Borba, 31. 12. 1992., S. 5
--
Ко
BORBA l 31. XII 1992, 1, 2, 3. | 1993.
се
Dara Vucinic
Iza varljipih površinskih manifestacija normalnog funhkcionisanja grada ili države, kriju se bitne promene u najvažnijim indikatorima privređivanja. I to one koje pripremaju suštinsko menjanje nagore i životnog standarda i uslova 21pota uopšte. Iza tog prividnog mira i normalnog odbijanja života stoje neki dubinski faktori koji pripremaju bliska pogoršanja. Uostalom, prisetimo se da je naše stanje mnogo lošije i sad nego pre samo godinu dana, ali pošto nije došlo naglo, već kao neko „meko spuštanje“, mnogima i ne izgleda tako strašno, jer smo se na njega postepeno navikavali, kaže Ljubomir Madžar, aktuelni savezni ministar za pri-
Dredu.
BORBA: Kako se to najvidljivije Očituje? MADŽAR: Pa evo, u oktobru '91. prosek ličnih dohodaka bio je 244 marke, a u oktobru ove 110. A kad se za godinu dana lični dohoci prepolove, onda je to nešto što se sa dobrim razlozima može okarakterisati kao katastrofa. Dalje: u septembru 1992, prosečan lični dohodak bio je u odnosu na celu 1991, manji za 58 odsto. Ceni se da će tokom ove godine mesečna stopa rasta plata iznositi u proseku minus četiri procenta. Znači, tokom samo jedne godine, lični dohoci su pali za čitavih 60 odsto. B. Da li su opa 1 druga pogoršanja posljedica samo sankcija?
M. Postoji i njihova bliža predistorija. Godine 1981. prvi put smo počeli intenzivnije osećati negativne posledice socijalističke strategije razvoja. Tada je prvi put presahnuo onaj stalni i obilni dotok inostranih sredstava. Umesto toga trebalo je zaraditi devize za plaćanje kamata na strane dugove. Stopa rasta proizvodnje sa uobičajenih pet do šest posto godišnje naglo je pala na jedan posto. Ponekad je padala i do nule, ili i ispod nje.
Devedesete je došlo do većeg pada društvenog proizvoda, i to za oko deset odsto. Ali, to je bilo predvidivo. Računalo se s onim s čime se uvek mora računati kad se želi stabilizovati i prestruktuirati privreda, a tada se
ТПОВЉЕМ |
DESET REČI ZA JEDAN
| e Mirosluv Josić Višnjić
U ovim sumornim danima poKušavao sam da iz jezika iščupam deset reči koje su meni važnc, a na kraju sam shvatio da je svaki moj izbor tek jedna sumnja na mračnom nebu, trenutak ncopreznosti. Jor posle izbora, sa bleskom koji trne, sledi udar groma. Ipak, tek ozbiljne igra radi, jer Boba mi je to tražila za Novogodišnji broj, evo tih inojih deset reči: BOGORODICA: — Bogomajka, Bogoroditeljka, Devica, Majka Isusa Hrista, sina Božijeg, za-
“ то еастот .|
to želelo. I cena bi, da se пазгаvilo, i pored svega bila znatno niža nego što je sada, a pogotovo nego što će biti.
B. Umjesto stabilizacije uslijedio Je dalji pad proizvodnje?
.M. Da. U prošloj godini 20 posto
u odnosu na prethodnu godinu. U ovoj još toliko. U trećem kvartalu 1992. taj pad iznosi čak 30 procenata prema istom lanjskom razdoblju. Četvrti kvartal će biti još gori. Dakle, sve je ovo prvi zabrinjavajući simptom kako će nas ovo smanjenje proizvodnje — do koga je došlo zahvaljujući sankcijama ali ne samo njima — uskoro dovesti do toga da može doći u pitanje čak i ishrana gradskog stanovništva. Jer šta će grad, koji od sela mora da kupi hranu, tom selu u zamenu moći da ponudi sa fabrikama koje stoje i koje će, bojim se, iz dana u dan mašine zaustavljati u sve većem broju.
B. Kako očekujete da u vezi sa tim reaguje Vlada Srbije?
M. Možda povećanim oporezivanjem seljaštva ili prinudnim otkupom. Možda i na neki treći način... Koji ja ne znam, ali ne znam ni dokle se tako može živeti. A onda, razume se, tu je i pitanje za špekulacije o kakvim se eventualnim budućim tokovima razvoja u takvim okolnostima može govoriti.
B. Uprkos sankcijama nešto se, трак, 120021 1 10021.
M. O tome se jedva može govoriti i to u po glasa jer toga ima malo, a i ono što ima nije sasvim legalno u odnosu na sankcije. Uvoz je nešto veći od izvoza
_ pa se bliži trenutak kad iscrplje-
ne devizne rezerve neće moći podneti taj izdatak. Jer bojim se da su one pale ispod milijarde dolara, iako je to državna tajna. Dodajmo da se već uveliko iscrpljuju, ako nisu i sasvim iscrpljeni, i razni vidovi robnih rezervi — energenti, sirovine, reprodukcioni materijali, roba široke potrošnje itd. Sve to se često pozajmljuje korisnicima uz obavezu da ih jednom kao vrate, mada se zna da oni to neće biti u stanju. Sve to govori da se ubrzano približavamo opasnom trenutku kad može stati sve, pa i ono što danas kako-tako radi i proizvodi. Kad ceo jedan proizvodni proces može da stane zbog nedostatka samo jednog, jeftinog i beznačajnog uvoznog
štitnica mnogih srpskih crkava
(jedna je u mojem rodnom mestu Staparu, na primer, icdua na Svetoj Gori — manastir Hilandar). DECA — Novo pokoljenje, potomstvo, nevino i čisto. Izvor i uvir svih ljudskih osećanja.
EKUMENA — Onaj naseljeni deo Zemlje, a zapravo ceo svet, vascljena. Svet živih ljudi, sve na ovoj planeti, svezemaljski zavičaj. ZENA — Osnova čovekovog sveta, sleme kuće, porodice i
ljudske vrste. Biće koje rađa čoveka. Majka, supruga, ljubavnica... KAP (i seme) — Ono od čega smo mi smrtni stvoreni.
NAROD — Moj ili vaš. Ovozemaljski, izabrani ili nebeski. Onaj deo čovečanstva koji ima! jedno poreklo, jedan jezik, jednu tradiciju, teritoriju, kulturu, istoriju, snove...
PROZA — Pokušaj da se reči-
· ma ponovo stvori svet.
RODITELj — Tvorac, hranitelj i staralac. Is tovremeno i otac i majka, briga i snaga, ljubav i autoritet.
SLAVA — Krsno ime, dan porodičnog sveca, tj. kućna ili seoska svetkovina u čast zaštitnika doma, staleža, crkve ili nasclja. (U mojoj kući Durđevdan, u mojem selu Velika Gospojina.)
HLEB — Kao ljudska hrana. Hleb naš nasušni...
Ovih deset reči ovde su složene azbučnim redom, iako bi svaka mogla da bude na svakom od deset mogućih mesta. Redosled nije presudan, sve je u smislu, u značenju i tonu (dok ih izgovara onaj kome ovde i danas baš te reči sve znače).
šrafa ili nekog sitnog materijala. Mi još živimo na darovima prošlosti, na kakvim takvim zalihama. Bojim se, dakle, da nas pravo i mučno otrežnjenje o svemu ovome tek čeka.
B. Mnogi pretpostavljaju da će pre doći do shidanja sankcija nego do njihovog stezanja?
M. I kad bi se to desilo bilo bi mnogo, mnogo teško. I skupo. Zadugo. Da blokada nije ovako dugo trajala, kako smo se najpre i nadali, prekid saradnje sveta sa nama možda i ne bi po našu privredu bio tako fatalan. Ovako jeste. Jer, čak i da se sankcije sutra skinu, mnoga tržišta su za nas za duže vremce izgubljena, mnogo šta trebalo bi počinjati ispočetka. To je slično investicijama: Na jedno tržište se mora mnogo ulagati da bi se stekle pozicije i počelo normalno poslovati. A ko zna koliko će blokada još trajati i kakva će biti. Ona će čak i biološki negativno uticati na naše sadašnje i buduće generacije: na decu koja se ne hrane kako treba, koja će čak i fizički, a kamoli mentalno, umno i obrazovno sutra biti i te kako inferiorna u odnosu na svoje
· parnjake u svetu. Bili bi to u
ovakvoj izolovanosti čak i kad ne bi svake noći na televiziji gledali one ratne i druge strahote koje gledaju, a kamoli kad odrastaju pod tako užasnim psihološkim pritiskom.
B. Aho, kako kažete, sve rezerve devizne, robne i ostale — trošimo ubrzanim tempom, koliko nam još treba da shvatimo pravu cijenu sankcija? ji
M. Kilometraža do te stanicc sve je manja.
B. Da li Vi, hao ministar, preduzimate nešto da tu katastrofu koliko-toliko predupredite.
M. Da, ali nisam siguran da ću uspeti. Pokušavam, recimo, da promenim sistem gazdovanja rezervama. Za uvoz energenata na primer kontigenti su određivani u ovom ministarstvu. Ali kako? Srećnim ili odabranim uvoznicima oni su dodeljivani
tako što su oni za tu nabavku devize kupovali od države po zvaničnom kursu, koji je, zna se, za bar 50 odsto ispod tržišnog koji je, po mom mišljenju, jedini merodavan za određivanje vrednosti deviza. Kad sam ovde došao predložio sam da umesto poklona u vidu jeftine prodaje oskudnih „deviza „odabranim uvoznicima, svima ponudimo da ih na licitaciji kupe DO ceni „ko da više“. To bi poboljšalo finansijsku situaciju i u NBJ i saveznom budžetu. A bilo bi i pravednije. B. Ideja vjerovatno nije odbijena, ali ni prihvaćena, zar ne?
Ba. Prigovor je bio da bi taj uvoznik onda morao benzin prodavati recimo po 1.400 umesto po hiljadu dinara. Meni, pak i dalje nije jasno zašto bismo mi nekom omogućavali da na razlici u ceni ostvaruje toliki profit, a i zašto bismo subvencionirali vozače automobila. Oni sigurno ne spadaju ti socijalno ugrožene. A ako spadaju neka automobile prodaju, pa-neka idu pešice.
B. Ima li još primjera jeftinog krčmljenja oskudnih deviza kojim biste hteli stati na put?
M. Na isti način se kupujes mazut i lož-ulje za gradske toplane. Zato je grejanje relativno jeftino, ali to je jako neekonomska cena. Realno bi trebalo da grejanje bude bar trostruko skupije nego što Je. Neko će reći „ne mogu ljudi da plate“. Znam, ali stanove sa tim grejanjem opet nisu dobili socijalno ugroženi već privilegovani. A ako se osećaju ugroženima; to jest ako ne mogu da plate, neka ih zamene za one bez grejanja, pa će možda još dobiti i nešto gotovine pride. To je sve možda surovo, ali živeti se mora tako. To su zakoni sveta. Ako se ne osigura ekonomičnija upotreba sve oskudnijih deviza,
desiće nam se isto to, samo brže „
i u još drastičnijem obliku.
Na pitanje koliko nas koštaju sankcije, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu dr Dragana Đurić odgovara da se to brojkama (zasad bar) ne može izračunati. Dovoljno je, međutim, napomenuti, da je vrednost našeg izvoza u-ovoj godini, u odnosu na lanjsku koja takođe nije bila sjajna,„, za 1,6 puta manja.,Samo na izvozu roba, grubo računato, izgubili smo oko 2,5
' milijarde dolara, a na uvozu oko
500 miliona manje. To je ogromna suma, iako nije posljedica samo sankcija.“
Ali to nije jedina cijena koštanja blokada,svijeta. jer kako izračunati cijenu koštanja odlaska onih 120 hiljada mladih, pretežno stručnih ljudi, koji su ovu zemlju zbog sankcija i okolnosti koje su sankcije izazivale već napustili.
Društveni proizvod, kako priznaje i sama vlada Srbije, ove godine je opao za čitavih 20 posto. Kod nekih ključnih grana, recimo metaloprerađivača, čak i do 40 odsto i oni su se po proizvodnji i njenoj vrednosti „vratili“ četvrt vijeka unatrag. Negdje na nivo 1966. godine.