Bosanska vila

Стр. 414

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1909.

Бр. 23.

У комисији.

Свакојаке слике и прилике из мојег бележника.

(Наставак)

Ђосмо у село. „Лапово се отегло као гладна година. Тек по где где жмирка

по који осветљен проворчић, а сеоске пукеле надале за нама такву ларму, као да им неко кожу с леђа дере. Киша је пљуштала, кола су шкрипала, врљика је шуштала кров блато а ја сам понајлак јегуцао покрај кола. Још да смо поред себе попа имали, свако би од пролазника помислио да мртваца у колима спроводимо, тако смо тужно изгледали..... Најзад стигосмо пред једну повелику кућу на „глагол“. По многим осветљеним проворима одмах сам погодио да ће то бити И нисам

се преварио! Механа је била озидана на са-

та Милованова општинска механа.

моме углу главнога сокака, кроз који је друм пролавио Милован зави иза угла и ми уђосмо кров капију у двориште. Ја сам једва чекао да се у сувоти видим, па зато сам одмах похитао под некакав трем, који ми Милован показа вукући замном мој сандук из кола. Затим довва газду из механе па онда оде с колима негде у мрак, — сигурно у шталу.

Остао сам сам у мраку, чекајући на механџију. Поче ме обузимати јева од студени, јер сам се био добро угрејао пешачећи тако дуго ув кола. Од једном уве режати на ме некаква пукела тамо из помрчине. Режање је бивало све јаче и јаче и ја већ помишљах: како ће летети пешеви од мог менчикова

по механској авлији, кад се у зло доба, отво-

рише векаква врата и механџија изађе под

трем са свећом у руци.

— Добро дошли, господине! — поздрави ме он, заклањајући руком свеђу и мерећи ме од главе до пете. — Како сте, шта радите 2

Баш велики кијамет! Имали сте рђав пут. Изволте, молим вас! Хоћете ли овде ноћити2 — Хоћу! хоћу! Дајте ми чисту собу, молим вас, и наредите да се одмах добро наложи. — Бићете одмах служени. Изволите само за мном, Ја ћу понети ваше сандуче.

Уђосмо у подугачак ходник; он ме уведе у једну прилично лепу и,чисту собу. Остави свећу на сто па изађе да нареди, да се валожи,

Већ после неколико тренутака у пећки је пуцкала весела ватрица. Уз припомоћ механџије свукао сам менчиков и чизме, Затим сам извадио из сандука суве хаљине и преобуку. Умио сам се и пресвукао; обуо сам меке, црвене јеменије, које сам купио у великом цариградском бевистену и које сам увек на пут носио, и кад је механџија доцније у собу ушао, ја сам седео крај стола и пушио цигару, слушајући како плаха киша шиба о проворска окна,

— Хоћете господине 2 упита ме механџија, разгледајући по соби је ли све у реду.

(Овај механџија није био сељак, но некакав бивши трговац из Багрдана. „Он је триред свиње у Пешту гонио“, као што ми сам причаше, па зато је био прилично отресит и углађен човек).

ли вечерати,

— Хоћу, гавда —- одговорих —- само бих вас молио да наредите, да ми се вечера овде у собу донесе.

— А зашто то2 |

— Ца овде сам много комотнији; а и уморан сам прилично.

— Немојте, молим вас. Док се вечера не зготови, ви се мало одмориште, а затим... Не,

много пријатније, но у механи

никако !

не, Овде ће ми бити

— Ама ја Ку вам спремити најагоднији астал, да Бете све лепо видети.

— А шта то имам видети — запитах га у чуду. — Па театор, господине — одговори он

чисто сажаљевајући ме што нисам знао, да у Лапову има „театор“.

— Какав театор у „Лапову, по Богу брате! — повиках све у већем чуду.

— „Леп, истински театор, ја шта ви мислите! — рече он набусито.