Borba, 21. 01. 2009., S. 4

4 MDorba

Sreda, 21. januar 2009.

Prvi plam

Dućo bežanje od zakona i skrivanie oslavliaju tra6 na liudskoj psihi Za MMjjalović: Glavni problem u Dprocesuiranju zločinaca nedostatak političke volje

irektorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja

Leposava Kron rekla je da se do nekih zaključaka o psihičkom stanju begunaca može doći preko sekundarnih podataka, iako je nezahvalno procenjivati promenu ličnosti kod ljudi s kojima se nije moglo razgovarati. "Dugotrajno bežanje je neprirodna situacija i za najsnažnije karaktere iona mora da proizvede psihološke posledice. Prvo, begunci od pravde su izolovani od svog prirodnog okruženja, porodice, prijatelja, sopstvenog doma, načina Živ-

„4 Dugotrajno | bežaxnje je meprirodmz

situacija |

–

a BL

ota,a ponekad i svog pogleda na svet", rekla je ova doktorka psiholoških nauka za "Borbu".

Kron je istakla da se ti begunci iz pozicije onih koji odlučuju i postavljaju pravila premeštaju u psihološki položaj onih koji moraju da se povinuju pravilima i domaće i međunarodne zajednice, da od pobednika postaju žrtve i progonjeni.

"To je nešto što mora da promeni njihovu autopercepciju i njihovu socijalnu, psihološku i fizičku realnost", rekla je ona.

Prema njenim rečima, novi identitet, koji su begunci često primorani da uzmu, "u psihološkom smislu zahteva visoke adaptacione sposobnosti i stalnu koncentraciju, jer čak naizgled i mala greška može dovesti do toga da ih otkriju".

Govoreći o bivšem vojnom lideru bosanskih Srba, Kronova je rekla da Ratko Mladić "deluje kao autoritarna struktura naviknuta da izdaje naređenja i on očito odbija da se povinuje

drugačijim pravilima, novoj socijalnoj realnosti ioptužnicama protiv njega”.

"Kao što obolelog od šizofrenije ne možete ubediti da se Rajna ne uliva u Jadransko more, tako se, pretpostavljam, ni Mladić ne bi mogao uživeti u ulogu optuženog za ratne zločine jer je to u kontradikciji s njegovom psihološkom realnošću. On svesno bira rizičan život begunca i bira da ga socijalna realnost ne dotiče”, rekla je ona.

Kronova je ocenila da su posledice dugogodišnjeg skrivanja u psihološkom smislu ireverzibilne, jer su situacije u kojima su se begunci našli ektremne. "Heroji u svom direktnom okruženju u ratu, navikli na pohvale, aplauze i divljenje, a neki od njih i sa osećanjem narcistične omnipotencije (svemoći), u vremenu mira postaju prekršioci zakona, međunarodnih konvencija, običaja ratovanja. Kao begunci, nezavisno od klubova svojih obožavalaca i odbora za zaštitu njihovog imena i dela - oni realno postaju begunci od međunarodne pravde i globalno socijalno izolovani”, rekla je ona.

Bivši visoki funkcioner srpske službe državne bezbednosti Zoran Mijatović za „Borbu“ je rekao da je značajan broj ratnih zločinaca iz Drugog svetskog uspeo da izbegne pravdu tokom svih ovih godina zahvaljujući nevoljnosti zemalja u koje su pobegli da ih izruče.

Najveći problem bili su oni iz bivše NDH koji su uz pomoć Vatikana izbegli u zemlje Zapadne Evrope i potom u Južnu Ameriku i SAD. Oni su uživali punu političku zaštitu. Za puno njih se znalo, ali nije bilo političke volje da se oni izruče“, rekao je Mijatović, dodajući da je „svet bio vr-

lo ravno-

dušan“. „Najveće ratne zločince su štitili oni koji se danas bore za de-

mokratski svet. Te zemlje su bile utočišta za ratne zločince“, rekao je Mijatović.

ma njegovim rečima, nikakva paralela se ne može povući između odbeglih nacista i begunaca koji se potražuju zbog optužbi za ratne zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. „Zemlje koje su učestvovale u sukobima na bivšem jugoslovenskom prostoru prema ratnom zločinu opredeljivale su se praktično sa aspekta pragmatičnosti. Države su se ophodile u skladu s onim što im je odgovaralo. Ne samo Srbija nego i Hrvatska i Bosna“, rekao je Mijatović. Covek koji je učestvovao u hapšenju i izručenju Slobodana Milo-

ševića Haškom tribunalu rekao ||| da se bivši vojni vođa bosanskih Srba Ratko Mladić „do juče“ š. tao slobodan i da je „u trenulk, kada je Milošević izručivan, Mis. dić bio na tri kilometra od naš,

Sadašnji haški begunci, rekao je Mijatović, nisu se krili,

„Ja tvrdim da se oni nisu ni krili, jer je bila takva politička procena. Kada se došlo do odluke di se treba hapsiti, sada imam; problem i njih jednostavno nema. Prema tome, odgovore zašto nekoga nema treba tražiti od političara, a ne od policije“, rekao je Mijatović.