Bosanska vila

Стр. 894

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 21. и 22.

При

спровођењу 7 лудницу.

— Од Кемала. — У

јерајте ме невинога, Тјерајте ме куда знате, Мене моје здраве мисли И у ови амбис прате ...-

Здрави разум — гесло моје, Нада мном ће вјечно сјати, (: ове ставе нико свете, Не може ме да поврати !

Држите ме да сам лудак,

За свој народ што се борим, Што сам прего и' све снаге, Да му правде закон створим...

Тјерајте ме куда знате, (Све ће бити за бадава, Будимтешлиа.

Зовете ме умоболним,

Стјег слободе што сам диго — Ој, кад будем и ја лудак, Онда ума нема нико!...

Тјерајте ме куд вам воља, Слободе ми не узесте, У гвожђа ме окивајте Опет мисли не сапесте..

(С истином се упознати, Само мудри људи могу, Јер сунце је елјепцу тајно, Ал је јасно здравом оку!...

И гроб сте ми ископали, Још отрова дајте жива,

Па на вашу вељу радост. Нек ми живот емрт цјелива.

Незахвална браћо моја, Смрвте у прах тпјело моје, СОмрвте ову шаку праха, Нека земља прими своје.

Али моју мисо свету

Не можете уништити,

— Потомци ће ваши — мојом Светом стазом елиједити.

Јер што луди Кемал тражи Дух времена изискава!.

А. Карабеговић.

7“ АЈА а

Џезмија.

Историјска прича од Намик Кемала. О турскога преводи Алекса Ј. Поповић.

(Наставак.)

ХХЕ ри повлачењу персијске војске од Карабога до Козовине Шерхијар-ханума скоро на сваком кораку пазила је на Адил Кираја и вребала прилику да с њиме разговара. У том разговору преставља му је да она управља персијском државом, па. да ће радити на томе, да се Криму даде независна управа, са његовим госпо: дарењем. Она се свакако наметала даму јуначко срце придобије, па чак му и вео са образа откривала, да би га премамила својом љепотом. Адил Кирај истина био је татарског племена, али у души се осјећао прави Османлија. Све што је од Персијанаца чуо и сазнао о ратној спреми, то је упамтио да се тиме послије користи. На разговор о независности Крима није скретао пажње, нити је примао срцу оне слаткорјечиве изразе

Шерхијар-хануме. Ма да она бијаше лијепа, Адил.

Кирају није се свиђала, највише за то, што је била прилично у годинама.

Док још нијесу били приспјели у Козовину Шехријар-ханума удвараше се Адил Кирају. Она му докавиваше да би љепше и угодније за њега било, да се ту не састаје с братом Гази Кирајом, него да им се стан одвоји. Тако би она и даље водила потајно љубавне разговоре, бојећи се да не би то обаталио Гази Кирај. -

Кад се Персијска ордија приближила Козовину са заробљеним татарским принчевима, предложи везир Мирза Сулејман — Мирзи Хамзи да заробљене принчеве вежу и пјеше их спроведу у варош.

Томе дивљачком поступку Мирза Хамза био је врло противан, јер у својој племенитој души, сматраше да би тим увриједио и своје срце. За то узе себи принца, Адил Кираја и метну га с десне, а Гази Кираја с лијеве стране. Тако с њима и са ордијом Мирза Хамза уђе у Кововин.

Чим је Шерхијар-ханума приспјела у Козовин јави се шаху и исприча му ратне резултате. Она му престави заробљене татарске принчеве и особито похвали Адил Кираја. Причаше му како је он јудобро образован младић, одлична владања, и да би га за то требало држати у једној дворској соби као слободњака. За Гази Њираја рече да има врло рђаву нарав, да је љут и све ће учинити да побјегне и ропства се ослободи. С тога би га требало

начина,

послати у град Кахкаху на заточење.

Овом предлогу Шерхијарину ни мало се нијесу противили ни шах, а ни везир Мирза Сулејман. Само Мирза Хамза рече, да се и Гази Кирај показао као јунак у Махмуд-абадском боју, за то га не би требало, Али теже —- претеже, његов предлог, и ако пун благородних

по његовом мишљењу слати у заточење.

овјећаја, оста неуважен,

Други дан по доласку у Козовин, Гази Кираја пошаљу у град Кахкаху, а Адил Кираја задрже у двору. Цо жељи Шехријар-хануминој изаберу за Адил-Кираја једну собу, која је била непосредно до дворских соба и у којој је шах ехмасеб пио у своје вријеме. Ова соба изгледаше као фини Бошак, а унутра прострта најфинијом и најскупоцјенијом