Bosanska vila

Стр. 428

19092. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

Бр. 28.

радови написани су у облику сатире. Године 1850. издаде „Губернекје очерки“ и први стаде на челу „обличителђнош“ руској литератури. ЈЊегови радови писани су у облику малих еличица и резоновања из којих историци руског друштва могу извући добар психолошки и морални материјал о појмовима и характеру. свих друштвених слојева како културних тако некултурних, Најбољи су му радови: „Господа Головлеви“ и „Пошехонскал старина“, који необично лепо цртају одношаје старог дворјанског сталежа ...

А. Н. Островскти (1828.—86.), врло плодни писац великог броја живих и оригиналних комедија у којима се необично лепо црта живот московских купаца. (БЂдностђ не порокљ“, „Гроза“ и т.д.. Сем тога он има неколико историјских драма, које много не уступају његовим комедијам“ („Мининљ“, „Димитри (амозванецљ“) а такође неколико малих пијеса из живота малих чиновника, племства, глумаца и т, д. Његов неуморни рад на драми изазвао је опште оживљење руске драматске литературе. Сем тога он је пмло велики уплив при образовању нове школе

драмског уметништва, која је благодарећи њему и

његовим ученицима примила чисто национални харастер. Островеки је умео необично лепо описати одношаје друштвене, његове добре и рђаве стране, те није ни чудо за што његове ствари ни данас не силаве с руског позоришног репертоара („Горе отљ ума.“) 1)

Б. В. Григоровичљ (1822.—1901.). У прво време писао је мале причице из народног живота, а доцније издаде два велика романа из т. зв. крестјанске епохе

„Ребаки“ и „Џереселенињ“, у којима је силно изравио протест противу „крепостнаго права“, шибајући нарочито поквареност виших друштвених слојева. Трећи велики роман Григоровичев — „Проселочиљти дороги“ (1852) посвећен је хумористичном описивању старог „помфтцичаго бета“. Сем тога Григоровичђ је писао мале причице из петрогргдског живота у којима је слојева.)

шибао мане свију друштвених

7) Шлер стр 605. 2) Веинбергљ. (Свршаће се.)

Мода.

Пише Софија Шутић-Шлетикосић.

(Наставак.)

Модерни брак. МТ. акве су мајке и кућенице, што их модерна школа за живот спрема, свједочи нам скорашњи, госпојински конгрес у Брусељу, који БА ставља предлог држави, да свеже плаћу онијем женама, које би вољне биле рађати, саме дјецу гојити и кућу водити. ФКена, коју модерна школа за живот спрема, може бити добра и способна за све друго, али ријетко за кућу и породицу ! Лена школована није дијете природе, она је умјетно скована или фабрицирана. П. Мантегаца вели: „Наша модерна цивилизација,

гради жене по моделу, какве тражи јавна пијаца, то јест: трговац и супруг.

„Кена коју спрема модерна цивилизација за живот, може бити лијепа, али никада сретна, а врло ријетко морална. Ја знам примјера, вели Мантегаца, да је на почетку 19. вијека било у Италији, које су биле у

највишој аристокрацији, а једва су штогод знале чи-

тати и писати. И многи људи желе, да се данашња времена поврате идеалу ондашњега незнања и нешколовања жене“, — јер је така жена родила Гарибалдија, Кавура и многе талијанске великане.

Џрије 179 год. расправљали су чланови ака-

демије „Че Елеоуган“ у Падови, питање о школовању жене. Из говора доктора Волпи вадим ове мрвице:

„ја сам против научног образовања жене. У свију се народа пазило, да се женско поштеди од тога напора и те муке.

Док један мушкарац продре, да се својој драгој допане, мора се знојшти и мучити, а женско врло мало времена треба, да добије наклоност мушкарца, кога само оком погледа. |

Мушкарац мора знати лијепо говорити, лијепо се шалити; мачевати, танцати, јахати и хиљаду другијех ствари; јер ако све то не би знао, он би жени изгледао прост и сухопаран. А жена је од природе обдарена свима својствима, која су јој потребна, да савлада вољу мушкарца и да му се допане. Она може очарати мушкарца а да ни једне ријечи не проговори, већ само погледом и умиљатим осмијехом, само једним уздисајем женско више може учинити, него ли мушкараш, кад би говорио док душу чује у себи.“

Даље вели: „Срећа брака састоји се у споразуму и слози мужа и жене и на закону Божијему: да човјек буде старији, жена млађа. Али та слога и споразум ријетко може бити гдје је жена школована Колико ће се пута дневно јавити међу њима свађа

"__ и препирка због малих несугласица.