реакција, (неко ју је могао сматрати разумном, када је изишло, уздигнуте главе, из лабораторија у Јужној Калифорнији7 Уместо да то чудовиште на падну оштрим вилама, љубитељи филма из це лог света пожурили су да га срдачно пригрле. Ниједан облик није сувише поремећен, ниједпа величина не изгледа претерано параноична. У најпопуларнијем од тих процеса слика је нео

ово чудовиште

камере веома ограничени; до-

бра монтажа готово немогућна. Кадар — који површио ограничава акцију некако у облику фриза — није уопште погодан за људски 06лик и пресеца човека негде испод кукова. Ово утигантско платно" је идеално за општи плав неке параде или издужене змије.

Ове врло необичне пропорције диктиране су писком таваницом балкона неких супер-биоскопа, и њихов је главни циљ био да увере оне

Многи други процеси су још шири. Многа

Кад пређе извесну границу, претеривање по-

Тада смо чак и равнодушни, и заспимо. Филм није никада заиста добар уколико камера није око у глави песника,

Дистрибутери, наравно, мисле да песници не продају филм. Они заправо не знају одакле потиче суштина филмског језика.

Без песника би филмски језик био сувише

шаван поезијом, остао би увек само вашарска сензација коју, би повремено показивали као што то чине са пуњеним китом. Све што живи, а самим тим и све што се продаје, потиче од способности камере да види. Она наравно не већ гледа заједно са њим. У таквим случајевима камера је много више од простог апарата који региструје, она је средство којим до нас долазе поруке са другог света које нас упознају са многим тајнама. ту почиње мађија. Чари, међутим, не делују уколико око камере није људско око. Око ка-

гледа уместо уметника,

мере, мора, значи, да буде на ока. "Филм је трака снова.

Догађа нам се да сањамо у бојама и, понекад, у црно-белом, али никад у кинемаскопу. Никада се не будимо после ружног сна и не срикнемо зато што је тај сан био у вистави-

жну.

Наша маштања нису нимало еротичнија У. синерами ни сликовитија у синемираклу,

Хан Луј Баро појављује

љени и више пута награђива-

мална платназ

Ко може да нивоу људског

разлог

њихова местат

ступи у Преминтеровом фФил-

паднонемачку кинемтографију

Видели смо да прошире ћује ни форму ни садржај, филм. Нисмо ли ми баш о осиромашујемо напуштањем једи вор' која су нам некада омогућавала да 19

Можемо са радошћу да пр циркус увек бити наклоности. нергично потврдити да било-какво хрмеди ити Која онда перверзн: нашу светску жинематографију

зволити џиновима да збришу м последња ин

које седи на једном седишту у једној двор 5 Помножимо ли га са неколико милион топ. ње је да ли добијамо ишта виш = гледаоца у множини. Он је несве тистичког значаја, и његови снов зависе од старих људских облика. н пер-платно неће од њега начинит века. Он није див, он је само броји Миадутим, он је већ мање од тога; он њује сваког дана. у 4 тврди да је случајност публика удаљује од биоскопа баш ~ се значај уметника на филму полако ват Да ли су џиновска платна симпт

изнамо да Такође ћемо 5 ће увек бити места

које на:

маче Густав Гриндгено, њем

комичар кога +

ике не обога“ пе посиромашује жи ни који сами се

е од ист

морбидна сила тера узима

али!

стан свог и тврдоглаво

о се и супер“ Ини смо

е ду вала

ом или ће

м се намете

да 38