Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 194

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

VI. Гђа Савка Ђ. Петровића предлаже да одбор у виду пиема објавн свој рад још једанпут разлазкући смјер друштва, како би се друштво тим путем пред цијелим свијетом оправдало ироти нападају „Напретка", који је у првом свом броју прошле године, напао на друштво и увриједио га; мисли, да је то можда и био узрок, што су из Травника и Соколца Српкиње иступиле из друштва. Скупштина прима предлог гђе Савке Ђ. Петровића са одобраваљем. Гђа Јелена Самарџинка предлаже, да се урдн. Напретка, пошаљу друштв. правила на приказ, да се уредништво умоли, да правила

кроз свој лист Срп. свијету прикаже, опозове нападај на ово друштво у првом свом броју пр. г. и да према његовој увиђавности наше друштво препоручи. Мпсли, да је Напредак на овај нападај од другог упућен био. Прима се предлог гђе Самарџинке са одобравањем, да се правила и писмо подписано од цијелог одбора пошаље уреднику „Напретка." У Сарајеву 10 Марта 1891 год. Евица СарајевчиЂа с. р. перовоткиња Овјероваталже занисника Јелена СамарџиЂа с. р. Јованка Бесаровићка. Милена ДеСПИ^а С. р. предсједница

Светосавска прослава у српско-православпом богословском заводу у Рељеву 1891. годипе.

Као што се сваке године, од како је основано ово богословско сјемениште овдје у Рељеву православља св. Сава, иатрон српске школе; тако псто и ове године је богословска омладина заједно са својијем наставницпма прославила свога светитеља, и то слободно, могу рећи, са највећим одушевљењем. Славу увеличава још и побожни српски народ, који се у околицп налази, и који се сваке године све то више скупља на тај дан и долази, да се помоли своме светитељу. Лицем на св. Саву скупио се је силни народ на службу, коју је одслужио ректор сјеменишта прото г. П. Петрановпћ у присуству г. г. наставника, ђака и народа; а пошље службе кренула се литија у заводну дворану уз пјевање светителзског тропара, ђе јс све било приправљено и ђе је г. ректор, уз припомоћ г. професора Ф. Милошевића и Т. Алагића, осветио водицу и прелио кољиво. Пошље те функције изговорио је пнтомац IV. год. ТЈоко Јовановић бесједу присутноме народу, коју овдје доносим: Мили '/>о<)е сршки! Од како оно наш народ прими лијепу и спасоносиу св. вјеру Христову, има од тога времена већ око неких 1200 година; и кроз то доста дуго вријеме имао је наш народ мужева, који су својим великим трудом, примјерним и побожим животом велике незаборављене заслуге за свој

народ српски стекли. Та ове мужеве, који су сс у српском крилу рађали, и које је српска мајка однеговала, убрајала је св. црква из захвалности своје према њнма, у светитеље и угоднике Божје и за свагдашње заштитипке и чуваре своје код престола небескога Оца; те им је одредила и неке дане у годинп, у којима она прославља и велича њихова дјела, која они учинише за цркву и за народ свој, за вријеме земаљског живота свога. Број таких мужева, који су се у српском народу појавили, доста је велик. Но и међу њима има их и таких, који су особита дјела како за цркву тако и за народ свој учинили, због чега им и црква и народ особите захвалности изрнчу, и више их славе и величају од других светитеља. Такав један муж, који се у српском народу појави баш онда, кад српски народ бпјаше у највећој опасности, јест Србине брате св. Сава, кога данас ми овдје славимо, чија дјела величамо и „чије име Србине у књизи твојнх народних светаца с пуним правом на првом мјесту великим и златним словима наппсано," те предњачи пред другим српским светитељима, кас даница пред осталим звјездама. Но Србине брате! ја рекох, да га славимо ми овдје. Не! не само ми овдје, него сваки прави I Србин, па био он у цркви, бно у школи, био