Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 286

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 и 7

казује из својнх књижица и пјесама, и тад овај сељак мора признати и са неким чуђењем рећи : „Ја сам слијеп код очију и нијем код језика према овом дјетету". Оно се разговара с мртвом књнгом, и зна мјеста, вароши, ријеке н народе по свијету, као да је тамо било п очима видјело} зна сс право Богу молити и појати; зна све хрншћанске дужности вршити, поштено мислити и радити. „Да, тако је браћо моја а не другчије. „Слушајте, има једна држава и земља, која се зове Швајцарска, тамо у тој земљи на хиљаду душа једва се може наћи њих десет људи, који не би знали читати и писати, па били онн сељаци пли варошани 5 код њих је све научено; код њпх је свако благостање, и ниједно парче земље не стоји им необрађено. Онн су вриједни а не љенетвују; онп су прави устаоци и прегаоцн у раду земљедјељском, у занатима, трговини п вјештипи. ..Свему томе узрок је што тамошњи народ има школа, и што је свако дијете државом н законом приморано да у школу иде. „Код нас међу Србима није тако; наше српске школе стоје доста жалосно по варошима, а по селнма одвећ су ријетке или их готов никако и нејма. „Ја тврдо држим и вјерујем у данашњим приликама нашим. да нема Србина ма у коме крају наше домовинс он Живио, који не бп појнмао огромну важност школс, науке и просвјете; но он је худе среће „Иаше српско-православне школе у Босни и Херцеговнни с малом изннмком боре се са вјечитим незгодаму а често пута н са несавладљивим нрепонама. „Мг \ло је мјеста у овим покрајинама, мало је тако рећи српскнх општнна, које би радосннм и веселим срцем могле рећи: нашој школи обезбијеђен је опстанак, нашем ернском подмлатку осигуран је пут умноме развитку — знању и науци. „Србин је вазда имао довољно крви да је пролијева и за другога; имао је вазда својих сштова, који су бесиримјерном храброшћу н јунаштвом бранили огњиште и домовину евоју, бранили свете аманете србпнове: вјеру, народност и обпчаје; — велнм, имао је Србин вазда својих синова, па ће их нмати и у будуће, алп рнјетко је кад бпо V том ерећном положају, да муг ерпска

школа бугде обезбјеђена, п да му се подмладак учн н образује онако, као што се у г че дјеца срећних народа. „Но свему томе крнво је прошло вријеме; свему томе криве су и дру г ге прилике, те му се није дало да своје школе подпже. „Но буди слава Господо! Буди благодарност нашем цару н краљу Франц Јоспфу I., ми смо сада доста слободни да се можемо кретати у сваком нашем вј ерозаконском н народном погледу под мудром владом Његовог Величанства, која жели н штити да влада равноправност у овим посједнутим земљама; велим, слободни смо и можемо се кретатн у нашем вјерском и народном погледу, те и ако нам се каква навала са стране хрватске п језуитске пропаганде вјешто и фино подмеће, слободни смо и можемо дати отпора н сачуватп вјеру и народност од оних, којп би желили да нам унпште и присвоје од вајкада исторнјом потврђене наше аманете у овим земљама. Драга бра(1о! „Ваша је школа, која ће се у име Божије скоро иодићи на овом мјесту, осигурана и обезбјеђена, — оепгурана је са фондом од 15.000 фор. а. вр., из које ће се слоте иутересом издржавати и учитељ и све потребе подмнривати по прнмјеру једне праве и уређене српске школе. „За овај фонд, којег је наш Високопреосве штениАЕ и Митрополит Дабро-босански Господин Ђорђе Николајевић установио, и овој вашој школи поклонно, имамо сви да му благодаримо и да му и овом приликом из дна срца пред њнм клнкнемо: Слава ти п хвала очс и родољубе српски, Слапа! Живио на многа љета! Живио! „Једино на вас све, браћо и срнски роде, спада у дужност, да новчанпм добровољним прилознма притекнете у помоћ вашој школској оиштннн н свештенику, како би што прије довршили ову зграду. „Сваки приложите што коме од срца иде, па да се зграда школска иодигне, и велика, и лијепа, н стална. „Ваша ће дика бити кадимаднете ту шкодску зграду у средини вашсј, и ко год прође поред ње, па и потомство ваше рећи ће: „Бог да ирости ко вас роди". „Послушајте српског нашег пјесннка Нмаја, како вам у име ваше дјеце пјева, и како вас лијепо позива: