Borba, 30. 04. 2009., S. 14

Ремћћ 100 дапа Вакака Obame na vlasli

Prva tri meseca ui beloj Kući novog američkog predsednika obeležilo Je

usvajanje stimulativnog plana za oporavak američke privrede, ali

izaokret u spoljnoj politici u odnosu na Bušovu administraciju

NIKOLR JRBLRNMOU

svetu, a i u Srbiji, uobiča| | jeno je da se posle 100 dana rada ocenjuje kako je neka vlada funkcionisala i koje je značajne korake napravila kako bi poboljšala život građana. Na red za ocenjivanje došao je predsednik SAD Barak Obama. Tokom predizborne kampanje i posle izbora na čelo najveće svetske sile Obama je predstavljan kao spasitelj posrnule američke države. Ali talas euforije s kojim je došao na vlast polako jenjava. Obamini govori nekada su bili poezija, a danas su suva proza. Barem je on tako rekao kada je prošle nedelje objašnjavao okupljenimausali Univerziteta Džordžtaun kako je njegova administracija reagovala na finansijsku krizu, što mnogi smatraju najvećim problemom s kojim se suočio u prvih 100 dana na vlasti. Obama je sli-

Zaokret u polilici prema | | Turskoi .

kovito pokušao da'opiše na koji način se njegova vlada suočava s krizom. „Kuću treba izgraditi na čvrstom tlu, a ne na pesku“, pokušao je predsednik SAD da opiše budućnost koja neće biti ništa drugo do revizija prirode američkog kapitalizma. „Jednostavno nije održivo imati ekonomiju u kojoj tokom jedne godine 40 odsto našeg korporativnog profita dolazi iz finansijskog sektora koji se zasniva na inflatornim cenama kuća, maksimalno zaduženim kreditnim karticama, prezaduženim bankama preskupim nekretninama“, rekao je on.

To je, prema mišljenju Obame, kuća sagrađena na pesku koja polako tone. Njegova kuća sagrađena je na čvrstom tlu i ima „pet potpornih stubova“: nova pravila za Volstrit, nove inicijative u obrazovanju, alternativne izvore energije i zdravstvenu zaštitu, i na kraju budžetsku štednju koja će smanjiti nacio-

sjene: || MU NR UTR II

Barak Obama je u prvih 100 dana na vlasti napravio ipak jedan značajan zaokret, a to su odnosi s Turskom. Obamina administracija je napravila značajan zaokret ka Turskoj na više načina, od predsedničke posete do davanja američkih brodova za borbu protiv piraterije pod komandu Turske. Americi je Turska potrebna kao balast Iranu, da štiti interese SAD u regionu Kavkaza, pomogne u stabilizaciji stanja u Iraku, da služi kao most ka Sirijii da pomogne intervenciju u Avganistanu. Obama je jasno promenio strategiju kako bi promenio uslove koji trenutno vla-

daju na Bliskom istoku.

Intrigantno je da promena u odnosima SAD i Turske nikada nije izašla na videlo tokom predsedničke kampanje, pa čaki kao najsitnije pitanje kojim će se baviti budući američki predsednik. Te promene su isplivale na površinu tek posle izbora, i to kao posledica dešavanja u svetu. Promena u politici prema Rusiji, američko povlačenje iz Iraka i zaokret u odnosima s Turskom čini-

li su se neophodni kako bi SAD povratila svoje mesto najveće sves tske sile, a Obama je na njih reagovao onako kako je to bilo po- }

271 U trebno. bi Мртве

nalni dug. Sve to zvuči pomalo prozaično.

Političari izredova demokrata, počev od Frenklina Rozvelta, koji je tridesetih godina prošlog veka obnovio američku vladu, davali su slična obećanja. Kod Obame tu je jedna bitna razlika - on to čini u vreme nacionalne krize, u trenutku kada se čini da postoji mogućnost će uspeti da izvrši sve ciljeve koje je sebi nametnuo. A on je govori o mnogo važnijim stvarima od donošenja novih zakona. Obama pokušava da nametne nov set nacionalnih vrednosti.

Kombinacija vizije, izuzetnosti i strpljivog objašnjavanja kompleksnih pitanja bio je Obama u svom najboljem izdanju. To je slika koja najbolje opisuje njegovih prvih 100 dana u Beloj kući i ukratko je sumirala svrhu njegovog predsednikovanja.

Najvažnija stvar koju znamo o Obami posle 100 dana provedenih u Ovalnoj sobi jeste da on na svaki način želi da se uhvati direktno ijasno u koštac sa životom i da simbolično živi pesak u kojem se nalazi Amerika zameni čvrstim tlom.

Ideja da se predsednikov rad može ocenjivati posle 100 dana rada novinarsko je shvatanje. Većina predsednika se razvija presporo da bi bili ocenjivani tako brzo. Ruzvelt je postavio početni standard 1933, kada je nadjačao Kongres i u prva tri meseca na vlasti doneo nekoliko zakona koji je trebalo da reše problem Velike depresije. Mnogi američki istoričari smatraju da je u prvih 100 dana vlasti jedino Obama, od svih predsednika posle Frenklina Ruzvelta, napravio odlučne korake koji se mogu staviti pred sud javnosti.

Zakonska dostignuća bila su značajna, a svakako najvažnije jeste usvajanje stimulativnog pla-

na od 789 milijardi dolara. Osim ·

njega i budžeta koji je kreiran kao sigurnosna mreža, usvojen je ŠIrok set zakona koji treba da reše finansijsku krizu. Tako je Obamina administracija napravila masivnu intervenciju na tržištu ne-

kretnina i kredita, napravila je tržišni plan da se od banaka otkupe nekretnine kojima je cena pala, napravljen je plan za otpis dugova automobilskoj industriji i uveden je novi striktni regulatorni režim za Volstrit.

Obama je potpuno promenio i spoljnu politiku u odnosu na svoje prethodnike. Na neki način, smatraju analitičari, Obaminih 100 dana u Beloj kući mnogo je dramatičnije nego Ruzveltovih 100 dana. Ruzvelt je morao da se

nosi samo s krizom u zemlji. Obama je morao da napravi zaokretu spoljnoj politici jer su mu prethodnici ostavili da dovrši dva rata.1to je tajna zbog čega se njegova vladavina do sada može smatrati spektakularnom. Tokom predizborne kampanje Obama se vodio idejom da je jedna od najvećih grešaka Bušove administracije bilo otuđivanje od evropskih saveznika i da jedan od njegovih najvažnijih ciljeva upravo treba da bude obnavlja-

Dali ce biti bolji parineriodBusi Mit

(pama i Moda

nje odnosa s njima. Ali,kako# da stvari stoje, evropski znici ga neće tretirati mn; drugačije nego Buša. „| Obamina Dag} Evropibili fokusirana na dva američka! dan evropski zahtev. Obami! želeo da Nemci povećaju ekonomski stimulusni plan # što je Nemačka najveći! VO na svetu. Sa američkom ИЦ tornom ekonomijom, МЕД. bi jednostavno mogla . svoje finansijske probl | i ćanjem izvoza u ЗАР, А ји su ga odbili jer Smatraj d mogu da priušte tako Ve mulusni plan. | Odbijanje Nemačke i Pra ske da daju dodatnu реј misiji u Avganistanu OTO Obami još jedno raž00 а Neke dodatne trupe !Z poslate, ali ih je jako m