Borba, 07. 10. 1994., S. 11
поља нмв
Žž
БОРБА ПЕТАК 7. ОКТОБАР 1994.
КУДА ИДУ „ТРЕПЧИНИ“ МЕТАЛИ >“
Има ли држава приватни транспорт
„Трепчин“ метал је извозом претворен у девизе које нису ун ласност по којима је било могуће обављати такве трансакциј
Трајковић Радојица Барјактаревић
Савезни посланик у Већу грађана Рада Трајковић, са Космета, припремила је „рачуне“ да додатно и ванредно подгреје атмосферу у Савезној Скупштини и „поново презноји савезну и Републичку владу и ресорска министарства“. Јер, према одговору Савезне владе на посланичко питање куда иду „Трепчини“ метали, неко је прокријумчарио 1.176,189 тона олова, 236,125 тона цинка, 77,66 тона бакра, 21,032 тоне бакарне жице, 58,84813 килограма злата и 1.402,963 килограма сребра. Савезна влада није посланику Ради Трајко-
·вић одговорила коме су прода-
те те количине. Према документацији, метали су продати, а девизе нису унете у земљу. За „Борбу“, Рада Трајковић тврди да више „није спорна“ Лина Булгаревић, власник фирме „Металкомерц“ у Нишу, стални купац у „Трепчи“, јер, утврђено је да држава (Влада Србије је власник „Трепче“ са преко 50 одсто деоница) имала и приватни транспорт преко нишке фирме, да су „Трепчини“ метали
служили као џебака Туђмановој војсци.
У одговору на посланичко питање, између осталог, стоји: „Утврђено је да је предузеће „Металијакомерц“ реализовало промет метала у следећим количинама: олово 1.3999,103 тоне, цинк 258,355 тона, бакар 37.720 тона, бакарнажица 21.032 тоне, злато 61,623,830 килограма, сребро 2.675,751 килограм. Од тога, реализован је промет према фактурама и то: бакар у количини 10,040 тона — купац „Нини“ Ниш,
олово 24,974 тоне — купац „Алати универзал“ Севојно, циск 22,230 тоне — купац „Сигма“ Приштина, злато 2,7757 килограма — купац
„Тренд“ Јагодина и „Јувела“ Београд и сребро 179,018 килограма — купац „Јувела“ Београд... Од момента увођења ембарга предузеће „Металијакомерц“, услед отежаних услова за набавку и куповину метала, врши преоријентацију на искључиво __ пословање _ са Друштвеним предузећем „Рудник“ и Флотацијом „Леце“ Медвеђа код Лесковца, који је произвођач олова и цинка. Како се ДП „Рудник“ и Флотаци-
Алармантне бројке
Даљим увидом у пословну документацију утврђено је да је у контролисаном периоду предузећа „Металијакомерц“ извезло 198,72 тоне олова и 1.093,77 килограма сребра. У оба случаја купац је италијанска фирма „Центропром“ из Удина. По ИЦД 165/22, маја 1992, извезено је 198,72 тоне голова у инготима, тарифни број 78 01 10007 у своје име и за свој рачун на, паритету ФЦО Трст у вредности од JIMT 103.533,120. По ИПД 1084/27, од маја 1992. године извезено је 1.093,77 килограма сребра, тарифни број 71 06 91002 у своје име и за свој рачун на паритету ИП Лондон у вредности од УСД 114.484,70.
ја „Леце“ већ дужи низ година налази у изузетно тешкој ситуацији, 31.08.1992. године 3aкључен је уговор о дугорочној пословно-техничкој сарадњи са „Трепчом“. Из тог уговора „Рудник Леце“ је у обавези да произведене количине концентрата олова и цинка упућује у „Трепчу“ на прераду. У налазу надлежних органа Савез-
ДРУШТВО
ошене у земљу. Чија је одговорност за дозволе и саге — питање савезног посланика у Већу грађана, Раде
не владе, између осталог, стоји да је купац „Металијакомерц“ из Ниша унапред платио метал. „Металијакомерц“ узима комерцијалне кредите разних пословних банака по условима који су важили у моменту узимања кредита. С обзиром да топионица „Трепча“ не ради од марта 1993. године, предузеће „Металијакомерц“ у том периоду нијс преузело плаћене и уговорене количине метала, наведено је у одговору на посланичко питање. У налазима савезног Тржишног инспектората наведено је и ово: „Детаљни увид у документацију око извоза олова и сребра није било могуће извршити из разлога што је предметна документација украдена“. Савезна влада је по том питању тражила одговор од Службе за платни проемт СРЈ. Ова је извршила контролу, односно проверу навода у оквиру посланичког питања Раде Трајковић и то код Предузећа за унутрашњу и спољну трговину „Металија комерц“ Ниш и Градског одбора СПС Ниш. Контролом је обухваћен пери-
од од 1.01.1993: до новембра 1993. годинс. „Утврђено је да у том периоду ПП „Металија комерц“ није вршило пренос средстава на рачун Градског одбора ГСП нити су контролисани субјекти међусобно били у било каквим пословним односима“. Посланик Рада Трајковић пита:
— У документацији надлежних органа свакако постоји и сагласност за извоз, односно и одговор на моје питање ко је потписивао сагласност, односно ко је омогућавао издавање папира за овај срамни транспорт и коме су све продате велике количине „Трепчиних“ метала Са друге странс, тај метал је извозом претваран у девизе које нису уношене у земљу. Чија је одговорност за дозволе и сагласности по којима је било могуће обављати
„ове трансакције. На та питања,
Савезна влада, односно њени надлежни органи, треба да да одговоре — каже за „Борбу“ Рада Трајковић.
Сутра: Ференнил на београдској вези
Боро Лазукић
Масовна појава све агресивнијих секти у нас изискује и одређена стручна тумачења, која се, у основном приступу самом проблему, битно разликују. Чињеница да ниједна званична државна институција у домену стручног рада није имала „ближе контакте“ са „црним сектама“, само доприноси општој конфузији у тумачењу последица агресивног деловања „Сатаниста“. У војним круговима све чешће се говори о милитантним „Сатаниним следбеницима“ као инструменту у вођењу „специјалног рата“, док Црква у свом тумачењу ове појаве види присилну теизацију, и, наравно, директан атак на хришћанство. Социолози пак покушавају да укажу како агресивне околности и окружење у којем тренутно живимо усмеравају младе у овом правцу, пре свега због пропратних облика субкултуре што махом обележавају деловање појединих секти: наркоманија, окултизам, сексуалне оргије...
За разлику од наших обавештајних служби, на Западу постоје специјализоване екипе војних и полицијских експерата које „црне секте“ третирају са аспекта директног угрожавања државне и одбрамбене безбедности земље. У најсавременијим армијама, најзад, постоје и специјални саветници
за секте који онемогућавају
вађен један бубрег.
ТАКОЗВАНЕ „ЦРНЕ СЕКТЕ“ СВЕ ПРИСУТНИЈЕ У СРБИЈИ, НАРОЧИТО НА СЕВЕРУ ВОЈВОДИНЕ
(3)
„Сатана“ у служби државне политике
Главни „ослонац новог светског поретка“ пронађен је у снажним организацијама насталим управо из редова „просвећених“. Неке од њих, као Трилатерална комисија, активно су се залагале око кризе и рата у Босни
инфилтрирање _ припадника појединих окултистичких секти у редове војске. -
Стране «секте — терен домаћи
· Након догађаја који су, нажа-
лост, на најтрагичнији начин упозоравали на дејство „сатаниста“ унутар армије, наша војна државна безбедност почиње помније да прати овај проблем. Са становишта истраживања деловања верских секти, „у сврху вођења специјалног рата“, дошло се до теза да иза легално пријављених агенција за пружање биоенергетских, исцелитељских, магијских и пророчких услуга најчешће делују тајне организације попут „Сатанине браће“, „Розен кројцера“, „Слободне цркве бога Сатане“, „Црне руже“, „Мунове унификационе цркве“... Припадници неких од тих верских заједница умешани су у шверц дроге, оружја или у трговину људским органима, што је нарочито почетком рата на простору бивше Југославије постао прилично уносан посао. Полиција је прошле године упорно скривала од јавности чињеницу да је у Новом Саду и још понеким градовима откривено неколико случајева несталих особа, које би се напрасно појављивале не сећајући се апсолутно ничега везаног за „њихов нестанак“ да би, лекарским прегледом, најчешће бивало установљено да им је из-
|
Већ поменута екстремна секта „Ордо темпли ориентис“ врло брзо је дошла „под лупу“ војне безбедности која је (немало) била изненађена сазнањем да се у Југославији тренутно налази чак шест „филијала“ те секте: по две у Београду и Вршцу и по једна у Нишу и Трстенику, а у оснивању су филијале у Шапцу и Зрењанину. Ослањајући се на достигнућа ове секте настаје и „Ред мистичне руже“.
Припадници ове секте имају и закон назван „„дег Ат Ме! Гер:5“ који између осталог наводи своје следбенике на слепо веровање „лидеру“: „Веруј у њега и видећеш живот. Убиј себи сродне, распори своју мајку, угуши свог оца, ако он у њега не верује“... За разлику од психијатара, „безбедњаци“ који се баве проучавањем „црних секти“, склони су да недавно мучко убиство старице у Лесковцу, припишу припадности овој, или секти са сличним „упутствима“. Слична секта су „Божја деца“ која је основана у Америци 1970, а у Београду 1985, и у основи има такође сексуалну магију.
Поредак по мери Сатане
-Занимљиво је, међутим, тумачење војне државне безбедности која у деловању „Сатаниста“ и других „црних секти“ види идејне „инспираторе новог светског поретка“, који потичу наводно из периода 1700. го-
дине у оквиру тајне организације „просвећених“ (илумината), настале у оквиру Римокатоличке цркве. По овим сазнањима на простору бивше јЈугославије уочи рата број припадника „просветљених“ нагло је нарастао али се организација поцепала на „националне таборе“. Наиме, главни „ослонац новог светског- поретка“ пронађен је у снажним организацијама насталим управо из редова илумината. При том војска најчешће упозорава на ЦФР (Тће Сипс! ог Еогертп КеЈанопз), Трилатералну комисију и Билдербергини. ЦФР је основала група америчких интелектуалаца који су осетили потребу за стварање нове светске владе 29. јула 1921. године у Њујорку. Организацију су финансирали Ј. П. Морган, Ј. Д. Рокфелер, Бернар Барух, Паунарбург и други финансијски моћници. Што се тиче Трилатералне комисије она је основана 23. јула 1972. године на имању Дејвида Рокфелера, који је уједно био и председавајући ЦФР-а, а поред представника САД, ову организацију су чинили и представници Западноевропских земаља и Јапана. Евидентно је активно залагање и јавни иступи Трилатералне комисије у оглашавању око кризе и рата у Босни. Билдербергини је псеудоним за организацију чије је постојање откривено 1954. у хотелу „Билдер“ у Холандији. Циљеви су јој врло слични
Магија у служби обавештајаца
Послове око сузбијања дел« вања магијских „црних“ се ти у САД обављају најспосо! нији агенти који раде пра ФБИ и ЦИА, будући да ге Америка и на спољном и ла унутрашњем плану сусреће са проблемима најразличитијих етничких заједница, у чијим културно-историјским наслеђима упражњавање паганских, односно магијских радњи заузима истакнуто место.
— У том смислу Америка има проблеме, пре свега, са становништвом које долази из латиноамеричких земаља, посебно са Хаитија, Кубе и из Порторика, где су црни магијски култови развијени до нивоа кућне употребе — каже у изјави за амерички „Њузвик“ Џим Дибла, један од специјализованих војних агената за питања верских секти.
По његовим речима, чак су и амерички маринци при инвазији на Панаму имали један од кључних задатака да хватају извесну Марију да Силве Оливијера, бразилску „вуду-вештицу“, која је уз подршку генерала Мануела Норијеге својим вештинама, под називом „кандомбла“, наводно угрежавала животе америчких председника Регана и Буша.
ЦФР-у — на координацији активности заговорника новог
светског поретка.