Bosanska vila
1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904.
ОПТЕКЕ и ПРИЖАВИ.
Капооа! ој | пој : слој. бог!. Харпзао Апдто О
“у рукама "имамо »Иђотик га ођубаје јожић Бомепа«. Ма зупен 1адаје Јасозјатеп_ за аКадепија гпаповн 1 штјеов,“ Кајјеа УНЕ зувлајк [. Оледте! др. Т. Магене 1 дат. Р. Вогате.
Џ Хастеђи 1908. Фјева 9 2:50 Кеџпе.
_У овоме „Хђомики“ на страни 4878. штам"пан је рад Андрије | Јовићевића, под натписом:
ничкој, тета РКО а и ||| ППБ || 1070 По
Андрија. (Андро) Перов Јовићевић. био је мој
_ тимназијски, а доцније неко вријеме ш по државној
служби друг, те га добро познајем, као вриједна и
_ марљива радишу, па по могућности и данас пратим
_његов рад на литерарном пољу. Ја цијеним његов
патои лУОб 1
Баз родни живот и обичаји у катунској, ријечкој, црм=
нио цртеже. или Г ово оне стимке народних. вевова ш шара по хаљинама, ш да је уз те цртеже или снимке по бројевима означио народна имена поједи- | них тих везова и шара или њихових дијелова. Узмимо један лијеп примјер тијех назива и имена | Стјешан Митров Љубиша у И. књизи Мричања Вукл _ Дојчевића у Мекоме на глаб, а некоме ма част паноси пмена разнијех врста народних везова као: вођице, " ошве, прутци и кретељци, лебрице, оканца, косјерићи, усперци, ттапе, кола, веруге, полице, кршчице, вијуге. и ошвице. Јовићевић је имао прилику, да то потање шепита, дозна и обради. опттрније још цртеж или слике да приложи. Тијем бим његов рад добио већу важност, а српске им стране везиље чешће би спомињале пишшчево шме ш вшше се ње-
- товим "радом. могле послужити, а то не би ни потету 5
рад“ У толико више, што ми данас имамо. на лите-
"рарном пољу мали број радника, бар штампају своје радове.
онијех, којш Што се тиче специјално горе
истакнутог рада Јовићевићева, ја имам изнијети неке ·
_ своје примједбе. У првоме реду примјећујем, да Јовићевић“ овдје говори о народном животу и обичај има
_у катунској, ријечкој, црмничкој, љешанској и бјело-
павлићкој нахији, па је. било умјесно из сваке "Од ти=
_ јех нахија донијети по | слику, кад је писац __већ био намјерио, уз овај рад, и слике шанијети. Од
осам слика, што су уз овај рад изнијете, у првој су.
двојица средовјечних људи из ријечке нахије, 1 момчуљка, Ј овићевићева мати и шестеро мушке дјеце,
_ међу којима ће, безбели, бити и које дијете самога -_ писца. Друга слика, је лик самота, писца; трећа ] једне | младе матере из ријечке нахије са дјететом повије_ним у »екадарској колијевци«; из ријечке нахије, с торбом у лијевој руди, а под · сликом пише: Прна. Гора: Ђевер. Пета је слика један
четврта. младо момче.
· Цеклињанин, оредовијечан човјек из ријечке нахије,
ва струком око рамена и »вељом« пушком преко рамена, а под њим пише: Црна. Гора: Ратник. Шеста, - је слика двије дјевојчице, | Ол Који је И ПИ _ зајо5н“: заобради ј нахије, Седма је слика. поивеињ вонанина =
- гаје "на аи па га пол
"жена, наравно из ријечке нахије; а осма је слика са
поттивом: »Невјеста шде у род « слика једне младе _ жене из ријечке нахије, која опасана »бемером« води
"синчића. лијевом руком а на глави носи · торбу
_ Дакле све ове слике су из ријечке нахије, а то се у
"овоме раду. не спомиње нигдје, те бп многи читаоци _
се "реченога рада. по: овим сликама, могли имати. криве па и НОШЊИ прногорској -
појмове о лицу, изгледу, _ уопште, јер се у томе скоро. све нахије разликују "једна од друге, а особито ријечка нахија. Јовићевић |
је барем требао истаћи, да су споменуте слике из. "ријечке нахије, а не износити их. као опште црно
- горски тип и ношњу.
Ја. држим, да би писац учинио "већу корист и _српскоме језику и да би већи интерес побудио његов чланак, да је уз горње слике, или без слика, из-
било на уштрб. Но Јовићевићу је и данас на вријеме да допуни овај. свој рад.
Читаоци би имали бољи појам и јаснију велику по појединим врстама хаљина, да је писац и на
изнесенијем сликама по оројевима означио поједине. –
врсте одијела Изгледа да се писац журио овијем _ радом, јер га је доста површно обрадио, а за некоје хаљине каже, да се у реченијем нахт израђују. онако, као на ријечком граду, п
| ПАРА Балији, По Је 1 његова » рођава жив
Бују ондје, али тврдити исто и за остале споменуте нахије — није умјесно. – - и
Љ сам 1 и одрастао НА кату покој нахији и Пи
ве ла нето а п. да > ми а назтви“ поједини "дијелова и врста. одијела те- су у Јовиће"вића опису за. ата МОЛ неки називи. нови, | налурени. им Јовићевићев | што напише,
заводиза. не, желим омало и И мода
љиво, хладнокрвно. прочита; "јесу ЛТ му добри изрази, шта му треба одати. или избрисати; па нека ил 10 трећи. пут ПрОИ или можда даде још“ коме вичну. тијем. стварима - = онда да изађе нешто печеније. |
Јовићевећ вели („бога к“ стр. Зе »Повој је дугачки, а уски руб од свите (чохе)« си »није домаћа парађевина него се купује«. у катунској нахији ово је обратно. Повој је од домаће вуне, до: таћа пзрађе"вина ш тка се на стативама, а ријетко је гдје, искључујући варолли и њихову близину, од свите. „Кад _ се дјеца почну носити на рукама, онда се почнун " облачити «.. Дјеца се ме носе, него дјецу носе на рукама; а: наравно да се толшка дјеца не облаче, него их облаче, обукују. »Поврх кошуљице, облачи се са.
ТИТ а ОРН
“ ОГ | ПР табит |
> До ноге "које се
а у пате сео нахији панај а се навлаче вунене или памучне чаратице,
и потпуније, па —