Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Примјетити ми је да је тога дана и ако је било доста народа, врло мало прилога пало за дркву, по чему се може видити, да је народ у маглајској нахији доста сиромашан, а не што му је вјерско чувство отупило се, као што ће можда неко помислити. У недељу у вече преноћио је г. митрополит код Паје Тодоровића у Раковду, и тек сутра касно иза подне кренуо пут Маглаја, гдје је опет у стану пароха маглајског конаковао. У уторак око 9 1 2 сати изјутра одвезао се г. митрополит у фпјакеру до на колодвор, испраћен туде свечано од народа и чиповннштва исто онако као што је био и дочекан. Немогу а да на овом мјесту не захвалим г. Мустј-бегу градоначалнику, на услузи за фи-

јакер, што је имао доброту послати га, те се је г. митрополиТ довезао у варош и одвезае на колодвор. Такођер овдје ми је казати, да је Њ. В. госп. митрополит оставио за собом најљеишу успомену и у Маглају и у Раковцу, као и код свију оних, којн бише свједоци ове радосне светковине. Нек је уједно искрена хвала свима оним, који су присуством својим увеличалп светковину освештања нове цркве у Раковцу, у којој ће се од еада појати торжествене пјесме, за здрал.т.е и срећу свију оних, који и најмањи дар учпнише, а све у славу Бога и наше лијепе прађедовске српско-православне вјере! С. Б.

Нешто о манастиру у селу „Липнику" (у протопрезвитерату Санског Моста.) По народном приповиједању саопштио: Петар С. Иванчевић.

Истина Бог, тешко је нешто тврдити и доказивати по голом народном приповједању, а још кад човјек нема каквих доказа, на које би се

мислим, да народно

могао ослонити. Ма ипак приповједање није бадјава — и мора да је нешто било; па ако ништа а оно је штоно има ријеч шушнуло, јер; „Ништа није без нешта". •7Г * * Ето Србине брате и мили српски роде, околни српски народ на сав мах приповиједа, да је манастир био у данашњем селу „Липнику", а ево штовани читаоци проносиоца српско-црквене просвијете цијењеног нам „Источника" како то народ нриповиједа: „Село „Липник" било је некада све шумом обрасло, а нијеси нигдје куће могао виђети, осим што је био св. манастир и његове неколике стаје. Западно од данашњег села Липника налази се шума звана „Стрмонога", у тој шумн има брдо, које се „Кућан" зове. На Кућану била је велика липа, које је хлад велики иростор заузимао. Ниже поменутог брда био је српско-правословни манастир — храм св. пророка Илије. У том би манастиру стајала вазда по неколика калуђера. Како је око манастира силна ситногорица била, то братство замоли власт, да смију крчити око манастнра, а у корист истога. Власт им дозволи,

д& слободно могу све око манастнра и колико гођ хлад поменуте липе заузима крчитн. Мало помало искрчи братство помоћудобри јех и побожних српски дугаа силну земљу, да јој не немогоше џевапити. С тога населе неколике срп. прав. породице, да им само помогну обрађивати ту њихову крчевину, а и њима даду земље колико нм је требало. Ту своју крчевину н то неколико насељених кућа назове братство „Липник", па оној великој липи. Пошље су опет те насељене породице крчили, и тако све понешто постаде „Липпик" калуђерско велико село, а у њему бијаху све сами челик Срби православне вјере. Српским потуридама би тешко, да манастир тако силну земљу има, а да су насељеници самн за се. С тога некаква мухамедовека породица по пмену Беширевић посвоји данашње село „Липннк", или боље рекавши отме. (Народ нриповпједа, да је та породица т. ј. Бешировић иоријекло срнског јунака Јанковића Стојана, ама су велики зликовци били српеко-прав. народу, али је њихово данас прошло, има их који се драге воље у појнике јавл>ају, а код куће немају шта да једу). Народ не зна које манастир правио, он само зна да је постојао. Има млоги стараца, који памте кад је био, али се не сјећају кад су ка-