Borba, 30. 04. 2009., S. 21

bot

Četvrtak - nedelja, 30. april - 3. maj 2009

Ićomexnitzri, pisma, ideje

karika koia nedostaic

| |

BDRAN PETROVIĆ

ređim novinarima "zsaraženim”" bo vlast uvek opasnim i neugodnim virusom istraživačkog novinarstva preihodnih dana i nedelja bili smo u prilici da se podrobnije nego obično informišemo o nekim interesantnim investicionim bpoduhvatima u Beogradu, kako onim realizovanim tako i onim planiranim. Kao i o razgranatim i do sada nedovoljno transparentnim kontaktima i vezama investitora-tajkuna i mnogih znanih i neznanih državnih organa i institucija u kojima bo pravilu sede provereni, pouzdani i iznad svega "visokomoralni” partijski kadrovi. Koji tvrde da sve rade po zakonu i u interesu građana iako posle svakog njihovog angažmana, volšebno i neobjašnjivo investitori-tajkuni bivaju bogatiji za desetine i stotine miliona eura a građani za toliko siromašniji. Saznali smo između ostalog mnoge zani-

77 novi retkim medijima i još

sa naizgled vrlo agilnim ministrom? Odnosno mogla bi da baš Dačić nije nedavno izjavio da u Srbiji postoji svojevrsno "crno tržište” finansijera političkih partija koje ne može biti legalizovano zbog njihovog straha. Siroti tajkuni se naime plaše ali ne javnosti već osvete onih političkih partija i opcija koje ne finansiraju za šta Ivica Dačić ima puno razumevanja obzirom da je i sam predsednik jedne stranke koja se finansira na opisani način. Zato je iluzorno očekivati da će Dačić da otkriva i hapsi tajkune koji ilegalno i nezakonito finansiraju političke partije kada takvi isti tajkuni finansiraju njega i SPS.

4 u to smo već mogli da se uverimo. Potsetiću vas da je pre afera sa Ušćem i Lukom Beograd pažnju javnosti na kratko zaokupila mala finansijska afera u kompaniji Galenika. Državnom odnosno javnom preduzeću koje je u podeli plena nakon izbora pripalo SPS-u. Koji je na mesto direktora postavio svog čoveka koji je na-

Potsetiću vas da je pre alera sa Ušćem i Luiom Beograd pažnju jawvmosti mz iraftico zaokupila mazaliz finansijska aferz u komipzazxniji Galemnilza. Drcžavnorna odirnoszo javzmorn preduzeću koje je u podeli plezza malkoxn izbora pripalo SPS=ta.

mljive i do sada nepoznate detalje vezane za gradnju najvećeg tržnog centra na BaIkanu "Ušće” i budućeg supermodernog i superluksuznog stambeno-poslovnog naselja na zemljištu Luke Beograd. Među njima čak i imena nekih do juče anonimnih advokata i pravnih zastupnika Luke Beograd koji su nakon toga postavljeni na rukovodeća mesta u Sekretarijatu za urbanizam i Direkciji za građevinsko zemljište Beograda sa kojih, barem nas tako ubeđuju oni koji su ih tamo postavili, nikako ne mogu sve i kada bi hteli da urade nešto u

orist svojih ranijih poslodavaca a na štetu građana, pa shodno tome nisu ni u kakvom sukobu interesa niti u vezi sa tim imaju makar i moralnu dilemu.

Tako smo postali svesni nekih karika koje bovezuju te famozne investitore i političke partije. Ali su mnoge karike i dalje Ostale skrivene. Znamo naime da je vlasnik polovine Luke Beograd Milan Beko, da je izveni Milan Perović bio pravni zastubnik Luke i da je potom iako je član DS ha bredlog LDP postavljen za jpredsednika UO Direkcije za građevinsko zemljište Beograda ali ne znamo zašto. Takva naižgSled banalna i beznačajna informacija je karika koja nedostaje. Zašto LDP protežiTa Bekove kadrove? Najednostavniji i naJlogičniji odgovor bi bio da je Beko recimo brijatelj, dobrotvor, darodavac, donator

ijednostavno rečeno jedan od finansijeTa LDP što uostalom možete čuti u bilo lom kafiću u gradu. Ali jedno je pričati po

ćima a drugo to tvrditi ili dokazati. 0 može i treba da radi policija na čelu

—

kon toga odmah od jedne banke po sobstvenom izboru, mimo svih uobičajenih i zakonom propisanih procedura, uzeo kredit od pet miliona eura i avansno ga uplatio jednoj “Švajcarskoj” firmi koja se obavezala da mu uz proviziju od tričavih bpola miliona eura za godinu dana isporučiti sirovine potrebne za proizvodnju lekova. I šta je tu sborno? Mnogo toga a naročito karika koja nedostaje a to je tvrdnja upućenih da je vlasnik pomenute “Ššvajcarske” firme ustvari naš čovek da ne kažem tajkun, koji bi se nezvanično mogao nazvati šefom Srpske farmakomafije kada bi takva titula postojala, a koji je gle čuda istovremeno i finansijer SPS-a. Pa pošto ministru policije razumljivo nije palo napamet da sve ovo proveri, SPS direktor je sa gnušanjem odbacio ove insinuacije i obavestio nas da je zahvaljujući njegovom odličnom poslovnom potezu Galenika ustvari uštedela a ne pretrpela štetu!!??

Tako da onima koji su na trenutak bpomislili da bi predsednik SPS-a mogao da istraži sumnjivo ili nezakonito poslovanje direktora koga je sam postavio i transakcije koje je ovaj obavio sa firmom koja je u vlasništvu onoga ko finansira njega i njegovu stranku čak i kada bi "Šizofreno” ministar policije u njemu nadvladao predsednika partije, moraju stalno da budu svesni ovakvih karika koje povezuju tajkune i političke partije!! Kojih je toliko da se od njih može napraviti čitav lanac ili bolje reći lanci kojima je uvezana i zavezana čitava država!!

NIKOLA KNEŽEVIĆ Profesor teologije, Novi Sad

adi podsećanja istaći ću da jResve ideje hrišćanskoocijalne misli i politike i

„ono što ovu ideju razikuje od

drugih sistema jesu: hrišćanski pogled na čovekovo biće i njegovu ličnost koji počiva na svetopisamskoj paradigmi obraza Božijegi neotuđivom dostojanstvu čoveka, jednakost, solidarnost, supsidijarnost, personalizam nasuprot individualizma, konkretni stavovi po pitanjima etike i bioetike.

Hrišćanska demokratija je naMHrišćagilzaa demolzuwsafija je jedinim političicca dolztyeisan Boja je Sposobina ćiza olbjedimi majbolje ideje političlice desnice i levice

jmlađa od današnjih vodećih političkih doktrina. Hrišćanska demokratija je jedina politička doktrina koja je sposobna da objedini najbolje ideje političke desnice i levice, da načini prostor novim stvarimai da očuva najbolje inajkorsnije elemente prošlosti. Snaga kompromisa, i jedinstvo između različitih društevnih grupa koje hrišćanska demokratija nudi se ne zasnivaju na nekakvom komercijalnom ugovoru između ponude i tražnje, različitih društvenih grupa i klasa, već na zajedničkim vrednostima hrišćanstva za sve grupe i nivoe stanovništva. Hrišćanske demokrate priznaju demokratski poziv

e ima li mesla za hrišćansko-socijalnu politiku

kao jedini koji može da stvori

uslove za održanje dostojanstva ličnosti i njenih fundamentalnih prava.

Na žalost, u Srbiji etičko - poli-

tičkenorme hrišćanske nisu dovo- .

ljno aktualizovame od strane političkih elita, čime je obezbeđena stranačka scena bez građanske i demokratske alternative, demohrišćanskog tipa. U zemlji postoje stranke koje se profilišu kao demohrišćanske ali u prethodnim godinama ove stranke nisu u dovoljnoj meri opravdale svoj epitet. Veomaje bitno da političari ili političke partije koje sebe svrstavaju u okvire hrišćansko političke

· ideje svoje programe izdignu iz-

nad deklarativnog nivoa i postanu pragmatičnije u ostvarivanju svojih demohrišćanskih programskih načela,

U današnje vreme, možda više nego ikad postoji potreba da ove partije dosledno i bez presedana, razume se, koliko je god to u politici moguće, sprovode svoje političke programe i tako očuvaju hrišćansko nasleđe u društvu u kojem usled nedostatka empatije i

demohkwišczsarslzi Rorpwus Izaltav weć postoji wu Evropslxzoj Waunšjiš

konzumentskog mentaliteta društva, indolentnost, sebičnosti pohlepa banalizuju ljudskost, vrše svojevrsnu inverziju pojmova i vrednosti.

Ovonas dovodi do potrebe da se u našoj zemlji oformi snažan de-

mohtrišćanski korpus koji bi objedino sve stranke demohrišćanske orijentacije kao i hrišćanske vernike bez obzira na njihovu veroispovest po sličnom modelu po kojem je su sastavljene druge hrišćansko - demokratske organizacije i partije u Evropi.

Primarni zadatak demohrišćanskih partija ne treba da bude borba za političku prevlast i politička trgovina koje kompromituje njihove političke programe, već povratak na suštinske vrednosti hrišćansko - socijalne ideje: Vlasti bez ideologije, prava na život, porodice kao temelja društva, hrišćanske eti-

Neophodan je Shuzažicası kzagizasanlik kaza idleji socijalnog Maajppitaeali:zayasa bW kome se majbolje očitavzn stav da je poštemje majbolja politilcza

*

ke i supsidijarnosti, personalizma i ideja jednakosti, solidarnosti i socijalne pravde, borbi protiv siromaštva, oporezivanja imućnih i snažan naglasak na ideji socijalnog kapitalizma u kome se najbolje očitava stav da je „poštenje najbolja politika“. Mišljenja sam da ovo predstavlja jedan od načina da moral ponovo nađe svoje mesto u političkoj sceni naše zemlje, dostojanstvo u našim političkim strukturama i kod građana vrati izgubljeno poverenje u državne institucije.