Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 63

истина у иарохији зкиве, али својим начином опхођења одбиј ају од себе поверљивост народну, оним дакле, који никако не долазе с народом у блпжи додир, оним дакле, који требннк н епнтрахиљ сматрају главним алатима свештеничког заната, те своје молитве строго по одмјереној таксн наплаћују, на свршпв молитву и наплатив ју по пропису сматра се у души својој задовољним, савјест му јс мириа, е је своју дужност тачно обавио. А и како може свештеник у парохији живити као пастир са повјереним му стадом, а да стадо своје ие познаје. Ја држим да нема свештеника, који не би познавао ирироду људску у опште, т. ј. да човјек може бити и добар н хрђав; та то у свакодневном саобраћају с народом има увјек у живим егземпларима пред собом, па му за то и не треба нарочитих штудија. А зар је опет тако страшно тешко ироучитн парохију, у којој се свештеник налази падајој потпуно позна њене душевне слабости, тс да их као позвап лпјечи. Зар ће тешко бнти свештенику истштати религијозност у својој парохији? Похађање цркве према близини или даљини, бројно прнступањс исповједању и прпчешћивању, извршивање других вјерскпх прописа, извршивање нијетета према умрлим и т. д. даће му потребите разлоге, да створи логичан закључак у погледу дубљине и снаге вјерске расположености. Псовке пак. пјанство разна злочпнства, која се у паро(Наста хији не могу догодити, а да свештеник о њпма не сазна, јесу сигурна мјерила моралног стаља нодручне му парохије. Та нема ни од сеоских свештеника, којп су без стручног изображења а наједној су иарохији подуже времена, ниједног а да не нознају сваког свог нарохијанина и с религијозне и с моралне стране. Упитајте макар ког сеоског свештеника за макар кога његовог парохијанина, он ће вам га одма описати или као поштеног доброг Хришћанина или као лопова — несретника. — Оваково познавање парохијана захтјева сама служба свештеничка, и као што се видн, није то ннкако тешко, јер свештеник проучи то стање без икаквог напора свог, проучи га непрестано жпвећи у народу. Ово проучавање потребно је п због тога, што ће свештеннк знајући ране народне, тек тада моћи их сходним лијековима и лијечити. Ако је дакле и таковој парохији овладала сграст пића, псовке, крађе и т. д. да онда п поуке своје удешава против тих мана, које су тако рећи на дневном реду у тој парохији. Ја држим да сам довољио доказао, да познавање природе човјечије у опште а п парохије посебно, не само да је могућно, не само да није тешко, него шта више, да је врло лако а и неопходно потребно свештенику на парохнји, а сад — гтођимо даље. ће сс.)

Просте наро Сабрао их Ђорђе 1. Теби се Господе молим! Под твој се престо поклоним! < )че и Сине. Својом си вољом јакостан, да ме избавиш од лукаваго, на ираведни пут изведеш Оче п Сине; да ме оклониш од муке н биједе и јада видовна и невидовна и од иекршћене руке. Господу се молим, св. Јовану крститељу, преславној слави небесној, да размиели мојијем животом, да ме заклони од сваке муке и болести. — Кадар си Боже мили, за то ти се и молим што желим да ми удијелиш. Да ми уздржиш евлада и среће, свјетлога образа међу браћом, да се не застидим. Преелавној Богоро. дици се молим, да ми буде помоћница на сваком страшну и стидну мјесту, да ми буде подпомоћ

дне молитве. Свитлић учитељ. свемоћница. — Оче и Сине свети Теби се молим. Свети Јоване, Ангелија, св. Петре, св. Павле молим вам се да ми удијелите срећу и здравље. Амин. (Овако се моли Богу Димитрије Ђукановић из села Кацевца, Зворничког котара). 2. Во имја Оца и Сина и свјатаго Духа. Амин! Помозн ми св. Илија и св. Пантелија, и света Богородице богом лијепа мајчице. — Помози ми св. блажена Марија. Помози ми св. Петре и св. Павле и св. Аранђеле шестокрили. Иомози ми св. Саво српски учитељу, помози ми св. Ђурђе огрнјано сунце и помози ми св. Ангелић (Евангелнст) Марко. Помозп ми св. Петко и Педјељо. Помози ми св. отац Василпја, помозите