Bosanska vila
_рледа а глас му је био врло мек. Она поцрвење од.
= туђином. МИ то говори она, која није ни с ким ријеч
| 1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904. |
Бр 15. 116
Ло ој А ја сам ваб једва кадгод опазила.
и госпођицу Нелсон. Само ми запела за очи њена особита љепота«.
»Не вове се она Нелсон, него госпођица Ворда од Ипклеја. Сваке године, ЈЕ ово доба, походи моју "тетку,
„И она воли море о |
»Да: ми смо још као дјеца долавили овдје и заједно се шграли. Али то је већ прошло« рече не"како тужно.
Етила га погледа. Дутвила се његовој мушкој љепоти и осјећала неку неизвјесну симпатију према темпу. - 5 _ | _ »То ће вам бити вазда пријатна успомена, А пријатне су успомене мало имање«. | _ појави туга. |
»Слаба је то утјеха. Ја ако не могу добити : што хоћу, волим све заборавити«. ·
» (0, немојте тако говорити! (ап јек ЈЕ је тако хладан, црн и пуст. Доћи ће вријеме кад Бете бити благодарни, што имате неколико. пријатних, свијетлих успомена«.. | и
„Бао , да је код вас већ. тај случај 2 Он је по-
бола. Шокајала се што тако повјерљиво говори са
проговорила ва читавих шест мјесеци! Али неки људи.
"имају. особиту моћ над другим. И поред кајања из- – | |
175 Јој Је РЦ да б њим |
саде зло може се опет на добро. окретути. Најмудрије п пајјуначније је — надати се« рече Ђеко пошто она ућута. У том се приблилшите мјесту, тдје ·
_ ће се растати. „Мило. би ми било да походите моју _ тетку. Ви би сте је одмах завољели, а осим тога, | учинили би јој п велико добро, јер је јадница. саката,
па кад види кога са стране, заборави на. свој бол«. »Доћи у ођутра по подне ПН | "На крају Мопи. башче, куд се могао пету Пеђа
ти друм и обала,
____ Након подужег бављења б- ои | сред. · своји | ПН 1 се "па _ Ек. био. 1 | ОРН
бјеже Сри 8 ли за тд, што се пије утопио, или |
| _ што- "се ПЛ ИМ о Ноте дјевојком, 1е ни сама.
"знала.
Друти дан Ђек бе. повезао на бициклу. и задр-
- _ као се читав дан. Није им у забуни ни кавао да ће их тај дан походити млада туђинка; Пе
_ подне да црта. Тако Етила ере 5 ватече саму го-
1 под. Пе
У има Ј0]. се
_ говори дрхтав
реле- Ц Пра му _ ново за мене. И код куће су покушавали тјешшти ме,
– малом о од (Паја је
и. изађе по
На први поглед задобила је а о најњежнију РАТА ТИЈ, За то је прими врло љубавно и рече: „Врло ми је драго; слушала. сам већ много о вама и чини ми се као да се већ одавно познајемо«.
Етила се мало устевала, али послије десетак минута била је очарана милошћу и добротом ове изванредне госпође. Ни пола сата није остала с њом, "а већ јој је испричала сву своју историју.
_ Сједила је покрај дивана, поглед управила на. плаветно море, #08 ЈЕ бијесно ударало о „О РНОНИ обалу. П-
»Вољели смо ве четири године« причаше тихим гласом, чувајући се да не засуви. »Варучени смо
_ били само двије године. Моји су сви били противни
због његовог положаја, али мојој љубави то није сметало. На пошљетку. сви попустише «. Мало застаде, за тим настави: „Морам вам рећи, да нијесу имали
_ право. Базиш је био од добре породице и чврст ка-
рактер, само што је био сиромашан доктор. Моја је. - мати гледала на високо, особито што ве тиче мене, _ као најстарије кћери. Није могла никад опростити | _Бавилу, што је освојио моје срце. Свадба је била "уговорена за деветнаести Јата: Све је било спремно, но десетог јануара Базил = умрије«. - Госпођа Нелсон узвикну болно. Етила скочи са столице и приђе прозору, у намјери да се савлада. Борба је била _ жестока и одтијела би побједу, да јој чар њезине нове пријатељице не изнесе све на ново пред очи. "Госпођа јој Нелсон приђе, загрли је и прс=_ њеНшиМ гласом | _______ _>Јадно дијете! Јадно пат бе бити да се исплачетеје - - Етлла дубоко уадахну, наслони лице. "на. њезине. груди и бризну | плач. Говпођа. је Нелсон није пре= кидала, него је постепено умпрпвада, њежно јој трепајући и милујући је као своје _рођено дијете. __„ахоја сам слаботиња! Ваша је симпатија. Пло
али не могући даље. слушати, пнла сам овАЈе 5 "мојом дадиљом«. »Јадна. пјевојкој« рече: = рладе ћи. Јој косу
_ »Била. сам једном. овдје С Базилом само неко-
лико сати, па смо рекли да ћемо опет лоћи послије.
свадбе. "Обоје смо страсно вољели море, и оно- ме је _
тјешило више него икакво човјечије _ биће. Кад ми
ср е хоће. коро да. пукне, море га утиша и умири,
_ Ва то Буг остати Пи |. Куби се више. |
_праћавнео | _ - | »Можда ћете, ;
- душе, 1 по. мало. пожељети
_ родбину и онда. ћете ве лакше вратити.
“ » Бе! Остаћу овдје док не одем Базилу. 1 | ЖИВОТ биће само чекање –-— Госпођа. Нелсон 1 даље. јој пале косу, _ · " болан“ "израз лебдио. јој. је на лицу. Сва се стресла, _ 5 упаду. како дзевојне прес живот, 10: Је уље