Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 ii 1О

а уједно- треба да и здравље своје колико је ј могућечувате и негујете, како би били способнији за рад свој. Будете ли овај мој савјет к' срцу примили и тако моје повјерење оправдали, по себп се разумије, да сте достојни сваке дал>не моје очинске благонаклоности, коју ћу вам, вјерујте, у свакој прилици у своје вријеме по могућности указивати, и као ваш архппастир задовољити вас — ако Бог да — у јавном животу вашем! — За то ће и имати првенство између вас онај, који ми се томе потпуно одазове. Напротив онај, који се мога савјета у томе правцу не буде држао, он ће, не само лншен битн моје наклоности за вријеме његова школовања, него шта више, изгубити код мене право на захтевање сваке боље службе, била та свештенпчка или учптељска, кад одавде као свршени богослов пзађе. У надању да сам вам тпјем доста казао као науку за правилно кретање ваше у овдашњем ђачком животу вашем, те да ће сваки мој савјет усвојити, прпгрлити и испунити, препоручујем вас милости и заступању премилостивог Бога, који нека свију вас благословн и дарује вам доброг здравља, како би својој цнјељи под својским руководством дотичних наставника сигурније доспјели у своје вријеме, на задовољство своје и својих, а на корпст и срећу домовине, народа п св. наше православне вјере и матере цркве!" Савјетом тијем архипастира и старатеља нашег добоко смо ганути п одушевљепн, те се за то лако могао с' првога погледа примјетити на нама, да је сваки готов рећи: „Твој ће савјет наћи мјеста У средини срца мога Док се 1 едном не заблиста Плод абилат сјета твога: Цпјељ жељна: „срећа стална, Непорочан жпвот мирни, Тврда вјера православна, Даног стада пастир вјерни" ! За то т' хвала од свег срца! Хвала! Хвала наша дико! Жив нам био много љета Омиљени наш владико" ! Након те очинске поуке његове сви смо му цј еливали св. десницу и захвалили на њој с' обећањем, да ћемо је вјерно испунити; а он нас

Стр. 419

поред тога још и новчано лијепо даровао! Хвала му усрдна! Тај исти дан у 3 сата и 15 минута кренуло је Њег. В. П. у Сарајево уз пратњу господе наставинка, који га испратпше до на жељезничку станицу, а пречаснп госп. ректор пратио га је до Сарајева. На обали Босне, куда ће се Н>. В. П. с господом превести на лађи, стајали су у два реда сви ђаци да поздраве при поласку високог госта. Кад је високопреосвештени госи. митрополнт ступно међу ђаке, онда изађе на средину вриједни младић Алекса Јокановић, питомац III. године, те га у име своје братпје херцеговаца поздрави са неколико лпјепих ријећи, нашто се 1Б. В. П. срдачно захвали, захвалпвши уједно и г.г. наста.;ницпма на искреном дочеку, а онда сви ђацп у три пута у глас узвпкнуше: „Живио" ! Затим се поздрави с ђацима па уљезе у лађу с' пошљедном: „Збогом ђецо"! Пспративши високог госта остасмо задовољни Његовом високом посјетом и одушевљени н охрабрени савјетом, да радосније, својскије и савјесније вршимо наш цијењени — а до душе и тешки — рад у овдашњем ђачком животу! У Рељеву , на дан св. Јоакима н Ане 1891. В. П н, богослов. Дар цркви. Висока земаљска влада преко котарског уреда у Котор-Варошу, даровала је српско-православној црквп „Врањен Брда" код Скендер Вакуфа своту од 100 фор. а. вр. дана 17. јуна о. г. да се с тијем новцем оправи опала црква, што је већ и учињено. Вјечно признање и захвалност. Господин Бладилтру Карлови&у : Саблеру, управитељу св. Синодске кинцслајшје у Пежрограду; госиодину Нвану СавгсКу, Лаљмову, ирофесору Петроградске Духовне Академије и Његовом високоиреиодобију, госттодину Архимандриту Антонију, Рекгаору Московске Духовне Академије (бив. ректару потроградске Семинарије.) Изјављујем данас нз дна срца и душе своје најтоплије и најискреније признање: на срдачном, љубазном и ријетком патрпотском заузимању око мога пријема у VI. класу петроградске Семинарије. У исто вријеме, нека им је вјечна благодарност на срдачној пажњи, нбпрекидном родитељском старању и помоћи — како у моралном тако

Б.-Х. ИСТОЧНИК