Bosanska vila

Стр. 288

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Мила: Да ли је срећно испала >

Доктор: Хвала Богу! А што је вами 2 Ваша ми девојка вели, да сте болесни. · јој било) Посве нормално! -

Мила: Зар само тада да ми дођеш, што фали!

Доктор: (беда) Био сам и онако наумио сада

вама доћи. а -

Мила: То сам једва. чекала, јер пмадем с тобом важна говора.

Доктор: Са мном важна. говора # Ото тетка ваљада не мислите написати опоруку

Мила: Џа да тебе-поставим за свога јединога наследника.

Доктор: Не браним.

(Прилази Мили, пипа

кад ми

Ви

Мила: Ја сам већ са течом говорила. Ако нас.

послушаш, ти ћеш нам бити наследник. Доктор: Сад у напред већ знам, шта долази. Тетка, вас је опет спопала жеља, да ме ожените. Мила: (беда Хм! Па, да је збиља "тако Зар "није већ крајње време 2 Доктор: Крајње време о Мила: Синко, скоро ти је тридесета година. Доктор: Метина, али то не мења ствар. Ја се на име Мила: Ти од мене донде нећеш имати ли док се год не оженит. То је давнашња жеља и твоје матере. Ту другог излаза, мој Драпутино, нема, већ, ти се мораш оженити. - 1 “ Доктор: Мораш 2 То мораш, можда ипак није тако озбиљно казано! Ви се, тетка, само шалите. Мила: Ја се синко не шалим, то је моја највећа озбиљност. Буди уверен, Дратутин“, ја ти само добро желим. Доктођр: Не сумњам; али, верујве : ми, да нема

сумње: ни о томе, да је ванредно лепо, када човек

задржи своју златну олободу.

Мила: Не слажем се с тобом. Набпако, да цео свет тако мисли. Нестало би појединих породица, нестало би целог света, –

· Доктор: Репите ви мени тетка, да. ли је вама повнат Шопенхауер 2 -

Мила: (да часак вамишљено)

пада женскиње тако силно 2 Доктор: Напада Не, то је, тетка, филовоф= _ ска критика, која се оснива на искуству.

Мила: Обиља% Лепо искуство! Ја те молим, да се не усудиш довести тог пробисвета у моју кућу Доктор: Не бојте се; тога гласовитог 1 њака данас више "нема међу живима.

Мила: Камо среће, да се није ни родто.

Доктор: Немојте тако! Шопенхауер је науче"њак првог реда; његову успомену поштује цео свет, "(С њиме се Немци диче. Ивзволите прочитати сва његова дела.

а нет Шопенхауер # Да није то можда онај угурбуз, што на-.

Маша“ Хвала, вала

Доктор: У осталоме, пустимо ми у миру Шо-

" менхауера = а и моју женидбу. = Буде ли се нашла опа. трава, која је мени — рецимо, суђена, тада ћу и ја променити своје мисли и — оженити се!

Мила: То је већ паметнији говор. Доктор: А уверен сам, | паметније, ако вам — (Вастане) Мила: (Ивненађено) — Ног Да ниси можда "напао девојку, која Доктор: Нивам, нисам! Тражим девојку, која, - ми се свиђа.

Мила: То ми је већ милије чути. Дај Боже, да такову, која ти се свиђа, што пре и нађеш. = Драгутине! Знаш ли што сам те звала»

Доктор: Ви ћете рећи.

Мила: Имам једну милу гошћу. -

Доктор: (Изненађен) Гошћу = Да није“ можда онаг

да ћете рећи, још је

(да себе)

Мила: Ја и твоја мати имамо једну пријатељицу, ш то, још из доба нашег детињства; а то је "супруга умировљеног суца Николајевића. Она има кћер јединицу, Терезу; Тезом је зову.

Доктор: (бре) Како изгледа»

Мила: Видићеш је. Има осам дана, како ми. је шаненада дошла са својим оцем. Отац јој је још овде, уповнаћеш и њега. Зачудила сам се, када сам.

"их видела. — Шта је у атвари. — То јест, манимо то, пне смем никоме ни говорити. Њезин ме је отац“ замолио и преклињао, да никоме ништа не говорим. —_ У осталоме, ти ваљда не ћеш бити толико индискретан, те — ==

Доктор: Тетка! Како би и —

Мила: Опрости! Добро; слушај! 1 Међу намиш _казано, неки млад пробисвет, иначе мерник, на свакој је забави играо са девојком Дан у дан прола= зио је мимо њену кућу, слао јој букете, толико п тако, да је сирота девојка сваким часом очекивала, да ће мерник доћи, те је пре ни Кад тамо а ово —

Доктор: Једног лецог дана, стиже златним оквирем украшена картица, којом се учтиво ставља до' внања, да се господин мерник сретно заручио. другом; односно, којом се до знања ставља, да се господин мерник заручио са 25.000 круна, а у пме мираза добива госпођицу ту и ту или ти обратно, тшто Је све једно, што се у осталом већ зна, како се то збива у свету.

Мила: Ко то кажеј -

Доктор: Нико! „Држим, да се по прилици тако _ некако догодило.

Мила: Па није ли то бесавесно |

Доктор; Хм! Свашта се већ збило у свету, вели Бен- Акида.

Мила: Ух! Само да ми не спомињеш. одмах старе латинске Каси аре