Bosanska vila

Бр 15. п 16.

1904 БОСАНСКА ВИЛА 1905.

Стр. 279

И остане на врх јамбора, као да то није његов посао.

На то ће цар Александар:

» Доста, доста! Сад ти, Русе, жртвуј се за свога цара!« И покаже војнику Русу јамбор откле ће скочити у море.

Рус се брже прекрсти и овако бе свом цару:

»Баћушка, да ти је препоручена моја остарјела мати!« Па одлети као стријела уз конопце.

А цар:

» Доста, доста! Позната је и пред свијетом твоја вијерност!«

На то ће одушевљено Виљем:

»Радујем ти се, пријатељу! Куд Рус накриви, свукуд може!« %)

#) Ову ми је причу кавло Шетар Фурасовић, Херцеговац.

=>

ПБа јевај ми вило, посестримо мила,

о:оаСа тобом пјева моја душа млада! (Слободе свете барјак је развила Омладина, та свагдашња нада...

Модрича.

= вео бат ве

Пјевај ми вило, нек пјесма радости Равлијеже се кров словенски дом; Међусобне мржње било је дости, Треба да смо своји у свом!...

Авдибег Карабеговић..

Помоћу тетке. Шала у 1 чину. По туђој замисли написао Лукијан Тривунов Бранковић.

У вата =

Јоца Поповић, капетан у пензији. Мила, његова жена Др. Драгутин Грлић, варошки физик,

њезин сестрић Миша Николајевић, судац у пензији Тереза, његова кћи Јулка, кухарица у кући капетановој. Збпива се у кући Џоповићевој, а у садашње време.

Чин.

(Соба у кући Моповића. У зачељу су врата, десно и лево исго тако. На левој страни виси огледало. На сред собе сто, на њему су новине, око стола наслоњаче)

Појава 1. | Миша пи Капетан. Миша: (Мало напит. При улазу пева) Весела је Србадија, кад јој.... Капетан: (Престрашено и нагло прилгва Миши, те га умарује) Ма Ђути, Бог те видео! Што си стао лармати 2 Какво те певање снашло 2

Миша. Е, па лепо! А, то је врло лепо! == То је гостопримствог Ја, к'о твој гост не смем певати у твојој рођеној кућиг — Лепо! Врло лепо!

Капетан: Ма, Бог те видео, ја ти не браним! Певај после ручка, певај кад год хоћеш, само ми сада ћути! Зар не знаш, болан, да смо —

Миша: Аха! Е, виш ја и заборавио! Чујеш, капетане! Море, капетане, ти си велики враг! Стари си ти зец! Како си се синоћ, беса, само сетио, да изгњечиш кревете> Бајаги, нису људи нигде били, целу су ноћ. код куће спавали.

Капетан: Само ми ћути, кадијо! Чије ли су ове ципеле што су ти на ногамаг Хаг» Ко је дошао на ту срећну зампсао, да метнемо ципеле у ходник, да их, бајаги, служавка у Јутру нађе, па их очисти, а ми обукли старе ципеле; чија ли је то замисао 2 Хаг Кажи ти: фала Богу, што смо сретно прошли; добро те нас није нико видео, иначе би ти присело весеље; само да је моја баба дознала, чуо би ти команду. Миша: Ух! Што ме, беса, на такове ствари потсећаш 2 Но, честитам! — Довео човек кћер вама у госте, па засео осам дана.

Капетан: Па онда 2

Миша: Шта, па онда2 — жена ми је иврично нагласила, да не останем дуже од три до четир дана.

Капетан: Чудна ми посла! Виш ти ње!

Миша: Е, да богме, виш ти ње, тако је! Дедер, ти, тако кажи својој жени! — Знаш ли, ти штаг Како би било, да ти овој жени даш на парче папира потврду, сведочанство, да сам ја у истину хтео трећи дан кући, али, да ме ви нисте пустили 2

Капетан: Не води бриге! То је моја ствар!

Миша: Твоја Добро! Онда остајем још и сутра ту. и Капетан: Прима се! Сада шта је, хоћеш ли доручковати 2

Миша: Нећу. Лако је теби! Ти си се око пола ноћи пружио на онај диван у касарни, те си поштењејше хркао, а мене си пустио, да се натежем до зоре. Море није Миша данас од двадесет година! Ове старе