Borba, 21. 05. 1994., S. 11

ниси раја оци

БИВОТА—МЕРЕЦЈА '21-22: МАЈ 1994.

| ZDRAVKO HUBER

ODGOVORNI UREDNIK:

Božović, Šešelj i

još poneko

Božovićevo ponašanje zapravo je samo po formi različito od onog koje su ispoljili Šeše-

ljevi radikali. U neku ru od golog fizičkog siledž ТТ рокопатепо

Piše Radivoj Суенсапт ОЗРЕРМ дорадај Коју зе 2610 и зауе2- |

– nom Parlamentu — dok u četvrttak uveče nastaje ovaj tekst — jest demonstrativni izlazak. poslanika Srpskog pokreta

_ obnove sa sednice Veća građana. Fiksira_ mo ga, jer ko zna šta se tamo još sve može

desiti. Sa poslanicima SPO su izašli i neki poslanici Demokratske stranke (ili se to, možda, izveštačima pričinilo). U svakom slučaju radikali koji su izašli dan ranije, nisu se u četvrtak vraćali u salu. Poslanici su i do sada znali praviti ovakve ili slične de-

. mionstracije. Danas se ipak čini da ne mo_ že biti da sve ovo ne znači ništa novo. Jer,

“u sve se napokon umešao i javni tužilac. - Da je Lenjin nešto živ on bi svakako si-

tuaciju proglasio. „revolucionarnom“. Nje-

ga nema, Bli nekog vraga u saveznom Par-

___lamentu ipak ima. Kažemo to zbog, malo · zakasnelog. ali svakako jasnog, solidarisa- nja- Srpskog: pokreta. obnove sa akcijom

Srpske radikalne stranke. Dok su Šešeljevi veći: prijatelji kalkulisali Draškovićevo · Predsedništvo osudilo je čak i svoje poslanike koji su dan ranije kao mlade gledali izbacivanje jednog narodnog poslanika što je hitnuo:čašu vode na Radomana Božovi-

__Ća i Btalo je. uz Šešelja. Pozvali su i ostalu ~ opoziciju- na isto, ali tu ne treba previše

očekivati, U svakom slučaju procenili su da bi, ovako-ili onako, nešto trebalo raditi.

Zato smo. 56 | setili Lenjina. Ali zaboravi-

mo == <=

Šta če e biti, nije lako prognozirati. Teško da je Sešelj očekivao podršku sa te strane sa koje mu je došla. Ko zna i da li će je smatratt dobrodošlom. U svakom slučaju, ta je podrška proba. da se odgonetne prava priroda njegovih namera. Ako odluči da i dalje ide sam, onda je njegov napad

na Božovića apsolutno sumnjivog karakte- ·

ra. Ako: primi ruku SPO stvari izgledaju već sasvim: drugačije. U nameru da se bori protiv „arogantne vlasti socijalista“ u tom slučaju ne bi trebalo previše sumnjati. Šešeljev suštinski cilj u ovom trenutku, u saveznom Parlamentu, svakako ne može biti rušenje- Radomana Božovića. Svi moguće i sam: Božović — znaju da je to samo epizoda. Božović je ostavljen i od svojih, i krvavo se bori za stvar socijalista ne bi ii nekako produžio svoju političku egzistenciju. Ako neko odrađuje svoju karijeru, onda je to on. On je u stalnom dokazivanju pred jedinim bogom koga ima. On deluje као да ga taj bog neprekidno posmatra, i kao da pred njim stalno polaže neki ispit, uvek potonji, teži od prethod-

Ovde vlada toliki mrak, da pomračenje sunca nismo ni

primetili! Ranko Pivljanin

nog. Božović zato: liči na trkača olovnih nogu, ali sa enormnom voljom da trku trči. = -

U tom smislu on bi za neki politički obračun — a Šešelj traži njegovu glavu — bio

_ malena firma. Zna se dobro šta iza svega

stoji. Ako bi ga*Šešelj oborio u saveznom

"Parlamentu, to ne bi značilo da je oborio

Božovića nego da je odneo prvu pobedu protiv socijalista, tačnije- rečeno, protiv Miloševića. Šešeljevu dijaboličnu energiju u ovom trenutku jedino zadovoljava ta jedna pobeda ne nad sporednim nego nad glavnim protivnikom..

aš je interesantno posmatrati da li je Draškovićeva grupa trajno odlučila da ga podupire na tome putu do jednog trijumfa koji bi bio od neslućene marketinške vrednosti za radikale. Slavoljubive, do zla boga egocentrične, pune svakojakog samoljublja, naše stranke i njihovi lideri nikad se nisu pretrzali u podmetanju leđa za drugoga, pre u podmetanju noge drugome. Asistencije se broje u košarci, u politici, razu-

me se, ne. SPO, međutim, možda u svemu ovome vidi i neki svoj i neki širi interes, pa ulazi u žižu događaja.

Po mnogo čemu liči da je i socijalistima.

samima izgleda dosta Božovića. Ali, ne samo njihova sujeta, nego sad čist politički račun, ne dopušta im komociju da ga se lako odreknu. 26

U čitavoj ovoj skandaloznoj atmosferi koja ovih dana vlada u saveznom Parlamentu zato skandali i nisu najvažija stvar. Oni su tu samo da prikriju one suštinske

kontroverze. Pljuska vode u lice predsed-

nika Veća, gušanje oko izbacivanja poslanika, kidanje gajtana za struju, vika i buka, bes i pena na ustima, krv, čak i masnice, policija i poslanici — pelivani — sve je to samo folklor, jedan primer više u našoj opštoj panorami žalosnih događaja. Ljudi skloni tzv. lepom ponašanju i gadljivi na grubosti svake vrste, ljudi koje od_vajkada nazivaju svilenima, bacili su na Šešeljeve poslanike anatemu, drvlje i kamenje. U tome pokazivanju Пе osim medija i dela

ku ljudima koji cene mušku igru,ako je o toj igriveć reč,odvratnije ijstva jeste ono koje je naizgledsofisticirano, ali u suštini perfidno

javnosti, učestvovali su pre svih poslanici koji su odobravali Božovićeva saopštenja, ocene, u stvari njegovu političku i ideološku pripremu za delovanje javnog tužioca. Malo se ko setio među neinkriminisanim poslanicima da primeti, javno i kuražno, da Božovićevo ponašanje gotovo da nije ništa „pristojnije“ od ponašanja onih koje su oni zdušno s njim osuđivali, da je ono zapravo samo po formi različito od onog koje su pokazivali Šešeljevi radikali. U neku ruku, ljudima koji cene mušku igru, ako je o toj igri već reč, odvratnije od golog, fizičkog siledžijstva jeste ono-koje je naizgled sofisšticirano, ali u suštini perfidno, i pokondireno.

A Božovićevo vođenje parlamentarnih sednica već kroz jedno duže vreme nije drugačije nego takvo. Provociranje, dociranje, arogancija svake vrste — pod vidom parlamentarne discipline, reda, kulturnosti, to je taj stil koji evo sad, na koncu, rezultira i jednom krivičnom, bolje rečeno komičnom optužbom bez presedana, koja pokazuje da su živci negde i nekome pukli.