Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 250

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 0 II 7

презрељем не загорчите последње дане живота њихова! Ие чините им никада ништа криво, јер то заповиједа закон Божији ; а с обзнром п на ваше добро угађајте им, гдјегод вам се прилика пружи! Св. Писмо у том погледу овако вам налаже чинити: „кгб.и-к крдцмгк ткбнлгк промлкллн отци тко^го, н ,г1ДТ !рндх "К со.^знж н( злк^дн; по.ианн, мко чЧ.ил рождж-к еш, н что н.ил козддш, гакож( онн т (б^?!" (Сирах, 7, 29. 30.), и даље: „З ломокаш ^ и И ОТЦЛ Н.1Н ЛКГПрТ, 8гЛГН (Т'К [К^ТНЛННКТ,, ЗЖНЦМ Ж( ОУ!ГК его узрлт-ктлЛ". (Приче Солом. 20, 20). Мислим. да су вам наведене рнјечн св. Писма доста јасне, с тога не налазим нужде, да вам их тумачим; увјерен сам, да сте разумјели жељу моју ! Напосљетку треба да у смпслу закона Божијега умијете опходити се и са блпжњима вашнма. Закон Божији наређује, да н њих љубите као саме себе, па и саме непријатеље своје да не презирете! Између свију треба особито да л^убите и поштујете оне људе, којн су иза родителл ваших преузели на себе дужност, да облагороде срце и душу вашу, да вас уиознаду са разним врлинама и добродјетељима; који су вас научнли, како да угодите Богу. То су вам учитељи и свештеннци вашн! За нскрен савјет обраћајте се увнјек свештенику и учител^у вашем, јер ако у никога, то ћете код њих вазда ваљана савјета и ноуке добити; зато нарочито они први и посе име оца и просвјетитеља народа свога, што су у првом реду позвани да народ добру руководе и да се старају како за општу корист тако и за снасење душа народа

свога. А из захвалности „промдкн ер!А, и ддждк чијт е .г |Х, икож! злпосбдднно тн!" (Сирах. 7, 33). Поред њих слиједите савјету н других старијих, но побожппх, поштених и мудрих људп, јер су исти у свом дугом животу много штошта већ пскусили, те вам својпм савјетима од користи бити могу. Да не 611 странпутицом ударнли, „к-к моше.и-к .иУдјЖСД-К ПрИ /1ЛГЛИТ! У ^О КЛ1Ш" ! (Приче Сол. 22, 18). Хрђава друштва, особито иијаница и блудника, чувајте се као живе ватре, јер премда сте млади, то ипак можете бити свједоци толиких биједних невољника и несретннка, којн пзгубише кроз хрђаво друштво све што пмадоше: и имање н здравље своје, а данас се потуцају од немила до недрага, те туђ праг чепају, да се корицом хљеба заложе. Не вели св. писмо баДаВа: „К[АК -К пГАННЦИ И ЕЛ^ДННКТ* ШСНШр.КТ-К И ШК.1!Ч!тга к-к рдздјмннда ". (Приче Сол. 23, 21.) Све ово, што вам рекох н савјетовах, добро утувите п дубоко у срца ваша усадите, нак сам увјерен, да с правога пута, који к срећн, напретку п блаженству води, сврнути нећете. Све ово гледајте и да испуните, пак сте тада потпуно одужили овоземни дуг, који као розумна створења Божја и као нравоелавни Хршпћани имате на земљи да одужите! А сад прозивајући вјечнп промисао на вас, молим му се свесрдно, да обилно излије на вас своју благодат и благослов, који нек вас нрати у све дане живота вашега, амин. Чстгнн 1891. Лазар Богдановић.

Воведенски манастир Гомиоштца.

Незнам дал' тта шта теже него код нас пнсати о прошлости нашој, из оних горких пет мученичких вјекова, које протаворисмо служећи илдириме месечеве синове. Чемеран је то жпвот био угађатп злом господару, који нам је слободу, пемилостпво у процјеп процјепио, те нам јуначко племе под својим окриљем срамотом жигосо. 1Га и то му је било мало, већ нам својим непросвјећењем сав сјај културе наше обалио, спаљивајући нам

књиге староставне, а разваљујући нам дичне споменике п госпотске задужбине. г Гежак је то грјех нашпх тлачитеља, а каљав драгуљ у круип султановој! Вјековима течене иаше поносне тековине, пламен је и осветничка рука уништида, тако, да поред највеће потребе и поред најродољубивије конбинације није човјек у стању: да поуздано и истинито пише из године 1389., а из Босне ни за цјео вјек касније, ни из године 1463.