Bosanska vila

Бр. 24.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 455

И тако једна стење и очајава у канцеларији и у школи, а друга под кукуљицом међу нијемим зидовима. Ен = па

Па док се, грдна војска женскиња тјеши гријесима и мушкиње заноси, дотле оне друге крче пут. "и напредују у еманципацији. Гледајући докле је жена данас продрла, може се већ сада прорећи, да ће доћи вакат, када ће сав државни апарат сачињавати само женска лица. | Данас их видимо читаве масе као бунтовнике и вође штрајковања. Има их и међу анархистима и нихилистима; пма их свукуд и у сваком послу, који женску не личи, само праве жене све већма нестаје. Оне имају своје академије; своје штампарије, и друга разна удружења.

Ох немојте се смијати, јер неће проћи много времена, па ће се у службеним листовима читати: министар пресједник Клара; министар спољашњих послова Дора; за унутрашње послове Лиза, Луца, Огњеслава, Бранислава и т. д. Е

Немојте мислити да је ово само сатира, немојте држати да је то немогуће. Тако се некада држало за немогуће много што што, што данас постоји. Зар није некада поп владао читавим свијетом. Ко је могао онда и помислити, а камо ли вјеровати, да ће поповека власт пасти. Ко је тада могао прорећи, да ће

за ово мало времена видјети жену у стању у каквом се данас налази у Америци и модерној Европиг Па како се сваком погрјешном правцу вријеме само свети, тако ће се светити вријеме и овом неприродном стању. женскиња.

Како ће онда бити мушкарцу и у опште друштву људскоме кад буду владале жене, то најљепше каже П. Мантегаца: „Гдје жена сама влада, ту налазимо опћу поквареност и назадак.“

А наш народ каже: „Дуга коса, кратка памет,“ Ж

Потрудих се и написах ово о модерном браку, не из таштине и болести модерне. Нијесам ово радила ни да се коме допаднем, ни да коме угодим, јер никоме се не угађа истином у брк. Нико не воли чути истину, сваком је мрска, а ја је ево рекох, не обзирући се ни десно ни лијево, — ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога.

| Теби српеки народе Босне и Херцеговине, намијењени су ови редови, да се њима користиш, да познаш шта је мода и цивилизација у свој наготи својој, па да према томе јот боље знадеш дцијенити и чувати светиње домаће и породичне среће.

„Лијевно, 1902. године,

СИВ

ПРВИ СРПСКИ НОВИНАРСКИ КОНГРЕСУ БИОГРАДУ,

(Свршетак).

Овдје доносимо питања и резолуције, како ву усвојене на конгресу:

1.

Шта, треба предузети, да књиге и листови, који излазе у појединим српским областима, трођу у што већем броју у све остале земље, у којима Орби живе иуда се тим путем прошири поље српске књиге и журналистике, као ш међусобно тознавање прилика и тотареба свега српскога племена 2

1. Потребно је основати у Биограду српеку главну „књижарницу, с јаким каниталом, која ће по свима српским областима, у свима градовима и већим мјестима имати своје филијале. Њихова би дужност била да свакога мјесеца објављују појаву сваке нове срнске књиге и да је, ако је не би већ имале на стоваришту, набављају најкраћим путем.

2. Потребно је организовати што радикалнију и поузданију колпортажу за књиге, часописе и новине у свима српским, мјестима. То би имала извршити главна књижарница и њени филијали. Да се то постигне треба порадити да се укине забрана и ограничења. колпортаже. које постоје у некпм покрајинама.

8. Потребно је установити у свакој већој сеоској општини читаонице са задатком да набављају новине и часописе из свију српских областа, у сразмјери својих материјалних средстава.

„Да би новине могле задовољити потребу својих читалаца и да послуже правом смјеру, потребно је да

се све оне баве не само о ужим приликама краја у коме излазе, него да прате и појаве по осталим земљама гдје Срби живе, и у нарочитим сталним одјељењима или иначе, а тако исто кад се баве о предметима и питањима свога завичаја, да пишу тако, како Бе их моћи свестрано разумјети читаоци свих осталих крајева У том погледу потребно је да акција српских листова потпомогне чешћим издавањем брошира о значајнијим савременим питањима српскога народнога живота.

4. Потребно је уза сваку читаоницу или независно од ње основати књижнице за народ, уређене према мјесним приликама са што разгранатијом употребом сваке књиге за свакога грађанина.

Задатак је књижницама да набављају ваљане српеке књиге преко ерпске главне књижарнице и њених филијала и иначе. Рад на оснивању главне српске књижарнице повјерава се одбору од девет лица, које треба изабрати на конгресу пошто се сврше питања, која су до сад стављена на Дневни ред, а извршење осталим српским књижевним удружењима, читаоницама, срџеком новинарском удружењу као и родољубљу појединих грађана, те да се заједничком сурадњом тих фактора обезбрижи српској књизи и српским листовима боља будућност и стални опстанак и напредовање.

5. Потребно је умолити владу краљевине Србије да, по могућбетву уреди поштанским конвенцијама са сусједним државама односе ради олакшања поштанског саобраћаја и у оним земљама, које су сад изван међународне поштанске заједнице.