Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧМИК

Стр. 55

које вам је још од постања свијета нриправљено." Каква на протнв смутња и ужас напастн мора грјешнике, када чују л>уту осуду опога небеснога еудије? „Ви сте —- каза ће им — држали сестране ђаволске, а не моје. Идите дакле о проклети! ја вас оришем из моје књиге, вадим вас из мога срца, — ја више с вама посла немам! — идите! јер сте проклети од моје правде и свемогућства мога, коме сте се ругали; проклети сте и од мене; јер ја нијесам више ваш отац, него строги судија, — идите у огањ вјечни, јер сте служили ђаволу и ангелпма његовијем" ! 0! ужасне пресуде! о! страшна мучења! Онда ће рећи грјешници: ви праведне, чисте, изабране и сјајне душе, сад полазите у рај ; а ми идемо у страшно дно пакла! Вн ндете, да тамо вјечно уживате рајске насладе, а ми, да вјечно у паклу патимо у жестокпм мукама и немиру. Јао наше љуте невоље! На ово оиисивање општега суда Божијега, шта ћу даље да вам говорим, само једино желпм и шаљем вас, да тражите себи заклона прије но што Хрнстос дође на земљу. Прнступајте светој исповијести и св. причешћу; опраштајте један другоме уврједе, дајите гладноме хљеба, жеднога напојте, странога у кућу своју уведите; голог одјените, болног иоејетите, сужње у тавницама походите; јер страшни судија кад дође на земљу, пита ће вас особито о томе, — као што нас учи св. евангелије. (Ј! каква ће нам радост бити, ако узмогнемо строгоме судији добар одговор дати! Тешко нама, ако се на томе суду појавимо окаљани мрским и гнусним гријесима! Каква мука би ће онда, кад видимо грјешнике, ђе па врат ударају у бездану ужаснога пакла! . . . Но ти мили и дуго трпећи Спаситељу номози нам, док смо још на земљи, да се истинито покајемо, да хришћански живот проводимо; како би нам ти на праведноме и страшноме твоме суду негда живот вјечни даровао. — Амин. п. 0 посту. (На бијеле покладе). Браћо! — Хвала буди милостивоме Богу, ево се сасвијем приближи смо светом и великом посту. Св. црква већ данас чита свето евањгелије, које нас опомиње на пост, и каже начнн како треба постити, па да би доспјели само до оне цијели, која се постом постпзава. Потоме браћо, треба вријеме ово радосно да дочекујемо и да га по прописима матере цркве побожно

проводнмо, а не да тугујемо, што се у посту овом морамо уздржавати од неки јела н свјетски забава и весеља. На против, радујмо се времену поста у коме кајући се за наше гријехе, уздржавамо се од душевни и тјелесни гријехова. Спаситељ наш казује нам, да будемо у вријеме поста душевно веселп, а не притворнн и тужнн, да нас само други виде, — као што то чпњаху фарисеји, којп у посне дане иђаху тужнп и погурени. Овијем говором ја ћу вам показати: 1, да је свакн хришћанин дужан иостнтп; 2, начнн, како треба постпти, на да нам ност од праве корнсти будне. Ко је пост установио? — Света црква. Грађански суд има право проппсивати законе, којнма се свн држављани покоравати имају; па кад свјетека власт себи прнсваја право за грађане своје стваратн законе, то зашто, да п црква неби имала право наређивати законе својпм духовним синовима. ? Свака је власт од Бога, и ко њене законе не слуша, пи Бога нз слуша, који је одредио, да се мора црква слушати п који се њој неповинује, тај је незнабожац и одмстник. Из тога се види, да се по црквепнм законнма морамо управљатн, ако оћемо, да се с правом синови цркве називамо. Познато је, да данашњи евијет много гријешп н из једног зла у друго уваљује се, па да нас Бог неби су чим већијем казнио, црква нам наређује пост, да са тијем загладимо паше гријсхове; јер због напш безакоња, Бог бп нас н тежом казпи казнио, те за то како реко. мати црква мнлостнво заповједа својим сииовнма пост,. уз који још више, да се шаљу молптве Богу, нашто оп онда као милоетив, одвратића свој нраведни гњев од нас људи. Но многи ће можда повикати: зашто толнкп велнкп п тешки постови? — но .зашто велим опет ја, толики гријеси, зла и пријеваре? За то и у старом завјету, коме Бог покору наређује, томе п иост заповиједа. При свем споменутом, о, колнко их има који закон овај о посту преступају, н са тим себи на штету, а другоме на саблазан живе? Питам вас, којп без нраве потребе преступате закон о носту и мрсите, кажите ми право, шта морају рећи одпадници наше вјере и закона, кад внде, да ви газите пост?. Неће лн нам казати, да смо једне варалнце, који се нашему закону ругамо?. Ви, који сте већ у томе, неби требало, да друге варате и у пропаст вучете; јер знајте, да, одвраћајући од носта друге,