Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 352

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

Слаткопјевцу Посље горког ропства и чемерних днева, Кад и Босна преста сузе да прољева, Кад од голе ра]е поетадоше људи, А на небу српска зора нам заруди, Тад одјекну јека Преко свег Балкана: Црна нам слобода Кад немамо знања! Српска нам је душа, Равијола вила, Раширнла евоја златоткана крила, Па у биљур трубу кроз српство затруби: Сад вас Босна треба српски родољуби! II са свију страна скупише се борци, Из Србпје, Срјема, Бокељи, Приморци, Да послуже браћу науком и знањем, Окрјепе их сдогом, очврсну уздањем . . Ме.1)у нама и ти дошо си одавно, Па нам проповједаш православље славно; И рјетко те знање Црквено појање, По свој Босни носи, Па нам се поноси.

Бољарићу. Слаткопјевче дични, ево ти признања За големе труде „ црквеног појања и ! Заслуге су твоје па ти за то хвала ТТТто је Босна Срнству „Пјенпје" предала; Та последње ланце Робовање свуче, Па одавде пјенјем Други већ се уче!! То су за род труди, то је дјело свето Па што тп је криво ил жао нанјето; П1то тн кажу: да си Србин с' мало жеља Ти се сјети бједа Хрпста Спаситеља . . . Јер ти Српству дајеш знање и умјеће А оно те сумњом плаћа и подмеће! Родољуб си прави — ево пјесник труби ! Та' Србин сп душом што пјеније љуби! И што Српству даје Сво богатетво — знање . . Па утјешен буди Ово је признање! . Монах Генадија.

Ђ. Јовановићу (Монаху Генадијн).

Преко мрака црне тмине Дивној срећи крћи пута, Са свом снагом радц роде, Па се не бој лава љута. Пусти гласе душе твоје, Из рањена срца твога, Пусти гласе нек еу чују До престола благог Бога. Доста бјеше пет вјекова, Пет вјекова туге, јада . . . Напред брајко! те веселу Тп запјевај пјесму сада. Пјевај пјесме нек одлјежу У небеске у висине, Пјевај тако докле свете Слободице сунце сине.

Пјевај, причај док ти траје И пошљедног' жића твога . . С' пјесмом Србе ти се сјећај, Латничкога рода свога. Ступај хра&ро и одважно, Православље, Сриство брани, Јер је роде много звани Али мало изабрани. С' крстом светим тпм знамењем ПобједиЂеш свуда роде; Пјевни пјесму, јер већ ено Красни дани нама броде. А сад збогом, збогом роде, Нек те пратн днвна срећа, Не заборав' побре свога, Који те се мпло сјећа. М. Милановић.