Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 23Г>

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. Г) ii 7

коју имају сви у опће Хришћани да поштују своје свештенике набројнћу сад овдје н изговоре свештеннчких нападача. Они додуше признају у разговору с' људима: да су дужни поштовати

свештеннке; алп које

? Оне

само веде, којн су

сама светпња, правда и поштење. Зар смо ми дужни, веле, поштовати и оног још попа, који ее опнја, којп свашта ради што неваља п живи као и остали гријешницн па и горе од њих ? То су — укратко речено — ти њиховп изговори нз којих закључују да пона, којп им се несвнђа имају п])аво грдити га пред свјетом и нападати. Алп су они са тима својима неоправдаппм изговорима, на кривом и грпјешном путу и ево загато: а) ПТто кривице, које је учинио попа као човјек, недају за право ннком да га презнре као свештеника; јер он ма и најгори бпо, ипак као св<=штеник заслужује највеће поштовање код свакога још и онда, кад му т. ј. његова духовна власт усљед јавне и доказане кривице забрани свештенику службу; јер нечат свештенства као Божнјп дар неда се избрисати, те зато и кад опросте кривом нопу нерукополажу га по други пут, и о) што ниједан другп осим архијереја нема никакву власт ни нраво да суди и осуђује хрђава дјела свештеника, камо ли још п да га грдп пред свпјетом. Ђе пма, кажпте мп, тога закона, који повлађује дјеци да оговарају свога п то духовнога оца п грде га пред свијетом. Јеврејски свештеници у Христово вријеме билп су не само најгори у свему, него су н еамога Спаситеља грдили и пањкали пред свијетом називајући га варалицом, мађиоником н изаслаником ђаволским, па ма да пх је, као првосвештенпк имајући власт на то, грдио на само и пзоблпчавао говорећи им: „Г0ј)! кл/и-н ккижннци и фир'Гг» ,тнц(лг&рн" н тим подобна, но ипак их је уважавао пред евијетом из иоштовања према њиховом свештеничком чину. Зато кад је једноч излијечио био једног човјека од шуге рекао му је: да то некаже ником док неоде да се нријави своме свештенику и принесе му дар, ког је наређивао моснјев закон ради свједочанства: „кнждк, ннко,ић'ж( пок^дк : но ннд-ћ поклжнса 1(рикн н прннни длј П ј , егож( покм^ кг з^кон^ .ншГ-кн ко (кнд^тмћстко илтк," (Мат. 8, 4.), ма да је знао добро: да је дотични свештеник био хрђав, те недостојан свештеничког чина. т 1ујте и св. Јована Златоустог шта велн и он за оваку ствар: „ не.мојше ми казивати, вели да је, тај и тај свешшеник недосшојап свог чина;

! јер имајуЛи дужност да плачемо за своја учињена зла, ми наоттако осуђујемо друге; тта и кад он смо били чисти од сваког гријеха и онда нетреба осу/јивати никога а . Дакле: морамо свакако свештеника нашег у велико поштовати и онда још, када за пзвјесно знамо: да он неваља. Пређимо сад п на то да впднмо т. ј. одкуда су неки те неки добили право да оштре свој језик на Божије слуге свештенике, којих је поставпо судпјама над свештенством ? ,,Кто та посчмкн кнлза и (Удно к,1 д-к нд,ии?" Ко сп ти, човјече, којн судпш Божијем слуги: кто егн (8 дан у 8 жд (, и У рнкУ?" Он је својему господару стоји пли иада алп ће устати; јер Бог је кадар подигнути га: „гкот.и^ Готод(ки гтонтт , Или плдлсгг гтдштт* же: ш.кк-к ео еггк Г.ог-к по(тлкитн его" (Кримљ. 14, 4.) Па вели право и кажеш : да слуга својему господару стојп илн пада; па како смо ми господари поповскп, јер бо нм ми нлаћамо, а они послуживају нас зато; а н сама дјеца знају: да ко, коме плаћа он му је господар, онда немаш права да тако говориш владика. Веома је жалосно што ти л.уди немогу и неће још и данас да разуме оно нгго и сама већ дјеца знају добро, а то је: да има две врсте плате на овом свијету; плаћам т. ј. да ме слушају, и плаћам да ми заповједају, а ја да слупгам п вршнм налоге. Та и цару вп плаћате данције, од којих се даје плата судцнма и чиновништву; али, да ли њпма заповједате н судите, нли они вама? И ђаци дају својим учитељима илату; али ђаци ли заповједају учитељнма, нли учителзи заповједају ђацима и казне их још кад неслушају добро? Питам : кад би ђаци заповједали својим учптељпма, зато што нм дају пздржање, и шегрти својим мајсторима, којима плаћају да их уче занату, бплн могло на овом свијету бити ]>еда, мира и напретка, науке, п вјештине? Пе би ли свијет у таквом — недао Бог — случају окренуо у дпвљаштво? Па кад бн стадо заповједало пастиру за то што му даје вуну и млијеко: били и једна једита на свијету овца остала жива од курјака? Ала смо мн жалосни! Е не може са свију страна бетерније бнти оном народу на овом свијету, који омаловажава своје свештенике и тражи сваки готов час трун у ноновском јајету! Те тиме чине раздор између свештенства и народа и чине да онн од свештеника који су малодушни посумњају на искреност народну и нзгубе повјерење на грдну штету и цркве п народа !