Bosanska vila

Отр. 278

светлост заклонише тешки и непробојни облаци, који ва запада дојездише. = Пе!... латано!... — Не тамо! = Хајде само!.

· нек ти не шкрипе ципеле...

Шалутаху тихо и на преотима проминах у поред.

алеја и густог шибља. ·

Са прозора куће, ноја имађаше изглед виле, указа ве бледа светлост, која се пробијаше кроз _ густо грање и широко лишће горостасног платана.

Стадоше. | = Нема их.... Унутра сву.... Ено им светлости на прозору. . | Видим.... лакше само.... — шапуташе мањи

и погуреним стасом пође напред. — Овде ћемо сести.... на клуту. – већи и ведоше. | Свуд у наоколо гробна. тишина. . летаху, остављајући ва собом, Тежак и загушљив ваздух пливаше по густој ноћи, Мањи не скидаше очи са осветљеног прозора.

· Свитке пре-

— Ја одох!— рече већи и скочи: нагло са клупе.

— Куда > — усплахирено и преплашено упита мањи. -

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1905.

по Богу брате.

= додаде

светао кратак траг.

Ба 10 и (6

= На про о 155

— Не! — јекну оштро мањи, али се овај из= |

"губи у густу ноћ.

Мањем залупа срце као у прептаптена зеца. Скочи и он са клупе. Мозак му стаде.... Крв му у главу појури. Отеже чело и теме пре и склони се у оближње жбуње.

= Боже! ако га спазе... зашто оде... Војо... . шта ће да кажу... = прелиставаше пето пале и преплашено а срце му кудаше, као јак, пепни челичан сат.

·· . Она и не сања да сам ја ту.. ње.... Шта ли радио... Мисли ли на менер... волели ме... верује л ми...

= Јово!... Хајпмо!... Ах, тешко мени! јекну Воја који хитро, без душе, пројури поред клупе.

= Куда... Шта је» = још преплашеније викну Па а срце, да му искочи из груди.

· тако близу

_ — Не питај!... Боже. =— Брате!... не мучи ме,... Шта јег... __(ОА .. он. . он... тамо _ јечташе по густој тавној ноћи. 5 — Ах!... Бар да сам је видео! — протужи

Јово и хитро се изгуби у густој ноћи за другом....

Кемипи

с алах, билах и тако ми дина, | (=) Отворитеља Алаха једина, Кијамета, судњега ми дана, _ И тако ми шехри рамазана, Задњег дана и умрла часа, И пенета, оног св'јета спаса! Драга душо, срце из њедара,

Модрича 1908.

Кад те виђох, душу ми очара, Када љубнух твоја медна уста, "Срце плану као ватра пуста,

_ Крв узавре као огањ живи, Слаби ум сене мож' да надиви Том тренутку љубавнога жара, 0, Ћемило, срце из њедара!

Шаћир- -бег Карабеговић.

Виљем Т. и Александар Т. | |

| брлеке "приче из бира Вида Вулетића Вукасовића. =

ЈЕ | стоке се једном владар њемачки Виљем е царем 15) Александром |, џа ће о свему да пријатељски диване, а особито о вјерности своје војске. Виљем је у истину у звијезде ковао јунаштво њемачког вој-

ника, а особито је истицао вјерност и слијепу покор= нобт све своје војске. Овај је разговор био на ко-

рабљи, а сад не знам како се звала, ал ту је свакако

било и рускијех и њемачкијех војника, те су се пела_

уз конопце и низ коношце, бива биле су вјежбе на мору. | | | _ ___ Цар је руски спокојно слушао Виљема, па једном овако:

„Па да видимо! Хоће ли, свијетли пријатељу“

"твој војник -ва те и у ватру п у воду, баш прегор-

јети свој живот 2« "»Хоће, Бог и душај« _ »Аонданека онај ондје за те Ооо ја оре уморе! _ Био је Нијемац на врх јамбора. Виљем ће: »Ваповиједам ти да умреш за цара и за отаџ=

- бин, да сломијешт врат низ јамбор!«

На то рече војник:

„Величанство, кад је потреба, ја ћу за те ш за отаџбину Пт сто пута 60 али сада нема те потребе«. -