Borba, 06. 04. 1962., S. 9

· организације. У првој години

Петак, 6. април 1962, ·

Ћ; ДА 77

ПОЈАЧАНА АКУМУЛАЦИЈА. ДРУШТВЕНИХ СРЕДСТАВА ЗА школство

Из експозеа Крсте Ц рбенкођскоћ, секрешара СИВ за просђешу и куашуру пред Одбором

На јучерашњој седници Одбора за просвету Савезног ве ћа Савезне народне скупштине поднео је извештај Крсте Црвенковски. секретар (СИВ за просвету и културу. У коме је између осталог рекао:

— По многим аспектима про шла година је у нашем про светном и културном животу била различита од претходних. Савезно извршно веће је у више махова разматрало проблеме школства и доноси ло одлуке у вези са његовим даљим развитком. Школство је живо дискутовано и на се-

дницама републичких извршних већа и народних скупшти на, народних одбора као и на бројним форумима друштвено-политичких и стручних ор танизација. Тако рећи, читава наша јавност претресала је политику и проблеме школства., У току оваквог врло саложајног ангажовања јавности покренута су и истакнута многобројна питања и израже ни често пута и врло велики захтеви који прелазе могућности појединих подручја а понекад и читаве заједнице. Међутим, у свему томе треба видети једну веома значајну промену у односима између школства и заједнице. Никада раније ова друштвена делатност није била у тако број ним контактима са читавим лруштвом, никада до те мере није била друштвена делатност о којој се организовано стара читава заједница. Овакав нови однос представља за наше школство једну значајну тековину која ће у наредном раздобљу моћи веома конструктивно ла утиче код решавања разноврсних његових проблема.

И прошла година је карактеристична У погледу експанзије школства. Даље врло сна жно проширивање платформе за образовање и васпитање У нашем лруштву омогућено је

за просђешу Сађезно! бећа Сађезне народне скупштине

Крсте Црвенковски говори у Одбору за

одговарајућим мерама у нашој просветној политици (децентрализацијом овлашћења и средстава). Истовремено оно је резултат притиска одређених друштвених потреба за већим и разноврснијим образовањем као и оспособљавањем стручних кадрова и за перманентним даљим образовањем и усавршавањем радних људи. Услед тога повећао се број школа на свим нивои

ма а још више од тога повећао се број ученика и студената У свим врстама школа.

Нов систем финансирања показао је велике предности

У свом даљем излагању секретар (СИВ за просвету и културу приказао је различите видове експанзије школства — од пораста броја школа и одељења до интензивнитег дипломирања и затим пре шао на разматрање искустава стечених у примени новог на чина финансирања.

— Прошла година протекла је у спровођењу новог система финансирања школства. Иако је једногодишње иску-

'"етво недовољно за коначне о-

цене система у целини. очигледно је да је нови систем показао низ предности у одно су на онај ранији. Посебно је у новом систему далеко више омогућено:

даље осамостаљивање школа и стабилизација њиховог друштвеног положаја, _стварање у њима нових, савременијих друштвених односа и јачање друштвеног положаја наставника;

У условима новог система омогућена је већ у првој години акумулација знатно веће масе друштвених средстава за потребе школства; "нови систем перманентно 12 стимулирао јачање интереса

како појединих фактора тако и читаве заједнице да се про блеми школства интензивније и радикалније решавају. У исто време и у самим школама стечена су драгоцена искуства. Захваљујући чињеници да је нови систем отворио далеко већи број извора из којих школе могу стицати средства која су им потребна за рад.у прошлој години је пораст дру

штвене потрошње у овој обла |.

'сти далеко премашио раније године. и · , Ј

Према подацима који су наведени у извештају види се да су утрошена средства за школе прошле године износила око 134 милијарде динара. Још око три милијарде динара утрошено је на друге институције које такође служе образовању и васпитању предшколске установе. учени чки домови. народни и радни чки универзитети. Ако се ова цифра упореди са сумом која је за исте сврхе одвојена У 1958. онда се види да се потрошња више него удвостручила. Значајан скок остварен де и У односу на 1960. у односу на коју је потрошња пора-

_ Привреду треба директније укључити у

Спровођење у живот новог система финансирања пратиле су. према речима Крсте Црвенковског, и бројне слабо сти. Врло често оне су биле резултат и извесних несхватања самог система,

Тако 1е често пута превише истицан само материјални мо менат а мање се обраћала па жња другим позитивним стра нама новог система. било да се радило о'проширивању извора. покретању иницијатива. рационалнијем трошењу сред става итд. Најзад, у првој го дини деловања новог система било је и неоправданих очекивања да ће се бројни материјални проблеми који су се већ дуже времена нагомилали одједном и аутоматски разрештити. 'То као и често недо вољно познавање суштине но вог финансирања утицало је не на развијање локалних иницијатива И контроле друштва да се нови систем доследно примени, већ се понегде изражавао једино као притисак на средства према вишим. политичко-територијалним је диницама.

У неким рејонима вршено је широко преношење обавеза за финансирање појединих школа са републике на срезове и са срезова на комуне, У неким случајевима овакве „рејонизације“ претиле су да појединим школама 03биљно отежају положај. У не ким народним републикама то је благовремено уочено па су чак вршене и неке исправ ке, чиме су последице делом већ и отклоњене.

Нов систем финансирања школства започео је своје деловање истовремено са У“ вођењем у живот нових привредних инструмената на по'дручју производње материјал них добара. У том склопу могућности привреде за финансирање образовања резултирале су с једне стране из посебних инструмената по којима се могло вршити издвајање за образовање и, с друге стране из слободне расподеле укупног дохотка привредне

могла се приметити извесна

Уздржљивост привредних ор-

тенизација да удазе у крупЏ није инвестиције у области образовања. У другој половини године стање се нешто побољшало. Међутим, резултати које смо у том смислу 0стварили могу се означити тек као почетак једног смишљенијег и друштвено оправданог укључивања привреде у финансирање образовања. Нека од већих предузећа већ су формулисала своју оријентацију. међутим, на овом питању још се није довољно учинило те предстоје и даље вр“ ло крупни задаци. Данас је сасвим јасно да привреду морамо што више директно укључивати у процес образовања. Не може се само опорезивати привреда и уместо ње образовати кадрове за њу а

сла на 138,7 одсто. Ове године први пут је забележена значајна резерва која се пре носи у наредну годину. Према евиденцији Народне банке друштвеним _Фондовима за школство остало је неутроше но близу десет милијарди динара. Још један значајан приход школа појавио се први пут У прошлој години. То су самостална средства школа. Према претходним подацима Народне банке школе су у 1961. реализовале око 2.763 милиона динара. То је слободан самосталан приход из прошире ња делатности школе и других одговарајућих активности. Општи обим инвестиција У школство У прошлој години износи нешто више од 30 милијарди динара. Са овим сред ствима прошла година је номинално најбогатија година У погледу инвестиција у школ ство (инвестирано је два пута више него 1958. а за око 30 одсто више него претходне две године). Међутим. реални обим инвестиција није на пла нираном нивоу. Према најновијим израчунавањима плани раног кретања цена у грађевинарству. реални обим треба умањити од номиналног за око 20 одсто. што с друге стра не захтева и ревизију читавог Петогодишњет плана инвестиција у области просвете како у погледу прерачунавања на нове тржиште цене та ко и у погледу динамике његовог спровођења до 1965. године. На овом месту у извештају еледе подаци о укупним сред етвима за школство У 1961. ко ја износе око 150 милијарди динара. што представља 3,37 одсто националног дохотка, према 2,84 одсто колико је о-

вај проценат износио 1960. процес образовања

без њеног утицаја, односно непосредног ангажовања.

У наставку свог излагања секретар СИВ за просвету го ворио је о раду фондова за школство и о приговорима да у неким комунама средства фондова за школство нису распоређивана према потреба ма, односно да утврђивање елемената за финансирање ни је довољно објективизирано. Али су. како се каже у извештају, и на овом плану 0стварена значајна искуства па ће уз све веће ангажовање друштвених снага, самих школа и удружења наставни-

ка бити могуће да се сагледају и исправе учињене погрешке, Неки проблеми резултат су неусавршености система ·

Појавили су се и проблеми који су у првом реду резултат неусавршености самог система. Према речима Крсте Црвенковског ту пре свега треба имати на уму следеће: · Одређен број школа средњег ступња био је у положају извесне несигурности. Не може се све пренети, у финансијском смислу, на комуну. Не соме се стимулирати 0тварање „комуналних“ средњих школа, а још мање дозволити да се угасе добре шко ле које окупљају ученике са ширег подручја. Заједничко финансирање се још није развило. У том правцу треба чинити даље напоре и прона“ лазити нова решења. Дотле одређене школе треба финансирати из средстава виших политичко-територијалних је диница.

У извештају секретара сив за просвету и културу посебно су интересантни делови У којима се говори о даљем раз воју високог школства које је 1957/58. године имало 110 Установа. а ове — 244. на које је уписано 155.462 студента,

Консолидација широке мреже високошколских Школе у најнеразвијенијим рејонима, а поготово у брдским рејонима, често нису могле ни да функционишу. При ходи комуна у тим крајевима су тако малени да ни издалека не могу покрити издатке. Овде се мора од стране срезова и република изградити такав систем дотирања који ће обезбедити нормално функ ционисање основног образова ња, Упоредо с тим треба подр жати све иницијативе за једном нормалнијом школском мрежом путем стварања централних школа као и за изналажење других форми обра зовања тамо где има мало деце (амбулантне школе, летњи курсеви итд).

Нису још довољно отворени нови извори за инвестиције У

школство.

установа

Међутим, према његовим речима, експанзију — високог школства нису увек пратиле солидне организационо-кадровске припреме, због чега неке високошколске институције имају озбиљне тешкоће У обезбеђивању основних по-

просвету треба за редовно одвијање наставе. Осим тога пораст

броја студената није у одговарајућој мери праћен порастом броја наставника. Дошло је до извесних диспропорција између мреже и броја високог и средњег школства. То наводи на закључак да са да, у условима релативно раз вијене мреже високошколских установа напори не треба да буду усмерени на отварање нових факултета, високих и виших школа већ на развијање и консолидацију постојећих у циљу подизања њиховог нивоа и побољшања ефикасности наставе, односно студирања. Нормално је очекивати отварање нових високошколских институција само у изузетним случајевима и то кад се утврди стварна по-

Мрежа _ свиг врста школа у прошлој години је осетно проширена, Ос новне школе су, на пример, добиље 5.500 нови одељења, а укупан број ученика торастао је за близу 180.000. У средњим школажа _ отворено — је 1.500 новиг одељења и У писано 44.000 нових ученика, Отворена је 61 нова високошколска установа, а број студената се товећао за 35.000. Овакву експанзију зижолства прати цм осетан пораст завршени: ученика свил школа. Про шле године је основну школу заврштило 167.000 ученика (што је за 85 од сто вилце "его 1957), сред ње је завршило 113.000, а. на факултетима ч вимм лижолама "дитљомлмраљо је 17.180 студената, двоструко виле него пре четири годиње. Међутим, према прогнозама _ овај тораст ће пидућих година све вилце расти, тако да ће 1965. на пример, само основ осмогодилињу школј завршити близу 300.000 ученика.

треба и пошто претходно буду обезбеђени сви неопходни услови за нормалан рад. Осим тога потенцијалне резерве и могућности за повећање броја дипломираних више не треба тражити само у квантитативном порасту институција и основне масе студената. Бољом организацијом наставе. смањењем осипања студената, скраћењем просечног трајања студија знатно се може утицати да расте број дипломираних. Једна анализа Загребачког свеучилишта за прошлу годину показује да само 42 одсто од укупне масе студената уписаних у ову годину студија и дипломира.

Обезбедити довољан број наставника прворазредан задатак

Посебно место у извештају | начин допринети бржем задо-

посвећено је и проблему наставничког кадра.

— Снажна експанзија школ ства, повећање броја ученика, реформа наставе условили су и повећане потребе у наставничком кадру. Проблем обезбеђења довољног бро ја квалитетног наставничког кадра остао је један од прворазредних проблема у области образовања од чијег успешног решавања у знатној мери зависи реализација наше политике образовања и планираних задатака. У овој години посебна пажња посвећена је од стране републичких и савезних органа разма трању овог проблема и предузимању одговарајућих мера. Отворене су нове учитељске школе, проширени капацитети постојећих, отворена педагошка одељења при гимназијама итд.

Општински, срески и републички савети за просвету чинили су посебне напоре да побољшају материјални поло жај учитеља у забаченим и не развијеним селима Један од најозбиљнијих проблема су остале и даље потребе за наставничким кадром за предметну наставу у основној шко ли. Број ових кадрова није довољан а према демографским подацима број ученика у вишим разредима и у наредним годинама ће расти. Упис у више педагошке школе у последње две године, изузев у НР Хрватској, стагнира. Све то упућује на потребу изналажења ефикасних ме ра за решење овог питања. Од посебног значаја су мере које су предузете у Хрватској отварањем дванаест нових педагошких академија. Ту је и оријентација у свим републикама на ванредно сту дирање чиме се пружа могућност учитељима и недовољно квалификованим наставницима да постигну вишу спрему. Од значаја је и укључење факултета у решавање овог проблема, у

Увођење нове расподеле до хотка и побољшање материјалног положаја просветних радника биће свакако стимулативне мере које ће на свој

ГУДАЧНОГ НВАРТЕТА »ПРО АРТЕ« У БЕОГРАДУ

Загреб, 5. априла

Гудачки квартет „Про арте“ из Загреба на позив Радничког универзитета „Ђуро Салај“ одржаће 11. априла у Београду концерт под називом „Вече словенске модерне музике“ — Програм обухвата дела композитора Владе Милошевића, Мирослава Милетића пољског композитора, Грацине Бачевич и Чехословака Мирослава Шлиха.

Загребачки квартет наступиће у саставу: — Бела Дра-

слав Милетић и Људевит Чулумовић, да

ГОСТОВАЊЕ ЗАГРЕБАЧНОГ |

тић, Бранко Подрека, Миро- |

вољавању потреба у наставничком кадру.

»ћарта више« _

за — озбиљну музик) "

МУЗИЧКА ОМЛАДИНА У ЗАГРЕБ МЛАДЕ ЉУДЕ ИЗ ЦЕЛЕ ХРВАТСК ДИНАЦА НА ПРИРЕДБАМА У

Загреб. априла

Јутарњим возовима стигло је данас у Загреб 950 омладинаца из Вараждина и 500 из Џакраца — прва омладинска група из унутрашњости која ће присуствовати приредбама организованим у оквиру Музичке недеље, Овом недељом, која ће се одржати од 6. до 12. априла. почиње нова велика манифестација организације Музичке омладине У којој ће око 10.000 деце и 0омладине из готово свих крајева Хрватске пунити позоришне куће и концертне дворане у Загребу. Сваки од ових посетилаца за време трајања ове акције посетиће просечно по две приредбе.

Прва слична акција Музичке омладине била је организована у децембру прошле године. када је представу Сме танине „Продане невесте“ у Хрватском народном казалишту гледало око 800 омладина ца из места у околини Загреба. Успех је подстакао организаторе да средином јану-, ара ове године. за време зим ског школског распуста. орга низују по једну приредбу У евим загребачким позориштима. Њима је већ присуствовало преко 3.000 омладинаца из унутрашњости. Најновијим поиредбама присуствоваће чланови Музичке омладине из Дарувара. Вараждина. Чаков ца. Бјеловара. Крижевца. Копривнице. Славонског Брода, Кутине. Огулина. Иванић Гра да, Иванца. Новог Марофа и других места у којима је и до сада деловала ова организација. На репертоару Музичке не деље налази се Сметанина 0пера „Продана невеста“. Брит нова „Лукреција“. Готовчев „Еро с оног свијета“. „Венчање у самостану“ Прокофјева и Нушићеве комедије „Покој ник“ и „Протекција“. Започета манифестација продужиће се током читавог априла. за време одржавања Пролећног затребачкот велесајма. У три загребачка позоришта одржа ће се тих дана 25 представа за омладину из унутрашњости. Загребачко лрамско позо риште даваће Молијерове „Скапенове сплетке“. Голдони јеву „Лукаву удовицу“ и Готољеву „Женидбу“. у „Комедији“ ће се приказивати Лехарова „Земља смешка“. Кол Портерова музичка комедија „Пољуби ме. Като“ и Тијар-

ТРЕЋИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА У САРАЈЕВУ

ТРИЈУМФ ВЕЛИКЕ СЦЕНЕ

Сарајево, 5. априла

Мала сцена Југословенског драмског позоришта није дошла на Фестивал са остваре њем које би се могло оквалификовати као специјалност театра за ексклузивну публику, који тежи непосреднијем контакту са гледаоцима, па према томе бира и одговарајућа средства сценског _израза, а пре свега тражи остварења савремене драмске литературе или осавремењује дела класика да би се прилагодила такозвана укусу и потреби модерног човека.

Оно што је синоћ високо понело малу фестивалску дво рану, могло би се назвати три јумфом велике сцене. Вече великих монолога названо по једној песми Лазе Костића „Међу јавом и мед сном“, пред ставља антологију највиших тлумачких домета Југословен ског драмског позоришта (са изузетком одломка из Олбијеве „Зоолошке приче“, која је постављена на Малој сцени), а истовремено и смотру најзначајнијих дела светске драмске литературе.

У сусрету са звездама Југо словенског драмског позоришта Маријом Црнобори (Антигона, Федра), Мијом Алексићем (Помет, Жеваким), Стојаном Дечермићем (Ромео, Орест, Човек са згаришта), Миром Ступицом (Лавренци-

ја, Његина), Јованом Милиће вићем (Ричард 11, Орсат), Бранком Плешом (Поза, Иван Карамазов), Зораном Ристановићем (Дон Карлос, Џери), Миланом Ајвазом (Лука) крије се посебна чар ове велике вечери, чији је редитељ Предраг Бајчетић.

Само, на крају поставља се питање како се определити према врховима великог театра који конкуришу на фФестивалу малих сцена“ Да ли би било можда умесније да је Вече великих монолога, које се, додуше, може прихватити као још једна од бројних могућности Малог театра, приказано ван — конкуренције, што би у овом случају значило изнад конкуренције.

Вечерас ансамбл Камерне позорнице Хрватског народног казалишта из Загреба при казује „Окус меда“, енглеске списатељке Шиле Делани, У режији Давора Тошића, а сутра, последњег дана Фестивала; на репертоару је још једно дело Славомира Мрожека „Стрип-тиз“ у интерпре тацији драмског студија Радио-Загреба. у режији Људевита Лончара и сценска адап тација Сент Егзиперијевог романа „Мали принц“, у извође њу Слободне групе Народног позоришта у Сарајеву.

Љерка САБИЋ

довићева оперета „Мала Фло рами“. Програм за младе посетиоце припремиће и ансамбл „Ладо“. Интересовање омладине за ове приредбе је толико да организатори нису у стању да удовоље свим зах тевима.

Овом акцијом, као и сталном активношћу на популари сању музике. организација Музичке омладине представља се као ванредно значајан чинилац у организацији и по дизању нивоа нашег музичког живота. Одгој нове музичке публике треба да почиње. У

„ствари, још у основној шко-

ли — у редовном наставном процесу и у ваншколским ак тивностима. Ученике треба и шире упознавати с музиком и развијати критеријум и однос према њој. На томе сада ради једино Музичка омладина.

Музичка омладина даће у току ове сезоне неколико стотина приредби за око стотину хиљада посетилаца из Загреба и унутрашњости. До сада је приређено у Загребу шест циклуса за 4.800 претплатника. Шездесет четири приредбе ових циклуса обухватају наступе опере, балета, драме, Загребачке филхар моније. Симфонијског оркестра, РТЗ. Загребачких солиста. Средње балетске школе, оркестра Музичке омладине, Пионирског збора РТЗ и „Лада“. За све приредбе карте су унапред распродате, а испу-

У ОРГАНИЗУЈЕ КОНЦЕРТЕ ЗА Е. — ДЕСЕТ ХИЉАДА ОМЛАОВОЈ СЕЗОНИ и

] њена су и сва стајања. Осим |

тога, током ове сезоне Музич ка омладина приредила је У

Загребу 75 „живих приредби“ . на којима учествују екипе У- |

метника који приказују поје-

дина музичка дела. теме или области. До краја сезоне при-

редиће се укупно 120 оваквих приредби. У Загребу је у овој сезони приређено и 106 веома посећених концерата с плоча. У абонентским циклусима дато је досад 14 симфонијских концерата. опера и драма. од тога 10 за Загреб и 4 за унутрашњост. Недавно је гостовала и група – београдских младих уметника. а ускоро одлази и екипа првака загребачке Опере у Београд. Овог месеца у посету Музичкој омладини Загреба долази 15 чланова београдске Музичке омладине. док ће загреба чка узвратити посету својим друговима у мају месецу.

Планом Музичке омладине предвиђено је и организовање шест абонентских циклуса за омладину из унутрашњости које ће обухватити око 5.000 претплатника из Кра пине. Забока. Вараждина. Ча ковца. Копривнице, Крижевца. Бјеловара. Дарувара. Пакраца и Сиска. То значи да ће само у претплатничким ци клусима организација Музичке омладине обухватити десет хиљада абонената.

Т. ЂУРИНОВИЋ

Због чега су екупи_ „Варларови“ филмови

ДА ЛИ БИ ФУЗИЈА ФИЛМСКИХ ПРЕДУЗЕЋА У СКОПЈУ ПОЈЕФТИНИЛА ПРОИЗВОДЊУг2

Скопје, 5. априла

На седници у Савету за културу Македоније претресан је извештај који је при премила једна комисија о про блемима кинематографије У овој Републици. Извештај са држи: многе занимљиве податке, а биће разматран ових дана и на седници Савета за културу Македоније.

Од 1956. у Скопју постоје два Филмска предузећа „Вар лар-филм“ предузеће за сни мање филмова, и „Технофилм“, коме припада целокупна техничка база (камере., светлосни парк, лабораторије и др.. До 1956. постојало је само једно предузеће. Сад се поново истиче по треба фузије ова два предузећа да би се ублажио тежак материјални положај У коме се нашао „Вардарфилм“. Поборници овог становишта истичу да је стварање филма колективно дело, пре све та филмских радника, затим предузећа за снимање филмова и материјалне базе. По што су сада ова три фактора организационо раздвојена и пошто сваки од њих има по себне интересе, филмови поскупљују па су често и веома нерентабилни. Међутим, ово мишљење не наилази на одо бравање свих заинтересованих фактора и поред неких врло убедљивих аргумената.

За шест уметничких филмова, које је „Вардар-филм“ снимио за последњих неколико година уложено је преко 839 милиона динара, што није мало улагање без обзи ра на уметнички домет ових филмова. Према предрачуни ма, међутим, ови филмови није требало да коштају то лико, него за скоро 250 милиона динара мање.

Због чега су скупи и често нерентабилни „Вардарови“ филмови

Комисија је у свом извеш тају констатовала да су у пи

тању, пре свега, велики режијски трошкови. Према из јавама у самом „Вардар-

филму“ до овако великих, ре жијских трошкова долази због тога што у предузећу постоји велики број административног особља. Сада постоји предлог у самом преду зећу да се овај административни персонал смањи скоро на половину. што само потвр ђује чињеницу коју је утврдила и комисија, да је унутрашња организација предузећа гломазна. У 1961. на при мер. административни персонал „Вардар-филма“ оптеретио је један играни и 14 крат кометражних __ филмова са близу 74 милиона динара режијских трошкова,

При досадашњој организацији, с друге стране цену коштања филмова поскупљи вали су и филски радници, који нису били материјално стимулирани да праве филмове на време и са смањеним производним трошковима. Догађало се, рецимо, да сниматељи измене већ изграђену скупу сценографију. да данима и месецима не рационално користе техничка средства и слично,

Ове аномалије су нарочито дошле ло изражаја при снимању '„Мирног лета“. За овај филм било је предвиЂено да се утроши 67 милиона, а утрошено је 147. Поред осталог, филм је сниман пре ма недорађеном сценарију. У неодговарајуће време. Иако је ово летња тема, филм је сниман у јесен и зиму, што је довело до знатног поскуп љења филма. |

У извештају комисије пред ложено је да се предузму хитне мере ради ревидирања организационе структуре „Варлар-филма“, која је досад била, по њеној оцени, гломазна и нефункционална. Хитности ове мере до-

па 5 :)

| |=3

приноси и тренутни финан- –

сијски положај „Вардар-фил ма“ чији фактички дуг износи око 410 милиона динара.

Д. НИКОЛИЋ -

«2

анннининнинииРииеинИвиВииинвнннннинИИнвнеиииииннанлнаванииниин Витина ииние

ПАЈВЕЋА НАГРАДА ОВАНОЈ | ДОМАЋИЦИ!

БЕЛО

основана 1839. г.

7328 14

ОПРАНО РУБЉЕ

МЕРИМА“ |