Borba, 27. 08. 1979., S. 12
_ Незаоо
ћ
брошуре
О томе из чега ће се индивидуално припремати резервне војне старешине за успешније командовање јединицама сем Савезне конференције Савеза резервних војних старешина Југославије велику бригу брине и Са"везни секретаријат за народну одбрану. За„пажено је да је до сада, у том погледу, најви _мде учинила Наставна управа Генералштаба ЈНА. Пре свега, целокупна материја је норма тивно регулисана, у смислу утврђивања оба"веза, "финансирања и начина рада органа ССНО у односу на литературу за оспособљавање резервних војних старешина, као и начин сарадње са органима Савеза резервних војних старешина.
У последњих пет година, истакнуто је у Савезној конференцији Савеза резервних војних старешина, за потребе резервних војних старешина, Маставна управа ПНП ЈНА је финансирала издавање више од 250.000 при"мерака приручника, 350.000 примерака тема (брошура), 150.000 примерака књига и 150.000 примерака војних часописа,
Приручник за резервне официре
Сем тога, ССНО је подмиривао потребе војних старешина званичним војним правили ма и упутствима која се раде за обуку у ЈНА „али је тешко установити њихов тачан број. Уз те књиге, брошуре и уџбенике. јављали су се; повремено, и други издавачи с одређеном врстом литературе, доприносећи оспособљава њу резрвних војних старешина за њихове дужности у оружаној борби.
При индивидуалном припремању резерв_них војних старешина за рад с јединицама "на земљишту и за успешно организовање свих видова обучавања војних обвезника незаобилазан је Приручник за резервне официре родова Копнене војске, Ратне морнарице, Ратног ваздухопловства и противваздушне одбра не и позадинских служби.
У тој књижици, својеврсном максималном минимуму података нужних за ваљани рад у одбрамбеном припремању припадника територијалне одбране, могућло је наћи све оне податке који су иначе раштркани по многим уџбеницима и приручницима, а овде су дати као сублимат и веома прегледно.
Припремање и издавање поменутог прируч ника веома је добар потез Генералштаба ЈНА (Наставне управе) тим пре што такав прируп ник добија сваки резервни официр по завртетку школе резервних војних официра и држи га код куће па се и у часовима доколи це може њиме послужити. То је, заправо, при ручни саветник где концентрисана знања из „руковођења и командовања, тактичко-технич
Нови | чланови СЕ
У Џјешадијској школи за резервне официре у Билећи
већина питомаца су чланови ГЖОлИЋа
Оддрана и заштита
ОБУКА ШТАБОВА И ЈЕДИНИЦА ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ ЕЈ
_ Хиљаде приручнино · 4060
| ЛЕТЊА ОБУКА
Строј стасплих Оронилаци
У јединици Предрага НИуспешно ких норматива, интендантског обезбеђења, и других области подсећају резервног официра како да се најбоље и најбрже снађе у појединим приликама и како да освежи своје зна ње добијено у школи, на зборовима, вежбама и семинарима. -·
Постала је стална пракса да се сва литература за резервне војне старешине преводи на језике народности, па је тако и људима
који не владају српскохрватским понајбоље, ћ
омогућено да се ваљано припремају за извођење наставе с војним обвезницима на њиховом језику.
Мора бити самоиницијативе
Савезна конференција СРВСЈ повремено издаје информације о актуелним питањима, уз редовно своје гласило. — Информативни билтем, израђује теме из своје надлежности на којима се ангажују војни стручњаци и педагози из Савезног секретаријата за народну одбрану, Центра високих војних школа им дру гих војних институција. И републички и покрајински одбори СРВС издају своја гласила упутства — инструкције, теме и откупљују поједине књиге за резервне војне старешине, посебно из области идејно-политичког образо вања резервних старешина. .
Дакако, веома значајно помагало за боље припремање за задатке које би резервне војне старешине обављале у оружаној борби, чине и часописи и листови који се баве теоретском разрадом оружане борбе и концепције општенародне одбране. То су претежно специ јализоване публикације видова, радова и служби чији се садржаји, стручно обрађени и популарно презентирани нуде као обилна помоћ резервним војним старешинама и осталим припадницима оружаних снага у припремању за сложене задатке у оружаној борби. ј
Све те мере да се за резервне војне старешине обезбеди потребна литература нису још увек ј говорити о томе да се само на тај начин може рад резервних војних старешина у припремању за обуку ратних јединица сматрати једино добрим и могућним. Књига неће и не
може, бар за сада, допрети до сваког резер- ћ
вног старешине организовањем са стране! Само велика лична заинтересованост, трагање, студиозно истраживање и рад омогућиће сваком резервном војном старешини да се за сложене задатке које би обављали у оружаној борби припреме ваљано већ сада. Објективне могућности постоје. Ваља их само добро и зналачки искористити.
Мијо ВЛАШИЋ
вању корачница, унутрашњем
је за- реду и дисциплини. Ова, гене-
Савеза комуниста. Иначе, у овој реномираној школи посеб
"на пажња поклања се идеоло~
“У
њ
уј-
ка:
Ал
паду ђујете овај сектор границ
Ва
"уму. Трудимо се да све задатке,
|»: меран војник“ ваграђени су војници
Е "тови другови,
Гри
~
А
шко-политичком _ образовању питомаца, а посебно се води рачуна о пријему нових чланова. Ових дана четрдесеторица питомаца који се посебно истичу не само у учењу негоп у идеолошко-политичкој надтрадњи примљено у чланство
вршила летњу обуку још једна генерација омладинаца. За време · петнаесто-дневног 60равка, омладинци су постали прави мајстори и у руковању наоружањем. То су потврдили резултати гађања: а сва су протекла под строгим критеријумима и у сложеним условима, — није било испод оцене врло добар.
Омладинци су за време обу-
рација је у свему надмашила раније најмање одсуствовања са обуке; врло добрим резултатима у стручној обуци; примерни унутрашњи ред без им Зедне дисциплинске грешке. У тактичкој обуци, савладали су много више од „азбуке“ ратовања и оспособљени су за успештпо вођење борбе.
За постигнуте резултате У обуци, готово половина их је награђено и похваљено. Нај-
Савеза комуниста. Књижице са каранфилима урученес су им у Долипи хероја на легендарној Сутјесци.
У оквиру ове свечаности питомци су обишли све споменике и присуствовали су великом часу историје.
% И. АВДИЋ
ке, показали изванредно интересовање за обуку, живот и рад у војничким условима. За час су се саживели у праве, чврсте и јединствене колективе. У сваком је владао прави такмичарски. дух и борба за
резултате у гађању, тактичкој обуци, стројевом изгледу, пе-
бољих 28 окитило је груди значком „Примеран омладинац“. Међу њима посебно су се истакли Јовица Дабижљевић, Ненад Мацић, Радослав
Милојевић, Бранко Шегрт, Насуф Рамадани и Десимир Палигорић.
М МОСИЋ
МЕЂУ ГРАНИЧАРИМА
Караула „Ралио Павловић —_ Ћићко“ је на овом сектору најбоља гранична једилица. Овим високим признањем поносе се њени житељи:
Окружена је цвећем. Стазе су уређене. Дрве ће неговано. Круг беспрекорно чист,, На пајлепшем месту је постављена биста мародног хероја, шпанског борца Ратка Павловића ћЋићка, про слављеног партизанског борца и _ руководиоца. Јуначки је погинуо на овим просторима 1943. године у борби са бугарским фашистима.
Плавим словима, на видном месту МопИсВ су речи Брховног команданта дру и КОР кој ] - траничарима: и 'зедном приликом угутио. грани . о :8Е Ви као део наше херојске Армије обезбе те е наше социјалистичке задатак ко-
| заједнице. То је частан и одговеран ега ви лостојно пзвршавате“.
му стално СУ нам на Пра аде ма колико били сложеним и одтсворни, савесно. на време и, како друг Тито каже — достојно обављамо — рекао нам је Бојко Жратник, десетар. Он је, као и њеискусан и одважан грамичар. Када одслужи војни рок, чека га радно место у инду" стрији гуме „Сава“ у родном Крању.
У војничком клубу. где граничари најрадије проводе слободне часове уређена је библиотека са одабрамјим књигама из наше и светске литерг.
· туре, као и војне науке. Ту се чита дневна и периодична штампа. Постављени су телевизор, радио и трамсфон. Са зидова „гледају“ — зидне но
· вине. На столовима шах — гарнитуре. У кругу војници су уредили игралишта за одбојку, ко-
тларку и друге спортове.
За коначне резултате, за савесно, доследно
4 и одговорно испуњавање задгтака значком „ПриА Асен Нешић,
из Живишца, код Тузле, и Ивица Калуђер, Сла-
авно време
вонац, дењ је наградно одсуство добио Миленко Белц из Загреба. Шохваљени су Бојко ратник из Крања, Горан Буразер, из Шибеника, и Мирко Коленић, из Загреба.
— Остварили смо примерну сарадњу са младима и осталим грађанима. Посећују нас. Ми им такође одлазимо у 1осте. Организујемо заједнич ке спордтеке и друге сусрете, играчке и културноуметничке приредбе. Најсвечаније је на Дам мла дости ми рођендан друга Тита, као и на Дан граничара. Лолазе нам у посете из ммогих места Лесковца, Миша, Крагујевца, Врања, Сурдулице, Владичиног Хана. Та сарацња се свакодневно обогаћује — причају нам Асен Нешић, Мвица Калуђер и њихов друг Милисав, Пемпер, из Ријеке, студент права. г
Заволели су границу и живот на њој, МАЈЕ нали све тајне ка овом граничном па би Мате кли пријатеље међу грађанима у приграничи У селима. Боравак на граници остаће им у неиз
исивом сећању. Као што је остао некадашњим Ор ЧАОНИЋ Душану Милојевићу, Исмаилу ПЛ зу и другим војнинима који су свој рок провоци у овој караули. Сада долазе да обиђу свој млађе друтове — граничаре, као и пријатеље У селима и махалама које су стекли за време војџичких дана. у У разговор у војничком клубу укључили су се Јован Ранђеловић, из Зајечара, Иван Корен, и Ивица Канжај, из Белог Манастира, Милоје Тепић, из Љубовије, Драгутин Мамић, из Приједора, Емир Борић, из Стоца, Бајрам Хајдари, из Ђакевице, Боривоје Ђуричић, из Владимираца, Бошко Феатић, из Колашина, Ффрерид Карлџа из Ђаковице, Томислав Пецаков, лекар оји готово данопоћно обилази карауле на овом делу грани-
це... Сви су имали шта да кажу, чиме да се пох-
вале. вВ. —ВЕ.
•
довољне и ефикасне и тешко се може И
ВУ. ЈА
тито: Осашћђариђање иншереса радних људи
Корјени социјалистичког самоуправљања које смоувели 1950. године, потичу у ствари из наше револуције. Ако погледамо наш нови Устав, у њему ћемо видјети неке нове поставке које су садржане у одлукама усвојеним још у току рата. Тачно је да. смо непосредно послије.рата, у усло вима разорене, а иначе не развијене земље, суочени са многим унутрашњим и спољним тешкоћама, једно вријеме морали примењива ти административни начин руковођења. Али, ми смо убрзо напустили тај систем, иако остаци старог ни су брзо нестајали.
Суштински циљ социјалистичког самоуправљања, за које смо, се опредијелили инспирисани идејама Маркса, Енгелса, и Лењина, састоји се у остваривању интереса радних, људи, у омогућавању произвођачима да одлучују о услови ма и резултатима свога ра да. Социјалистички самоуп равни односи, који су запо чели у предузећима, посте пено су преношени у све друштвене области, тако да чак и класичне функције државе данас добијају атрибуте самоулравности. Разумије се, ми не сматрамо да смо тај систем развили до његових крајњих могућ ности. То објективно није било ни могуће, иако све грешке које смо чинили ни су биле неминовне.
пезмешељитситлатшо. 16» силштесиишажтттатво о шитвахилшташиињсталиша о гинижослилшипиитаиишита о плваизилшитвинегзивситегиииа и <о___--_.пдои _раменнининнннннининиј
(Интервју шведском листу „Дагенс нихетеру“, Беотрад, 26, марта 1976,)
ЕДВАРД КАРДЕЉ:
43 И Статуш Пушоказ развоја радничко!
Е Боа ван а сађеша социјалисшичке демокрашије | Будимпеште
Данас неки људи проглаша-
вају утопизмом извесна Марк- .
сова тумачења око Париске комуне. Уствари, ту се не ради ни о каквом утопизму код Маркса, него о дубоко научно утемељеној општој перспективи коју је он дао за развитак социјалистичког друштва, Ти принципи не могу увек и одмах бити дословно остварени чим пролетаријат узме власт у своје руке. Али су они неопходан путоказ којим правцем треба да се развија социјалистичка · демократија. Париска комуна је била прототип совјетске власти и народне _ власти нашег типа. | А
То није никакав случај ни-
____________________----=____Е на ие= ои
ВЛАДИМИР ИЉИЧ ЛЕЊИН:
БОРВА =— 27. АВГУСТ 1970,
ДУШАН
_ Борба брошиб _ бирокрашско! изодачабања
Наљли је циљ свеопште.
привлачење трактимчном
учешћу у управљању. — Стварање специјалне жонтроле одоздо коју треба нарочито свестрано развијату
На развијању организације совјета и совјетске власти треба радити интензивно. Постоји ситнобуржоаска тенденција ка претварању чланова совјета У — „парламентарце“ или, с друге стране, у бирократе. Против тога се треба борити привлачећи све чланове совјета практичном учешћу у управљању. Одељења совјета претварају се у многим местима у органе који се посте-
пено стапају с комесаријатима. Наш је циљ свеопште привлачење сиротиње практич-
ном учешћу у управљању, им разноврсни кораци за остварење тога — уколико разноврснији утолико бољи — морају се брижљиво регистровати, проучавати, систематиз)> вати, проучавати на ширем искуству и озакоњавати. Наш је циљ да сваки трудбеник после свршетка 8 — часовне „наставе“ "бесплатно испуњава државне дужности: прелаз на то је нарочито тежак, али само тај прелаз представља залогу коначног учвршћења социјализма. СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ:
Начело Комуне - субверенишеш опшшине
Новине су већ на све стране разнеле изјаву Комуне у којој су најјасније изложена њена начела. Углавном, начело Комуне то је суверенитет општине тј. свака је општина једна засебна целина: чланови општине уређују све своје унутрашње одношаје. Свака општина има право да у својој средини уводи какве хоће управне и друштвене реформе, а париска је општина изрекла да она хоће „друштвену реформу како би сваки члан општине могао да развидлоје способности капсљ грађанин и радник“. Па-
ти неко свесно подражавање, Нити су руске масе знале за организацију Париске комуне када су стварале совјете, нити су наше масе знале организацију совјета када су стварале народне одборе.А те исте форме појавиле су се и у револуционарном покрету на Истоку.. При томе је главно то што те форме представљају одраз дубоке тежње радних маса да непосредно саме и самостално управљају својом државом. А најнепосредније оне могу да управљају својом државом баш у таквим формама.
Пролетаријат, у својој борби за социјализам, може да искористи разне државне форме,
ВЛАСТ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ: Чланови Комуне заузимају зграду отштине 9 ' Паризу
Двадесеш и пеш шемашских целина.
Други део овогодишње политичке школе. » нас једномесечлим кур „Делегатски систем У
десетомесечне наставе Борбе“ „Душан Петровић Шапе“ почињемо дасом У коме ће полазници изучавати програм самсупрарвој социјалистичкој демократији“.
Омладинске
се
УАе.
риз хоће још да осигура сво+ јим члановима рад и хлеб. Али он то не намеће другим општинама већ свакој признаје право да уређује своје унутрашње одношаје како зна, само тражи да се исто право и њему признаје. Са другим општинама у Француској комуна ступа у општу заједницу по договору. (Француска би била савез слободних отштина“. 4
„... Сви извршиоци закона о комуни бирају се непосредмо народним изборима и могу
(сменита сваки, час. То су прдсти пуномоћеници — »„де-
па и буржоаско-демократске форме, али оно што одговара држави епохе социјализма, која припрема и започиње пут одумирања државе као такве, то су оне форме које су се појавиле у Мариској комуни, У совјетској власти, у нашим народним одборима и у сличним облицима способним да привуку масе најнепосреднијем и најмасовнијем учешћу У управљању државом. Ићи у другом правцу значи напуштати принципе марксизма — лењинизма, принципе социјалистичке демократије. .
(Едвард Кардељ: О народној
демократији у Југославији,
„Комунист“ бр. 4, јули 1949.)
ЊЕ уз 3
Циљ нам је да се на овај качин млади што шире важнијим питањима и преблемима остваривања самбдуправље
делегатском принципу. У 25 тематских целина
Данашњи час посвећен је
на делегатском принцицу, а сутра ћемо пр и праксе делегатства у гашој земљи
чких одбора из 1941. године до
делетатски систем добио изјлиру и ! детво успостављања истинског сопијал
ПЕТРОВИЋ ШАНЕ" ПРВИ ОБЛИЦИ РАДНИЧКЕ ВЛАСТИ НА ДЕЛЕГАТСКОМ ПРИНЦИПУ _
продуктивног рада.
бавићемо се, пре свега, оним деле ма нашег делегатскот система која су У средишту актуелне теке праксе, са кејима се свакодневно сусрећу радни љ себно њихове делегације и делеггти.
: СТРАВА
12,
ДЕЛЕТАТСНИ СИСТЕН У СОЦИЈАЛИСТИЧКО) САНОУПРАВНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ
...Борба тротив ског изопачавања совјеке организације обезбеђује ве у. лидношћу везе совјета с с А родом“ тј. с трудбеницима у експлоатисанима, ТУПРЕКУрТуу. Х еластичношћу те везе, Бур. жоаске парламенте и на „по демократизму, капитади. стичке републике на свету њу. ротиња никад не ематра у „своје“ установе. А совјети “ 'за масу радника и сељака на, што „своје“ а не туђе.
Баш та блискост совјета „народу“ трудбеника ствара специјалне контроле одоздо опозив депутата и друге које сада треба нарочито свег трано развијати. :
.
легати“ — народни а Нису власт над народом. Власт је
сам народ...“
„.-. Народ је био и војник и законодавац'и контрола над извршиоцима закона. Подела на „владајуће“ и „потчињене“ — збрисана је сасвим. Овакве општине требало је да се 66разују у целој Француској. Савез њихов — то би била греображена и задахнута новим духом „целокупна Фравцуска. Тако је хтела комуна
да преобрази полити да, преобрази подштунки 06фи лик Француске...“
(Изводи из статута од 5 новембра 1918. године)
... Задатак радничких савета је да заузму став у свим важнијим питањима која задиру у интересе радничке класе и да служе као путоказ радницима.
...У раднички савет бирају се лица која су најмање годи“ ну дана чланови ПОЛИТИЧКИХ и стручних удружења, а ва) мање годину дана претплатници партијске штампе.
... Бирани делегати; земаље ски и самостални месни слободни синдикати бирају 19 једног члана на 50 својих чланова, а на основу броје чланова из 1917. године.
Раднички савет, осим тога може да изабере на "сваких даљих 500 чланова једног де легата.
Организације са мање од 250 чланова не узимају-се У обзир, док се број изнад тога сматра као да је 500.
Бар две трећине бираних делегата треба да се изабере међу радницима који раде У радионицама предузећа које „потпада под дотичну Ор зацију, Делегати које бирају предузећа. могу бити само. ца која заиста раде у 4 ном предузећу.
... Делегати партијског а ководства, Савета синдика У Извршног комитета партиј
За ског пленума, затим мл ских организација, а псави них комисија и руководст земаљских слободних ортезација представљају Ц ви извршни одбор Р | савета... И
ог
вз! упознају 8. 12 питав“ ули, % =
е првим почецима радничк :г иказати развитак идеје
од првих народиоослободи "је Устава из 1974, године — и: сре
и најпотпунију примену к истичког самоупран