Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 287

Днжите школе, Дјеца вас моле! Скини ми, бабо, с чела облаке, Не дај ме, бабо, у просјаке! Не штеди, бабо, ради добра мога. Смилуј се, бабо, тако ти Бога!

Помози, бабо, помоћ' ку н ја, Да српско име још боље просија! „Браћо! Кад знате да Србин ннкад не пожали ништа у она мучна времена — времена пуна борбе и патње; кад стални остадосте у вјери, славећп лијепу срнску крсну славу а пјевајући уз јавор гусле српске пјесме — ту народну историју; кад очувасте све српске аманете, — то треба и сада да чините у овом озбп .Ђном времену и приликама, гдје нетрсбамо мачем у руци да се боримо за живот и опстанак наш, већ, Србнне, пером и књигом; велнм ти пером и књигом то треба да чинимо, а за то се припрема у српској школи. „У српској школи ваша ће дјеца, ваше уздање, научити чнтати, ппсати и рачунати; научнће се свему; научиће: српски мислити и радити; научиће како ваља вјеру, језик, обичаје и народност чувати и бранити. „Помоћу школе и науке, која се буде у њој учила, постаће ваша дјеца добри и честити Срби побожни Хришћанн, ваљани и поштени људи. „Па кад вама дјеца изађу и сврше школовање своје, вама ће она бити дика п понос, би ћс вам у старим вашпм годинама потпора и утјеха; бпће својој домовини и своме народу врли грађани и истинити родољуби. „На носао, браћо и Срби, на посао! „Нека је благословен почетак зидања ове ваше школске зграде. „И опет вам велим: на посао, и опет вас позивам: да притечете у помоћ новчаним прилозима, па да се што брже довршн ова зграда, и да је што прије сви видимо и голему, и лијепу на овом мјесту, а крај ријеке и извора Босне. „Дај Боже и цркву на овом мјесту скоро подигли, јер и она вам је потребна као и школа. „За вашс ножртвовање нек вам свемогући Бог дарује здравља п весеља и сваког напретка у вашим задругама; нек вам Бог својом мнлости дадне изобиље у роду, плоду земаљском и сточном; ј нек вам иодијели сваку срсћу и берићет.

„А све нек то буде Богом благословено, радећи еложно сви у духу спасоносне вјере Христове, коју апостоли његовп пронијеше по свијету. „Тада ћемо браћо моја моћи напредовати у свему што је добро и племенито, на узвишење наше домовине и свете, чисте и истините спасавајуће вјере православне, која нека би сијала и руководнла нас Србе у свима приликама живота нашега и на све вијекове. Амин." „При спомену имена Шеговог Величанства и Високопреосрештеног госп. Митрополита, народ се одазвао усклнком: Жнвио ! Послије свршеног церемоннјала, народ је приступио цјеливању часног крста, и даривању. Прнлога је у све иало 200. фор. Карте за жељезницу, н ако су врло јевтине цијене биле, ипак су покрилс трошкове општине на жељезницу и осталу епрему за освјештање. Ово је најбољи доказ да су Срби Сарајлије у приличном броју изашли на ову свечаност, и ако вријеме не бијаше ио изгледу прилично угодно. Ту се видно онај број Сарајлија, који схваћају значај школе на овом мјесту, и који имају одушевљења за све оно, што српском народу и његову подмлатку отвара љепшу будућност. У подне, позвани су гости на ручак, за који је сјело до 40 особа. Прву здравицу наздравно је Високопреосвештени Господин Митрополнт Љеговом Величанству Цару и Краљу и Његовој Високој Влади, под чијим окрнљем подижу се просвјетне зграде и препаћена Босна стреса са себе ропство мрака п застоја, те замашним полетом, креће се и напредује у свјема културним правцима. Овој здравици присутнп се одазваше првом строфом царевке. Другу здравицу напио је владпн иовјереник г. Пера Тодоровић, фундатору ове српске школс ЕЕ>. Вскпр. г. Митрополиту, која здравица би пропраћена са „Тон Деспотин." Трећу је напно г. Митрополит Општини и народу, на што се у име народа захвалио млади парох, свештеннк г. Стево Трифковић, којн је главни покретач и душа овог свега предузећа и чија је врло велика заслуга да се на овом мјесту поднгне срнска школа а по времену и правоелавна црква. Облачно небо смнловадо се то није пустнло кишу, већ својом облачином учинило ладовину и тијем припомогло, да се народ уз пјесму и коло забављао до иред вече, кад се одвојише Сарај-