Borba, 09. 06. 2000., S. 8
9. јун 2000.
; КУЛТУРА
БОРБА
ГОДИШЊА СКУПШТИНА САНУ
Српска академија наука и уметности, прошле године, упркос свим тешкоћама, успела је ла одржи своју излавачку делатност, да организује неколико научних скупова, а није занемарљиво ни учешће њених чланова на другим научним скуповима у земљи и иностранству. Ово је оцена јучерашње годишње Скупштине ове истакнуте националне институције, којој су присуствовали између осталих и Нада Шљапић, савезни министар за развој науке и животну средину и мр Жељко Симић, републички министар за култу-
_ У последње време како је истакао академик Дејан
едаковић, — председник САНУ јавност често захтева да се САНУ, као највиша установа српског народа огласи поводом неких кризних догађаја.
- Језик којим Академија говори не одговара очекивањима дневне политике. То је језик науке, а' он, за разлику од језика дневне политике не дели наш народ, не раздваја и не сукобљава, већ спаја и указује на сигурне, проверене путеве развоја и чврстог духовног напретка, нагласио је академик Медаковић и истакао, да је српски народ вољом светских моћника политички _ располућен,
3 8 5 ~
ак
Проверени пушеви напрешка: Дејан Медаковић, на јучерашњој Скупшшини САНУ
њено национално биће тешко рањено, а стари сан о нашем коначном уједињењу озбиљно нарушен.
Због тога академик Медаковић упозорава на обавезу Српске академије наука и уметности да избегава свако деловање које повећава разлике међу српским народом, завађа га и међусобно удаљава.
САНУ у нашем културном и научном животу има прворазредни значај и утицај: У протеклој години Академија је својим деловањем окупила огроман број посетилаца.
Библиотеку Академије, посетило је око 10 хиљада научника и студената старијих година. Највећи број посета, готово 200 хиљада, имала је Галерија САНУ, у којој су прошле године, поред концерата, биле постављене три изузетно значајне националне изложбе.
Оваква посета, како је нагласио академик Стеван Коички, генерални секретар САНУ, указује на велики значај ове установе. Само изложбу “Из прошлости манастира Хиландара" посетило је готово 60
Снимио: М. Поповић
хиљада људи, каже Коички. Говорећи о контактима које је САНУ остварила са академијама из иностранства, академик Коички је издвојио сарадњу са Академијама Пољске, Италије, Грчке и Румуније.
На жалост, број уговорних размена (посете чланова других академија и обратно), мањи је него претходних година, због политичких притисака међународне заједнице.
И. Б. Јовановић
БЕОГРАДСКА ПРЕМИЈЕРА ДРАМЕ "ПОВРАТАК" УЖИЧКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Необично обична прича
На сцени Београдског драмског позоришта вечерас ће бити изведена представа "Повратак" ужичког Народног позоришта, ауто-
а Стамена Миловановића.
еч је о ангажованом драмском комаду који на сугестиван начин говори о проблему наркоманије и односима у породици.
Према речима Зорна Стаматовића, лиректора Народног позоришта у Ужицу, овом представом спојили су се култура и здравство. Он је подсетио да је једна од улога позоришта да одређена питања постави јасно и гласно. Да драма “Повратак“ угледа светлост дана највише је заслужан Завод за заштиту здравља Ужице, који је прошле године, расписао конкурс на тему “Млаци на прагу ЏЏИ века - између жеље и стварности", а потом и финансирао реализацију најбољег текста.
Да драма "Повратак" бр30 и лако пронађе пут до гледаоца, потрудили су се још и сценограф Миодраг Табачки, композитор Миодраг Аранђеловић Расински, а пеш ерни глумачку екипу предводе Милија Вуковић (отац), иначе гост у Ужичком позоришту, Дивна Марић (мајка) и Вахидин Прелић (Стојан).
Јо
ЗОНИ УроУгоно руно ТЕ пар 2200 ДО О ООСС ОРН виду Игоа ово И
уооки
Излажу ликовни таленти
У Галерији Музеја рударства и металургије у Бору у организацији Центра за културу и Музеја до 20. јуна траје изложба ученика Школе за ликовне таленте која ради при Центру за културу
у Бору, а њоме руководи академски
сликар, професор Зоран Станковић. Четрнаесторо полазника Школе су ученици борских основних и средњих школа и за изложбу су изложени најбољи ликовни радови.
Ж.А.
НАЈНОВИЈИ РОМАН “ПИСЦА МИЛЕНИЈУМА ЈУЖНЕ АФРИКЕ" У ИЗДАЊУ "ПАИДЕИЕ"
Куцијева '
Роман “Срамота" Џона М. Куција, у нас недовољно познатог писца иако спада у ред најзначјнијих савремених светских аутора, управо је објављен преводу Аријане Божовић код београдског издавача “Паидеиа Кандидат за Нобелову награду, добитник свих значајних и у свету признатих књижевних награда, објавио је неколико есејистичких дела, осам романа и једну мемоарску новелу. Рођен је пре шездесет година у Кејптауну, студирао је математику и књижевност, предавао је на њујоршком Универзитету, да би се затим вратио у Јужну Африку где и данас живи и ради. "Срамота" је према речима преводиоца, врхунац Куцијевог стваралаштва, а доделом Букерове награде овај роман је постао први двоструки добитник у историји овог признања. За исти роман припала му је и награда Комонвелта за 2000. годину..„а преведен је и на неколико светских језика. У
АНУ НУ УЗ ЈРРИНИХНИ УУ Н КИНУКРооМ
Душан Ошашевић: “Последња вечера
НАГРАДЕ
“Мића" - Оташевићу
Награда ће му бити уручена у понедељак 12. јуна (на дан рођења Миће Попо-
вића) у 20 часова у Галерији "Хаос". К. Р.
Добитник награде за уметност "Мића Поповић" за ову годину је по одлуци чланова одбора за доделу ове награде - Душан Оташевић, познати београдски
уметник.
'(Срамота"
родној земљи проглашен је за национално благо, а недавно је понео и титулу писца милинијума Јужне Африке.
Писац који мало говори, не даје интервјуе већ 15 година, важи за крајње арогантног и чудног човека. Но, искуства његових преводилаца са којима има одличну сарадњу су сасвим супротна. Сва дела овог необичног аутора критика је увек јединствено, високо оцењивала. Такав је случај и са "Срамотом“ за који тврде да је запањујуће добар роман, као скалпелом писан. Реч је о мајсторском портрету земље у расулу. Куцијева Јужна Африка је, како истиче критика, земља са мучном прошлошћу и неизвесном будућношћу. Књига почиње јунаковом скандалозном _ љубавном авантуром да би прерасла у суптилну параболу о употреби и злоупотреби моћи између белаца и црнаца, мушкараца и жена, људи и животиња. С.Л.С.
ви директор био др зар. Трифуновић, не:
ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ИЗ ПРИШТИНЕ У ВУКОВОЈ
ЗАДУЖБИНИ
Књиге као одбрана
Девет нових издања Института за српску културу из Приштине који је привремено измештен у Лепосавић, промовисано је јуче у Вуковој задужбини. Тако је. према речима Милоша
ренина директора овог Института “у ратно и поратно. време светло дана између осталих угледала
као и касета са филмом "Злочин и жртве . Поздрављајући _ госте Миодраг Матицки прелседник Управног одбора Вукове задужбине је нагласио да у овом средишњем дому српске културе и науке из оних дисциплина којима је Вук ударио темеље посебно место заузи-
руно
Са јучерашњег сусреша у Вуковој задужбини
Антологија српске прозе Косова и Метохије 19452000 под називом "Свила у пепелу", затим Зборник ралова поезије и ПРУ Десанке Максимовић, "Живот и дело Јанићија Поповића“ аутора Владимира Бована, “Поезија Милана Ракића", “Функције експликације песама" Зорана Павловића, _ "Глигорије Елезовић - просветитељ на размеђи цивилизације“ чији је аутор Љиљана Чолић
ЖЕЉКО СИМИЋ СА УЧЕСНИЦИМА ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА
У МОСКВИ
Ренесанса нашег филма
У време невиђених репресалија васкрсао је југословенски филм. То је истакао др Жељко Симић, министар културе Републике Србије, јуче у Народном позоришту, а поводом великог успеха наших аутора на 1Х међународном филмском фестивалу словенских и православних народа "Златни витез".
У години Хришћанства и
ности, истакао је министар Симић.
Признања са фестивала Русији, њих 16, од којих и ртезнва (3 златна, | сребрни и 1 бронзани) говоре да српска култура почива на дубоким коренима трајних вредности.
Министарство Републике Србије помогло је одлазак велике групе уметника на овај фестивал међународ-
05
Са јучерашњег сусреша у Народном позоришту
симболичног краја ХХ века наша уметност доживљава ренесансу непосредно после
. варварске агресије и поку-
шаја затирања међународних цивилизацијских вред-
ног карактера са 26 земаља учесница. | Редитељски првенац доајена нашег глумишта, Љубише Самарџића, филм “Небеска удица" освојио је
"Златног витеза“ у селекцији играних филмова.
- Време није повољно, али када се фокусирамо резултат мора бити добар, нагласио је Самарџић и додао да је његова дебитантска филмска „прича изазвала овације и на истоку и на западу, у Русији, Хрватској и
Португалији, одакле се управо вратио. Филм ће бити приказан у
званичном програму фестивала у Торонту, а жеља аутора је један заједнички фестивал за све земље бивше Југославије.
ЈМ.
ма библиотека српских песника и писаца. У том смислу, како је објаснио, велики је допринос Института за српску културу из Приштине који је успео да упркос тешким условима објави девет нових књига.
Уз констатацију да интелектуалци треба да сведоче истинито, а никако идеолошки обојено Милош Ђорђевић је поставио питање шта као појединци чинимо да на Космету пре-
стане терор и ла косовским новомученицима поново засја слобода.
- Уместо изучавања српске културе на Космету ми се боримо да је сачувамо, рекао је Ђорђевићем и поручио да успеха неће бити све док о Космету певају они који су га напустили џ за које је Космет само реч,
Зои
Снимио: Б. Петровић
Наглашавајући да Институт мора да очува духовне, али и материјалне вредности српског нарола на Космету проф. др Бранислав Ивковић, републички министар за науку и технологију је рекао ла су ове књиге понос не само Института већ сваког грађанина наше земље. Он је апеловао ла на Космет треба пре свега да се врате они који су тамо рођени.
М. Вуковић
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
фестивал бефедништва
Уводном беседом “Рат и мир“ академског сликара мр Драгана Мартиновића на Житном тргу у највећем сремском граду, са остацима античког града Сирмијума, вечерас ће започети традиционални, девети Фе-
стивал беседништва “5итишт [их уегбт - Сирмијум светлост речи“. У овогодишњој манифестацији лепог говора "такмичиће се 16 беседника и то у категорији када такмичар тумачи своју поруку, или поруку другог
аутора.
Беседничко судско веће, којим ће предселавати проф. др Јован Стриковић, долелиће лве равноправне награде победницима у две дисциплине и то Венац беседништва и златник Војвођанске бан«е.
В.А.
МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ НА ПАЛИЋУ ОД 21. ДО 28. ЈУНА
(стварења Јз осам земаља
Овогодишњи, 7. Међународни филмски фестивал на Палићу биће одржан од 21. до 28. јуна. –
- Организаторима Фестивала на Палићу нису ишле на руку околности. Али он опстаје, делећи судбину људи и државе и доказујући своју виталност. Основан 1992. као фестивал чији је концепт фокусиран на регионалне _ кинематографије Средње Европе и република претходне Југославије, ове године представиће филмове из Југославије, Мађарске, Русије, Словеније, Италије, Немачке, САД, Велике Британије. Поред двадесетак филмова у званичној селекцији, публика овогодишњег Фестивала имаће прилике да види
5.
Зи
НА
програме новог“ мађарског филма.
За разлику од ранијих година, домаћи и страни филмови наћи ће се овог пута у равноправној конкуренцији, а међународни жири одлучиваће о наградама под називом златни, сребрни и бронзани "Торањ“.
Овог лета биће први пут додељене и две нове фестивалске награде за изузетан
"допринос развоју европске кинематографије. Награла носи име "Александар Лиф: ка“ и припашће Милени Дравић и Миклошу Јаношу.
Филмске __ фестивалске пројекције одвијаће се на Палићу, у биоскопу “Абазија", Еко центру и на Летњој позорници, а у Суботици у дворани Отвореног Е зитета. БЕГ.
ДРАВИ