Bosanska vila

Бр. 13. и 14.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 263

обично граде дома«. Чарапице се плељу а но граде. Неумјесно је рећи >пришвен« него је правитније: при таи == торишивен. »Она шарена капица (пикуф и) се већ оставила«. Ја ово шрви пут чујем и читам шкуфиц. > Сама се кошуља дома кроји и шије« мјесто: кошуњу дома кроје п шију. Оваквијех пзраза има среда у овоме опису.

„Свршића се.)

Лепа Витослава. Приповетка из доба Косовске битке, од Томшра, Београд, штампарија радионица. министарства војног, 1904. Стр. 62.

(5 псторијским романима и приповијеткама Андре Гавриловића може се ставити у ред и ова мала, лијепо штампана, но не особито даровито написана књижица, Грађа је за приповијетку узета из доба Косовеке битке, као што видите из времена доста мрачнога п удаљенога. Она је пуна јунака, старих шаблопеких заплета и слабе психологије, описивања љепота природе, битке, пи игри страсти и мисли цијелога ондашњега покољења, које је писац покушао насликати у својој приповијетци. Историјске су птриповијетке необично слатки мамац за ненаучаре пи песнике. И“ тај мамац има привлачну снагу, вуче сзби ш непјеснике. Због тога се оне увијек рђаво и пишу, но са задовољством се читају п имају и своју извјесну публику. Томир пије без дара, само не пзеледа, да је добро проншкао у дух удаљене, па пет вијекова ошјеване гусларом страшне ш пупе крвавога блијеска епохе. За то је потребна јака сту= дија, марљивост п већа пјесничко-филозофска копцепција. које. на жалост, мало има код г. Томпира. Но то пшшта не смета овој приповшеци, да буде добро примљена од наше публике, која“ се сјећа и мисли о Косову ш његовим јунацима, Кувига је написана с патриотским жаром: историјска је факта писац распоређивао по својој увиђавности; црте, којима је карактерисао своје јунаке, блиједе су и непотпуне. Има недостатака много,-али није без дооре каквоће и својих красота, није сасвим без дара.

Ми-је топло препоручујемо свима, особито ђацима, војницима, а такође и свој публици, која воли читати о витезовима и госпама, о властели и господи, о Србима и Турцима. Убијеђени емо, шта више, у њену добру прођу, чега јој од свега срца желимо.

Кијев, Русија. В. Б

Одговор на критику у 19. броју „Бранкова Кола“ ~)

Неки г. Рихард Н. написао је у 19. бр „Бран-= кова Кола“ читав ступац -ријечи и реченица о пјесмама Светислава Стефановића. То је требало да буде рецензија, али то.нити је, нити може бити, јер у том конгломерату ријечи нијесам прочитао ни једног суда, ни једног правог закључка, ни једне обравложене изреке Но у тим редовима прочитао сам. да крити= чар спомиње мој псеудоним у „Босанској Вили,“

=) Овај смо одговор послали били уредништву „Бранкова Кола“ са учтивом молбом да га уврсти. Но пошто од тада изиђе неколико оројева тога листа, а одговора нема, па мислећи да га неће ни уврстити“ — износимо га у „Вили “ 2

дотичући се моје критике у 7. бор. „Виле“ на Стефановићеве' пјесме. То чини г. Рихард Н. на сасвим недозвољен начин, без повода и разлога обара се на моју личност. Дакле, читав чланак наперен је противу моје лачности.

У 7. броју „Босанске Виле“ ја сам изнио свој суд о Стефановићевим пјесмама и то цитирајући стихове из његове књиге и из осталих пјесника, на које се угледао Стефановић — и на тај начин покушао извести сасвим разложан суд, па сам дошао до вакључка, да Отефановић није оригиналан, да се поводи за уворима, да нема свога стила, да је слаб верификатор. Што је тај суд неповољно испао за прву збирку тих пјесама, то сам сасвим образложио ши разлозима поткријепио. Тако сам изнио сасвим објективан суд, на основу разлога, цитата и упоређења. Ло ми је тим прије могло испасти за руком, пошто пјесника никако не познајем лично, те немам личне ни симпатије, ни антипатије према њему, а не спадам у извјесну клику, да се поводим каквим другим пријатељским мотавима,

Г. Рихард Н. осуо је на моју критику дрвље и камење и то без повода; бев разлога, без узрока. То јест тако важна узрока и: повода нема у оном чланку, јер ми не побија ни једну реченицу цитатима, нити свој суд поткрјешљује разлозима.

Посподине Н-ћу, у свијету мисли најосновнији

"вакон јесте закон разложности. Што год кажемо, што

год потврдимо, који год суд изречемо, морамо га поткријепити довољним разлогом. Ви то у оном на-

· падају па ме нијесте учинили. Дакле, Вас су руково-

дили лични мотиви. Но, кад Вас је већ руководила, лична симпатија према Стефановићу, а лична анти-

" патија према мени, или инспирација са друге стране,

јер: се ми и не познајемо — пптам Вас, шта је скривила српска јавност да је тако обмањујете, када се већ нијесте устручавали пнзултирати мирна радника 2

Можете Ви имати своје симпатије и антипатије, шта више, можете Ви, и не познавајући мене, имати

0 мени рђаво мишљење, до кога ми ни мало није

стало. Може Вас пеко и непријатељски инспирирати противу мене, али да таку инеспирирану мржњу износиште на јавност, да њоме фалзифицирате истину, не обзирући се на разлог, то Ви све можете учинити на своју одговорност и то евојим пријатељима три чаши вина, када један другог величате на туђи рачун. Али када износите у јавност личне п необразложене антипатије, онда сте се рђаво обратили на ме, да будем предмет Ваших изгреда и повод, да можете своје име штампати у једном књижевном листу.

Ја бих, овим поводом, могао рећи још много што-шта, алп за сада само одбијам лични инзулт. Ако би се ко други нашао, да разлозима побије моју оцјену па пјесме Стефановића, онда ћу са јачим разлозима заступати све оно, што сам написао у 7. броју „Босанске Виле“. Стеванов.

ИЗ (ПОЈЕ НЕКАДАШЊЕ УРЕДНИЧКЕ ХРЖИВЕ. Од Јована Грчића.

(Наставак). ж ж ж Ја ти рекох да те љубим, Ти ми ниси веровала, Ружо мала!

ево лрити-бљиии

ОПЕН РВНННННИРНФУСИ ~

: 58: а