Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИС

Стр. 29б

једно јсваиђел.е. један службеник, један требник, један триод, један празнички минеј, и један часловац. До првог боксљског устанка нмала је ока црква три сребрна канђела на којима су били надписи. Али како их усташе преноеилн у Црну Гору, грдно. су била улуиљења, иа пх туторство године 1871. да неком Грку да их претопи у једно канђело, и тим се надписи из којих би што год дознали — изгубише! Уз ово једно повпше канђело од сребра, има још два канђела мања од којих је једно прилог покојног Јова Катурића ког је приложио отрагу дванаест година, аједно покојне Маре Јокове Огњеновпћ, ког је за своју душу ириложила године 1886. На њима нема никаквог натписа. Потоњег устанка остало је у цркви једно свештеничко одјејање што усташи нијесу могли узети усљед навале ћесарске војске, али је попобожнн мајор Каливода сачувао и насахрану послао у Рисан, црквеном туторству. ГГовратком усташа нз Црне Горе године 1884. б—6 и 7 повраћено је цркви из Црне Горе сиромашно покретно имање ког су усташе са сооом понијели, и ког данас посједује. И још се ннјесу свп леденичани иовратнлн из Црне Горе, на своја згаришта, јер се боје казни, али црквеног нема већ ништа у Црној Гори. У цркви има један мали еребро позлаћенн крст на стопи, ког је ириложио Лазар Андрин Суботпћ за душу свог покојног брата Луке, отрагу 32 године али п на њему нема натписа! Над црквеним вратима има мали једноочни звоник и у њему једно осредње звоно. Оно својим милозвучним гласом више од стотпну година подсјећа побожну Србадију на Хришћанску дужноет : да скрушено у топлој молитви слави и велича Божија дјела; да очима окрене пут висине на којој се Србину дух одмара. На звону ее види слика Христовог распећа, и слика ев. Ђорђа, на коњу. На њему стоји написато „А. 1783." Ово „А" почетно је слово италијанске ријечи „аппо" дакле године. Прича се да га је из Венеције донио и приложио некакав Ђурковић из Рисна; и без сумње, драга браћо: Андро и Славо! то ће битп бпо који од ваши предака или нашег старине г. капетана Марка.

Споменута црквена кућица саграђена је годпне 1874. еувом међом, а годппе 187о. пред доласком Његовог ВеличанствацараФранц Јосифа нрвог у Боку оклачена је споља и пзлутра. И она је покрпвена циглама п предијељена у два дијела и има двоја врата, али нпје попођена ни посалижана; она служи за одмор побожним црквеним посјетиоцима. На сјеверо источној страпи стојп гробље доњп леденичана, ког су они опточили лпјепом сувомеђом годпне 187б. Гробље је краспло неколико лијеии плоча са крстима од бијелог камена. чији крајеви имадијаху изглед јабуке. Све је ово уништила ћееарска војска посљедњег устанка, и са овим камењем градила шанчеве за одбрану од усташа. Ово не истичем да мислим да ово поступање може бацити пјсгу на углед ћесарског војннка, а саопћујем га као црту за иеторпју овога покрета, јер што оно наша пословпца вели: „зрно по зрно погача, камен по камен палача. Цркву и гробље окружавадп су дебели преко стогодишњи дубови, којн су посјетиоцима правили лада. Ћесарска војска све је ове дубове сасјекла за горјев год. 1869. па да нема споменуте кућице било би посјетноцима врло тешко, јер около цркве нсма ништа до гола камена, да би се могли од прижеге или кише заклоннти. (>дма пред црквом, стоји пут који из Рисна води преко Леденпца у „Дврсно" илн другчнје: „Драгаљско поље." 1Бега је ћесарија саградила године 1870. На впеоком брду, што цркви на западу спада уздигла се тврђава Леденице основана 1870. од тада је више пут поправљана и данас изгледа као какав град, с ње је врло лијеп поглед на море п на околину. У њој евагда стоји по неколико војника с једним часником у начелу. Овако је по свим тврђавама које ћу вам летимице у будућим писмима споменути, јер мп то намећу предијели на којима су. На источној странп цркве усијечен је узани пут у греду која је висока над Рисном уздигнута. Он води у горњи Ораховац а из њега у доњи Ораховац, на море. И овај је пут направила ћесарија године 1882. Кад човјек погледа иа њ из Риена помисли да је с њим сасвнм опасно путоватн, а оно баш п није тако. Истина требало бн да је шири алп је у греду уснјечен тако, да се лијепим временом