Borba, 21. 05. 1994., S. 13

прес оно

Jovica Stojanović, antropolog

Po muškoj meri

od pola nezavisnu diferenciu specificu. Posmatrana izvan tradicionalnih rigidnih, falokratskih i mizoginih predrasuda, mitova i fobija, politika kao vlast nad ljudima je univerzalija u svim vremenima 1 prostorima i ona je, već u principu, moralno sporna, dehumanizovana delatnost. Ono što, primera radi, dve ideološkopolitičke koncepcije jedino razlikuje jeste mera u kojoj se čovek uzima kao” objekt vlasti, njene manipulacije i agresije (to je, ocrijentaciono, diferencijalna razlika, recimo, između jednog demokratskog i jednog autoritarnog režima). Dosadašnja politička praksa dovoljno ilustruje tezu da i žene mogu biti agresivne u politici, ne samo zato što su prinuđene da kopiraju muške uzore, već stoga što je agresivnost deo političke metodo-

skoro umeti da brane svoja ženska ljudska prava i neće uspeti da de facto u praksi realizuju ono što im je samo deklarativno de jure dato. Kako su i koliko zastupljene u Parlamentu, može se reći da pećinskopolitički duh našeg vremena ne može da podnese ženu-političarku. Važnost žene u biološkoj reprodukciji je onaj temelj koji podstiče veru da se očekuje različito političko ponašanje lepšeg pola; da bi ovu tezu realnost potvrdila ili anulirala, uslov za to je da žena ne doživljava sebe kao proizvođača mesa za topove i da se osiobodi nekrofilne „želje“ da bezuslovno žrtvuje sina za otadžbinu' koja je muški politički toponim i gde je Život samo statistička veličina u šahu čije su figure u muškim rukama.

_Iz svega ovoga, razložnije je pitati: zašto u politici nema žena? Da je neko u određenoj oblasti zaista prisutan prvi pokazatelj je da i od njega zavise neke bitne odluke u toj delatnosti. Barem do sada, žene nisu ništa važno bile u prilici da odluče, niti su mogle da utiču da se neki, na širem društvenopolitičkom planu, već usvojen stav izmeni.

ај 75 Бајкон и, tipično androcentričan, politički silogizam koji kao da usх pešno uspavljuje svaku emancipativnu у svest žena kaže da svetom vladaju muškarci, ali zato njima vladaju žene. Samo (7) ciničan um može odatle da izvede par ı exellence apsurdnu konkluziju da, zapravo, svekolikim realitasom sveta vla-

dajužene. Istina je u dijametralno opreč-

_ noj činjenici: žene ne vladaju ni sobom, a ponajmanje muškarcima i svetom. Od

kada su dobile formalno pravo da se uk-

ljuče u politički život (pravo glasa je že-

nama prvi put dato u Finskoj 1906. godi-

ne), ni za jotu se bitno nije promenio

društveni status žena niti narav političke

delatnosti. To što su politički angažova-

ne, za žene ne treba da bude naročita

uteha, jer efekti njihovih učinaka su ma-

hom iluzorni i bezvredni. Naravno, kri-

vica za takvu situaciju nije na strani že-

na. Fundamentalno pitanje je: da li se že-

ne mogu baviti politikom drugačije od

muškaraca ili muško i žensko političko

ponašanje ne postoji nego je, jednostav-

logije i psihički je atribut ljudske prirode. 'Međutim, da bi se realno procenilo moguće političko ponašanje žena, one bi, najpre, valjalo da imaju realnu političku moć i da ne budu indoktrinisane mitom o politici kao muškoj privilegiji. Još je i političko ponašanje i politička retorika žena tipično muška. Kad političarka neodgovorno izjavljuje (Biljana Plavšić) da polovina jedne nacije može bez problema da izgine u jednom mogućem bezumnom i besciljnom ratu zbog fiks ideje kakve su otadžbina, nacionalni identitet i tome slično, tad je to tipična nekrofilna tvrdnja osobe koja ne vidi dalje od topova i primer je žene koja usvaja političkomilitantan rečnik i stav generala. Izvesno je da u našoj mračnoj balkanskoj barutani i primitivizmu žene neće

no, rečo političkoj praksi koja ima svoju, p j

ija profesorki: Bilj

Pretnje jačima

- _ Političari, i oni na vlasti, i oni preten identi na istu, ne libe se da instrumentali :zuju žene. Različiti su im pojavni oblici 'Dafina Milanović je koncipirana kao maj ka nacije, sa najvećom kamatom (dok je a) i sa najvećim prsima; drugi lik je me :dijski dobro skrojena pojava Klare Мап-Е dić, žene nedefinisanog zanimanja, ali obećavajućih tajanstvenih uticaja negde van naše sredine, pri čemu ni ženski atri-

buti nisu van igre. Opozicija, koja i sama ima slične adute, ali manjeg dometa, ne oprašta ni korek«

tne izbore kakvi su pali na Nadu Popović ·

Perišić kao ministra za kulturu i Leposavu Milićević kao ministra za zdravstvo; prvoj je odmah spočitnula kaćiperstvo, drugoj dodelila tituiu ličnog merača pritiska Mirjane Marković. U prvim reagovanjima nije bolje prošla ni Bratislava — Buba Morina, odnedavna komesar za izbeglice, a odavno udovica značajnog političara.

Veroslava Tadić najpre konstatuje da je pojam politike obezvređen i obesmišljen, da je svačija i ničija profesija, te da ne zna nikog ko je etapno ostvarivao opšte ciljeve. Mera žene je, kaže, uvek u politici bio muškarac.

— Danas vidim dve žene na vlasti Margit Savović, po kojoj je sve već ostvareno, pa bi mogla, tako, da bude i ministar policije, na primer, i Nadu Popović — Perišić, za koju ne sumnjam da će nešto valjano uraditi jer je energična. Opet, po muškoj meri, nadam se da neće dobiti sve republičke nagrade, kako je to učinio njen prethodnik. A za političke zloupotrebe u novinarstvu, evo Vesne Jugović na, kako sama kaže, prvoj borbenoj liniji, ili Mile Štule, pažljivo počešljane, u ratničkoj uniformi i sa ljubičastom maramicom, kako objašnjava interesa naroda... Pa, ako njih dve, tako fine, mogu... Moje najbliže profesionalno opredeljenje je Olivija Rusovac, koja je naterana da se bavi politikom, ali se bavi i profesijom bez politike. U masi se priklanjam Vesni Pešić jer je našla građansku formu i pokret, a ne stranku, a moje

Ми

ukupno divljenje ide Danici Drašković, jer

sama vodi računa o svom ruhu i svom kruhu, jer nije preuzela list koji vodi od društva, jer upućuje pretnje jačima od sebe kaže Tadićeva.

Nemirne godine

Hipotetičko verovanje da bi nam politika izgledala drugačije, a život mirniji, da je na čelu države žena, počiva na poslovično ženskoj miroljubivosti. Poslednji lokalni srpski skandal, koji počiva na tri gracije — jedna je, navodno, dala spisak moćnika koji su izvlačili pare iz njene banke druga je, navodno, kontrolisala spisak bolje cenzurisala, a treća je napravila svoj spisak — i sve tužbe i pogrde koje ga prate demantuje to ubeđenje. Uostalom, stari Heleni nisu pripuštali žene u politiku niti su ih slali na vruće prve linije ne zbog njihovog tajnog oružja koje zna da upotrebi Lizistrata, već što se verovalo da su žene surovije od muškaraca. Uostalom, Tačerka, Indira Gandi, Sirimavo Bandaranaike,

Vox populi — Zeleni venac

Golda Meir... sve su one imale svoje ratove onda kad su ih mogle zapodenuti.

U socijalizmu, koji treba pominjati oprezno zbog komunista-raspona, žene su u javnim forumima prebrojavane po ključu, kao bele vrane i crne ovce. Birane su da aplaudiraju, izgubile ženski svet, a u muškom im nije bilo raesta. Prva dva pluralna parlamenta beležila su po nekoliko ženskih poslanika, stalno prebrajanih. Stara navika.. Danas čak ni ženske novine ne znaju koliko je dama u srpskom parlamentu. Mada ih ima, izgleda, više. Što je znak psihološke pobede nad razlikama. Ili bar početka. - NE"

Uzdisaji za Tačerkom, Semiramidom, Kleopatrom nemaju osnova: žene na političkoj sceni ne mogu biti ništa bolje od muškaraca. Vreme prelaza sve ebjašnjava; – kad prođu nemirne godine, proći će i nestati ljudi i žene koji politikom rešavaju gluvoću anonimnosti, ili supruge kojima, kako kaže M. Lazarevićeva, ego ne može da se zadovolji ulogom supruge koju im je sudbina namenila.

Dafina za predsednika

Jasmina Spasić Tanja Vuković

U nedostatku naučnih istraživanja stavova javnog mnjenja o ovom problemu, Vox populi smo osluškivali na pravom mestu — beogradskoj pijaci Zeleni venac. Ispostavilo se da iza tezgi sa jagodama, zelenom salatom, krompirom i kajmakom stoje pripadnici naroda sa jasnom svešću o mogućnostima i dometima ženskog pola u političkoj areni.

Primarno pitanje ove letimične sondaže javnosti na „Zelenjaku” glasilo je: „Šta mislite o ženama — političarima?“

— U svetu da, kod nas ništa od toga. Neću da ulazim u tu priču, ali bolje bi bilo da je ova Miloševićeva manje u politici. Nema veze, ja sam kazao djeci, neka glasaju za koga "oće, ali da moj Slobo nikad neće dozvoliti preko sebe.

— Glasao bih za ženu političara samo ako me zadovolji. Ha, ha, ne mislim fizički. Više bih voleo da mi žena bude predsednik nego ovaj sadašnji. Trenutno ne postoji žena koju bih izabrao za predsednika, jedino možda Dafina.

-- Žena ne može da vodi politiku. Treba da drži kuću. Ta, ni moj deda nije dozvolio, e vala neću ni ja. Žena je, bre, za kuću i njivu, ne za politiku.

— To je ravnopravno. Radi se o funkciji mozga, ne pola. (Da ne bude zabune, čoИ je prodavac limontusa, + tako i izgleda). — Žene su slobodnije u politici nego muškarci. Mnoge mogu da budu predsednici. — Muškarac će pre da izda zemlju, nego žena.

— Nemam ti ja vremena da mislim, ja moram da radim. Možda one koje nisu zapošljene mogu da bidnu i politikanti, ja jok. .

— Pa eto, žena nam sramoti Miloševića. Ja sam ljubitelj Miloševića, ali njega žena sramoti, jer da nije nje on bi bio mnogo višlji.

Majka nacije: Dafina Milanović

— Bilo bi dobro da žene vode zemlju. Sigurno ne bi slale sinove u rat. Eto, da je žena predsednik države, ja bih bio najmanje ministar. Žene me vole. A ja najviše VOlim Margit Savović.

— Ja se ne osećam sposobnom, a kako ko — ne znam. (Gospođa koja kupuje upadica) |

— Šta da vam kažem? Vidite i sami da ih ima. Pošteno.

Mastavak me strani IV