Bosanska vila

Стр. 82

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр: 2

А велики апостол Шавле понавља: „Брак да држе сви у части. (Јевр. ХИ. 4)

Срећан брачни живот мужа и жене — то је рај на земљи, у коме се ужива: мир, спокојство задовољетво, сласт и љубав.

У пркос томе, модерни су људи погазили светињу брака, разорили тај свети храм Божји, па данас се највећом поругом и спрдњом говоре о браку и жени,

Почујте само како се филовоф Шопенхауер о браку изражава: „Пје Еће ојејеће етет Стин! 1п езпеп па Зећавсељ сенШћеп Баск, ап5 Фет тап Била паз Чеп ејрдсеп дал Беноа ећеп Аз], ћегацаћзећеп гоивв, “

„Отупати у брак значи: турити руку у вређу пуну змија, међу којима је једна једина јегуља, па

_ кога срећа запане, да ту јегуљу онако ућораво погоди и извуче.“ | |

А Зафир каже: „Брак је гроб љубави, а жена, је крет на том гробу.“ Слично томе: брак је гроб живота: трулеж, смрад, загушљивост; гроб среће људске, а жена је узрок томе. Гдје. видиш жену, ту је и гроб, који преставља дом њезин.

„Брак је лутрија; брак је трефер, а ови су врло ријетки !

„Рје Еће ве еп Сопргопиз5“ — бива: Кенидбом си ставио на копку све оно што ти је светом пресвето; женидбом си изложио највећој опасности: своје поштење, своју част, свој глас, своје име, свој углед, своју славу, свој мир, спокојство, задовољетво ; своју егзистенцију, своју срећу, живот и душу своју. __ Женидба је превара, женидба је несрећа и вратоломија !

Ша не само да ћеш чути такове осуде и погрде о браку од ожењенијех, који су окушали живот брачни и за које се каже: да стењу у томе тешком окову, — већ и од онијех, који о жени пишу да је величају ; који јој пјевају стихове; који читаве ноћи чаме, блиједе и вехну са пером у руци, да јој изразе жар свога срца и да му тијем олакшају. То ћеш чути и од онијех који дању трче ко без главе испод прозора женског стана, а ноћу и по снијегу, и у помрчини, и у киши, кано ејенке или утворе, провлаче се кроз паркове, испод стреха, преко зидова, — и лутајући тако мокри и овебли, спадају с ногу и не доспијевају ни на вечеру, нити осјећају глади —_ само да расхладе мозак и да утишају бурне валове душе своје, проговоривши са женом и чувши њезин глас из куће; иди јој по некоме од укућана, или слугу, не пошаљу поздрав за лахке ноћи.

Запитај га само: за што се не жениг Ма спомени му само брак — шта ће ти на то рећи. Штаг! Волио бих и радије бих пристао из овога свога угоднога положаја поћи у солдате, да се кињим по бојноме пољу, по кршевима, влажнијем и пустијем касарнама, него ли се икад оженити! Па кажу: „Радије би и камење по цести туцали под припеком Бозжјега огња, него ли се браком оковали. Данас, хвала

богињи моди, нема ни нужде за женидбу, јер ти овај „лијепи модин свијет“ пружа све могуће ужитке и насладе а за мале паре: па и без пара и без брига, само зидај и топи се од милине.

Ја хођу да живим, да уживам док сам жив, јер живот не траје дуго; — а доста ми је, што гледам ожењене у тој брачној срећи !!

"Кенидба је данас излишна ствар:

„Брак је луксус у данашњем вијеку.“

Тако ће ти рећи сваки, био млад или зашао у године: био образован или необразован. ја у вишем, ја у нижем положају модинога свијета.

Питаш ли га: „па, кад би тако мислили и тако чинили сви људи, докле би трајао овај свијет, људскога рода; окле дјеца, окле млађи нараштаји“ Ох! згрозићеш се на одговор: Чему овај свијете Чему, човјек: чему дјеца 2

Ужас ће те спопасти кад ти стану тумачити како су се у томе смислу већ организовала у модином свијету друштва нежења, на једну страну мушкиња, а на другу женекиња, под п чатом завјета, да џодржавају и распростиру неженство: т. ј. ванбрачан живот,

Крв ће ти се у жилама следити кад ти још и то кажу: да чланови таковијех друштава пишу и књиге, којима шире методу и начине противу чедотворења, противу плођења, противу живота човјечијег : дакле: противу рађања, расплођавања, живљења и уре-

_ Бења свега, што је човјек, као најсавршенији створ Божји

кроз вијекове и вијекове, према заповиједи Божјој : урадио и уредио, да себе учини срећним на овоме свијету.

Да такови одговори модинијбх синова, нијесу никакове фабуле, ни измишљотина, то нам свједоче овим свакидањијех грознијех догођаја, које нам журналистика доноси, велики број факата, што су описани и што се непрекидно пишу у облику романа, трагедија, драма, и сваке врсте писанија и невоља.

Па и алијанац има ријеч, којом означује изопачено стање брака. Он вели: „Мафтивотшо е Ја готра Фатоге“ „Брак је гроб љубави, гроб среће, гроб живота.

__УЖали Боже и јест данас модерни брак гроб љубави, среће и блаженства, за његове чланове.

Мода не да љубав да влада и траје међу супрузима: а познато је да: гдје љубави није, онђе нема ни међусобног поштовања, ни слоге ни споразума, ни мира. А колика и какова зла у немиру супружанском постоје, то не може нико јасније рећи, него, што о томе вели св. Ј. Златоусти:

„Жени нека ништа од мужа претежније није, а и мужу ништа љубазније од жене, јер то обдржава и чува живот свију нас. Кад је жена с мужем једномислена, онда се цијели свијет утврђује јер: као што се васцијело зданије сурва кад му се основа подрма, тако се и кад је међу мужевима и женама