Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 200

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Хиљадугодишњица цариградскога патријарха Фотија. Фебруара 6. тек. год. 1891. навршило се равних хиљаду годипа , од какоје испустио свој велики н блажени дух, цариградскн патријарх Фотије. Историја црквеног живота православног истока, и посебно словенскога свијета, оставила је Фошију веома виђено мјесто, и забиљежила његово име великијем н златнијем словнма. Својијем душевним способностнма, једрином своје науке, надмашио је био Фотије све остале свога времена; а најљепша црта' ЈБеговог живота била је та, што је са свом снагом свога всликога и праведнога духа, бранио православље од рнмских новотарија н папских властољубивих тежња, — бранио самосталност своје цркве, па и других народних особнто словенских цркава за вријеме ширења хришћанства по разним словенским крајевима, и дјеловања словеиских апостола Ћирила и Методија којс је он за аиосшолски рад и спремио и њих међу словенске народе отремио. И кад је сјеме поснјано мсђу словенима изникло и добар плод донијело, тада је изнио своју велику радост, у једноме окружноме писму, пред све источне цркве Т. А. Царски дар српској бечкој цркви. Његово Величанство цар и краљ нага Фрања Јоеиф I. благоизволио је даровати српској православној општини у Бечу 5001) фор. за унутрашње украшење српске цркве. Бечка срнска црквена општина држала је •>. марта своју сједницу у новом општинском дому, у ком ће се смјестити Српска црква и школа, — и у тој је сједници јавио пресједник општине г. Ђорђе Остојић о племенитом дару Његовог Величанства. Сви присутни општинари примили су овај дар са великом радошћу, те су једнодушно усклнкнулн: Живнло Његово Велнчанство. Нови јерусалимски патријарх. Ушљед оставке патријарха блаженог Никодима, изабран је за јерусалимског патријарха блажени Герасим, патријарх Аптиохијскп. Блажени Герасим родом је из Пелопонеза. Ирије него се закалуђерио било му је име Константин Иропапаса. Као младић он је дошао у Јерусалим своме ујаку Герасиму, архијепископу Лидскоме, и овдје је свршио науке у школи при „Крестном манастнру". Године 1860. патријарх Кирил погааље младог Костантина у Атинскн

универзитет ради изучавања физичко — математичких наука. Од 1866. год. — кад се повратио из Атине — предавао је из физичко математичне науке у школи Крестнаго манастира све док није ова школа затворена. Послије тога на скоро он буде рукоположен и наименованан за архијепископа филаделфијског (у Палестини), и и он изабра име свога ујака. При патријарху Јеротеју буде премјештен у Цариград као његов јерусалимски намјесник, са чином мнтрополита Скитоиољског. Послије руско-турског војевања 1877 — 1878 године он је отишао по наредби светогробскаго (јерусалимскаго) братства у Берлин, да подјејствује и изради да се ослободн румунског братства имање у јерусалиму, које је било конфисковано румунском владом. 1884 год. буде нозван од патријарха Никодима у Јерусалим. Послије смрти патријарха антијохијског блаженог Јеротеја 1885. год. буде Герасим на заузимање Нпкодимово изабран атијохијским синодом за патриј арха Антијохиј ског. Народни добротвор. У Панчеву преминуо је 4. фебруара о г. честити грађанин и велико купац Ђогољуб Д. НиколиИ, којн је трудом, радом и поштењем стекао лијепо имање. Уживао је поштовање у друштву. И за њега остало је петеро дјеце, а свима је пристојан дио имања оставио. Но покојник се сјетио и свога народа. Завјештао је закладу од 5000 ф. на ту цнјељ, да се од прихода исте ттоттгомогну Срби трговци, који нису својом крнвицом страдали. Ззкладом том руковаће сри. нравославна црквена општина панчевачка. Одбор за споменик Милутинови^а. 14. Марта о. г. у просторијама Грађанске Касине саставио се у Биограду (Србија) одбор за подизање споменика неумрлом пјеснику Сими Милутпновићу Сарајлијн. Одбор је већ почео прикупљати прилоге за овај споменик. За пресједника овог одбора изабрат је наш уважени књижевник и патриота г. архимандрит Нићифор Дучић, нодпресједника г. Др. Змај Ј. Јовановић а око 20 најодличнијих биоградских грађана изабрати су за одборнике. Желимо сјајна успјеха овом одбору у његовом племеннтом предузећу. Добротвор српске школе. Драго Памућина Србин из Херцеговине, који сада у Трсту живи, завјештао је половину свога имања, који износи