Borba, 21. 05. 1994., S. 5

с вена ке не

BORBA

SUBOTA-NEDELJA 21-22. MAJ 1994.

|

JOŠ JEDAN PREKID | JOŠ JEDAN NASTAVAK PREGOVORA U

NJUJORKU

Cena zafvaranja

makedonskog pitanja

· Siobodan Markovic ·

ee mm me Nu a E specijalno za „Borbu“ iz Atine

Posrednik UN za makedonsko pitanje Sajrus Vens, saopštio je da se do 13. juna prekidaju pregovori predstavnika Atine i Skoplja nastavljeni prošlog: meseca. Započeti su pre više od godinu dana u zasad uzaludnim naporima za zatvaranje južnoObalkanskog spora koji dodatno destabilizuje region — smatra zvanični Vašington gde je Vens zaradio penziju.

Još jedan prekid, još jedno odlaganje i još jedan ponuđeni kompromis. Ako se izuzme uopšte uzev — štucavi tok mlakog posrednog dijaloga započetog aprila 1993. ovo je treći prekid, po svemu sudeći i on je u prilog Atine. Prvi put, krajem leta '93. dijalog je prekinut dok u Grčkoj ne budu obavljeni prevremeni izbori a kojima su na vlast došli Papandreuovi socijalisti i odmah izazvali još jedno zamrzavanje dijaloga postavljajući nove uslove drugoj strani u sporu. I sada su razlog grčki izbori, ovog puta za Evropski parlament.

U međuvremenu se nije ргоmenilo ništa. Predsednik Gligorov je od početka nudio razgovore o svemu i sporazum o svemu, doduše odbijajlići promenu naziva svoje države koji je najveći trn u osetljivom grčkom oku. Papandreuova vlada je manevrisala sedam meseci na obe strane Atlantika zaglavila na Evropskom sudu i stigla tamo gde je prethodna, konzervativna Micotakisova vlada bila pre godinu dana — do toga da se u UN, uz

Vensovo posredovanje, još jed- ·

nom ponudi kompromis.

Ovoga puta to nije učinio Vens, nego je — kako se ovih dana tvrdi u Atini što grčka vlada ne demantuje — autor kompromisnog „što sveobuhvatnijeg rešenja“ bivši Vensov bliski saradnik u Stejt dipartmentu, takođe američki diplomatski penzioner, a sada specijalni izaslanik predsednika Klintona, Metju Nimic.

Pošto su se učesnici posrednog dijaloga dogovorili da novinarima ne kažu ništa, nisu potvrdili — ali ni demantovali da je Nimicova ideja da bivša najjužnija republika ponese naziv „Republika Severna Makedonija“ i time se udovolji obema stranama. Skoplje — koje kaže da neće promenu — teško bi moglo argumentovati odbijanje kozmetičke, geografske odrednice, a Atina bi — kako se pretpostavlja — najzad mogla da se saglasi s tim da severna republika i njena pokrajina Makedonija nisu isto. -

Sve ostalo je uglavnom proceduralno manevrisanje — redosled poteza i njihove međusobne veze — koje bi nekako trebalo da dovedu dve strane do koliko-toliko normalnih bilateralnih odnosa, do ukidanja grčke jednostrane irgovinske blokade suseda i do rasterećivanja Balkana jednog od nepotrebnih sporova koji je suprotan američkim strateškim interesima — kako je to Vašington jasno poručio obema stranama koje dobrim delom, mada iz različitih razloga — od njega i zavise.

Nastavak pregovora posle Evro-izbora, zakazanih za 12. jun, trebalo bi da bude na nivou šefova diplomatija što znači da bi Atina trebala da podigne nivo svog predstavnika. Ona je u poslednju fazu u Njujork slala najvišeg činovnika Ministarstva

spoljnih poslova generalnog sekretara, ambasadora Hristosa Zaharakisa. Druga strana nije spuštala nivo, nego je uporno Vensu na noge odlazio ministar spoljnih poslova Stevo Crvenkovski. Mada Atina mudro ćuti i ne određuje se prema prekidu i budućem obnavljanju pregovora, premeštajući poslednjih nedelja centar diplomatske i pažnje javnosti na stalne, uglavnom verske probleme grčke manjine u Albaniji, izvesno je da nema čime da ne bude zadovoljna.

Tražila je pomoć Vašingtona, čak u jednom trenutku izazvala nezadovoljstvo Evropske unije, i tu pomoć dobila — doduše u vidu teško izbežnog kompromisa. U međuvremenu je dobila i vreme koje je ključni faktor.

Ipak, od američke ponude do grčkog prihvatanja je dug put, to tim više što će obnavljanje njujorškog posrednog dijaloga zateći predsednika Gligorova sa „spuštenim pantalonama“.

Tih dana u njegovoj republici bi trebalo da u toku bude vanredni popis stanovništva od kojeg svi susedi očekuju potvrdu svoje verzije: da je njihovih sunarodnika u Makedoniji znatno više nego što se tvrdi.

Od popisa o kojem su Grci mnogo pisali i mnogo se nadali, mada poslednjih dana tu temu

ne otvaraju, Atina, kao, uosta- |

lom, i Tirana, Sofija i Beograd, očekuje obelodanjivanje podataka koji će suštinski odrediti političke odnose u susednoj državi i pet meseci pred tamošnje novembarske poslaničke i predsedničke izbore opredeliti joj budućnost. Iz odnosa nacionalnih snaga |

koji pokaže popis, iz adnosa političkih snaga koje se na osnovu toga formiraju biće otvorene sve opcije od opstanka susedne

države koji Grčka zvanično pod- j

ržava pre svega videvši ga kao korisnu „tampon-zonu“, sve do njenog tiabavljenja usmeravanjem ka federaciji ili još dalje od toga. Glavni faktor je albanski, a nusposledice su vezane kako za Kosovo i samu Albaniju, tako i

| za Bugarsku — ono što se u

Grčkoj najviše ističe — za budućnost položaja i statusa grčke manjine u Albaniji.

Čak i ako se zanemare sve

komplikovane „teorije zavera“ koje bar na atinskim novinskim stupcima u sve to uključuju i najpre Tursku, a zatim i Nemačku, SAD, Rusiju, bosanske Muslimane, Sandžak, Vojvodinu, Krajine, Hrvatsku i bliskoistočne, azijske i sve druge političke, verske i finansijske sile, sigurno je da praktična situacija u junu neće biti bitno drugačija nego u maju, ali politička bi mogla da krene drugim tokom. „ Zato je pitanje da li će i tada još jednom sve zavisiti samo od volje Atine i Skoplja, ili dveju vlada, ili kako su Grci skloni da napišu — od volje dvojice glavnih aktera — Papandreua i Gligorova. Ni jednom ni drugom u ovom trenutku ne odgovara popuštanje, i jedan i drugi bi da iz pregovora izađu (bar) neokrnjenog političkog autoriteta. Što vreme više prolazi, to je sve teže postići, kao i to da se posledice „zatvaranja“ makedonskog „pitanja“ ravnomerno rasporede na obe strane. Neko će morati da nešto izgubi, a kandidata za dobitak je sada mnogo, mnogo VIše. NOVA „MAJSKA DEKLARACIJA“ SLOVENAČKIH INTELEKTUALACA

Stevan Šićurov dopisnik „Borbe“ iz ljubliane

Ljubljana. — Četrdesetak uglednih ličnosti slovenačkog javnog, političkog i kulturnog života potpisalo je novu „Majsku deklaraciju” kojom se konstatuje da urpkos nove države, međunarodnog priznanja i demokratije, Slovenija nije „prekinula kontinuitet sa pređašnjim totalitarnim uređenjem“ i poziva na „mobilizaciju sve snage koje su izvele proboj iz komunizma“.

Nova „majska deklaracija“ nastala je u Društvu pisaca, a među potpisnicima su rektori ljubljanskog, dr Miha Tišler, i marinorskog univerziteta, dr Ludvik Toplak, pisci Dane Zajc, Veno Taufer, Rudi Šeligo, Drago Jančar, gHimac Boris Kavaca, političari. dr Jože Pučnik, dr France Bučar, Janez Janša, Marjan Podobnik, itd.

„Majska deklaracija“ sastavljena je kao kratki programski dokument rekapitulacije dokumenata istog naslova iz 1989. godine. Tada je po prvi put na

MAKEDONSKA REAGOVANJA NA RAZGOVORE RUSKOG | SRPSKOG PATRIJARHA ;

Crkve u političkom kolu

Skoplje, (Tanjug). — U Skoplju se očekivalo da pitanje samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve ne bude izostavljeno u razgovorima Srpske i Ruske pravoslavne crkve, vođenih prilikom posete visoke ruske crkvene delegacije. Srpskoj patrijaršiji, koju je predvodio patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi — piše današnja „Nova Makedonija”. U zvaničnu delegaciju Srpske pravoslavne crkve za doček visokog gosta Srpski patrijaršijski dvor uvrstio je i "episkopa tetovskog“, gospodina Jovana, čiji je zadatak i briga za crkvu i srpstvo u Makedoniji — navodi list.

Ovim je vrh Srpske pravoslavne crkve još jednom jasno stavio do znanja da ne prihvata postojanje autokefalne Makedonske crkve, ni-

_ ti makedonskog naroda. Ruska

strana nije stavila nikakvu primedbu, a sastav delegacije za doček, iako ima pravo na to u okviru zvaničnog protokola, koji je usaglašen nekoliko dana ranije.

Razgovori dva patrijarha su pokazala da im nije bilo teško da se saglase da osamostaljivanje Makedonske crkve navodno predstavlja 'tešku ranu na telu Srpske pravoslavne crkve” pa da autokefalnost Ukrajinske arhiepiskopije nanosi

1.

Оуакуо тежпје и ипштабпје poslove, samostalnih naroda, država i crkava — piše list — smešteno je u kontekst ocene da su 'dva patrijarha izrazila veliku zabrinutost za raskol u Ukrajini i u doskorašnjoj Jugoslovenskoj republici Makedoniji'. Nemajući snagu da se oslobode dnevnopolitičke propagande i delovanja, u ime borbe za jedinstvo pravoslavlja, dva poglavara su u razgovorima zaključila i na konferenciji za novinare, nažalost, naglasila da 'raskolnici nemaju budućnost' piše list.

Dva patrijarha bi potvrdili kao uzvišeni duhovni cilj, odnosno, kao pravi duhovni odziv, da su prevazišli šovinističke strasti koje su prodrle i pod kupole patrijaršijskih dvorova — zaključuje Nova Makeдопјја'. Slično razumevanje” za drevne kanone Pravoslavne crkve izrazila je sinoć u saopštenju i partija Ujedinjenih Makedonaca u Skoplju

mitingu pred više desetina hiljada ljudi pročitana „Majska deklaracija” u kojoj je zahtevano da slovenački narod ima svoju državu, a nastala je po uzoru na 1917. godinu i deklaraciju koju su tada Slovenci uložili u Beču.

Treća „Majska deklaracija“ u ovom stoleću, oko koje su okupljene anti-komunističke snage nekadašnjeg „slovenačkog proleća“ donosi saznanje intelektualaca da je komunistički režim gotovo u potpunosti održao „kotinuitet uređenja i rasporeda društvene moći“. Pozivajući na okupljanje sve snage nekadašnjeg „Slovenačkog proleća“, javno delatnici zahtevaju „novu preraspodelu društvene moći“, reorganizaciju državne uprave i javnih službi, te vraćanje protiv-

zakonito prisvojene društvene

svojine.

Iako se u ovdašnjim krugovima deklaraciji, koja u podnaslovu ima zapisano „pet godina kasnije“, već pridaje karakter programskog dokumenta koji će anticipirati buduća politička dešavanja, juče je bilo izvesno jedino to da u ovom trenutku ona

| Uprkos prolecu komunizam |os fruaj

izražava potpunu hipolarnost slovenačke političke scene.

Jer, u isto vreme se povodom pete godišnjice „Majske deklaracije“ oglasila vodeća stranka, Liberalna demokratija, koja u izjavi predsednika dr Janeza Drnovšeka konstatuje suprotno. LDS smatra da „neke populističke stranke“ radi vlastite promocije negiraju sve što je u Sloveniji postignuto, i istovoremeno Očekuje da se politički problemi rešavaju u ustanovama, a ne na nekakav drugačiji način. Pritom dr Drnovšek ističe, u suprotnosti sa „antikomunističkim taborom“, da je za pet godina Slovenija postigla čak i više od očekivanog, i da je raskinuto sa „tradicijom samoupravnog socijalizma“. U drugačijem viđenju slovenačke situacije, LDS, u kojoj je i jedan od autora dekalracije iz 1989. dr Dimitrije Rupel, upozorava da „prijatelji Slovenije iz inostranstva“ koji mogu uticati na njeno uključenje u Evropsku uniju, ne razumeju slovenačke unutrašnje podele.

AKAŠI IZ SKOPLJA NOSI PORUKU BUTROSU GALIJU

Greki embaruo pred Savet bezbednosti

Skoplje. — Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Jasuši Akaši je izjavio juče, posle razgovora sa pred-

_ sednikom Gligorovim i ministri-· ma. za odbranu i policiju Vla--

dom Popovskim i Ljubomirom Frčkovskim, da mu je Gligorov rekao „da planira da pitanje odnosa sa Grčkom pokrene u Savetu bezbednosti“ i da će on ovu poruku makedonskog predsednika preneti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. O situaciji na makedonskim granicama,

U PONEDELJAK

Akaši je izjavio da mu je ministar za odbranu saopštio „da ima incidenata sa srpske strane na severnoj granici i da će o tome

~ razgovarati sa nadležnim vlasti-

ma Srbije“. Akaši je izjavio na skopskom aerodromu da je situacija na makedonskim granicama relativno mirna Sa Akašijem u Skoplje je doputovao i komandant Unprofora general Bertrand de Laprel. D.N.

Savet Evrope u Ohridu

Skoplje. — Sednica komisije Skupštine Saveta Evrope za odnose sa evropskim zemljama, počeće u ponedeljak u Oh-

ridu, učestvovaće predstavnici 20 država. Učesnici sednice će

razgovarati sa predsednikom makedonske vlade, poslanici-

ma, predstavnicima pojedinih političkih partija, nacionalnih

0D JUČE

i verskih zajednica, nevladinih organizacija iz štampe.

U Makedoniji se po prvi put održava sednica ove komisije. To je omogućeno time što Makedonija ima status specijalnog gosta u Skupštini Saveta Evrope i što je kandidat za prijem u redovno članstvo. D.N.

Slovačka uvela vize za gradane Makedonije

Skoplje, (Tanjug). — Ministarstvo za odnose sa inostranstvom u Skoplju saopštilo je da su nadležne vlasti Slovačke juče uvele vize za građane Makedonije. Građani Makedonije vize mogu dobijati u slovačkim konzularnim predstavništvima uz podnošenje poziva za boravak, ili važeći dokumenat za tranzit kroz Slovačku. : U saopštenju se najavljuje

skori početak pregovora nadležnih vlasti za ukidanje viza i uspostavljanje bezviznog režima putovanja između dveju država.

Vlada u Bratislavi je uvela vize za građane Makedonije, Jer više ne važi raniji ugovor između SFRJ i ČSSR o bezviznom režimu putovanja, a nove države još uvek nisu sklopile novi ugovor, kaže se u saopštcnju.