Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

морао и писменим и усменим саопштавањем откривења прииомагати покајању и исправљању цијеле цркве и њених нредстојника. Слиједећа (доцнија) виђења потанко откривају пред Јермом предстојеће догађаје у цркви. ТТошто је објављена неопходност свеопштег покајања вјерујућих, у виду претећег гонења, предлажу се морални услови тога покајања у новом поретку откривења, која имају форму заповједн. Једном, кад је Јерма послије молптве сједио на постељи својој, изплази преда њ' човјек лијепа изгледа у одјећи иастирској : на њему бјешо бијли плашт, о рамену торба и палица у руци. То бјеше пастнр или анђео покајања, коме је повјерен Јерма на остало вријеме живота. Он је предао Јерми 12 заповједи са налогом да пх занише тако исто као и даља откривења ради скиј \ вјерујућих. Заповјсди почињу вјером: прије свега, вјеруј, да има један Бог, којн је све створио и свршио, и који је све привео из ничега у бнће. Он све обухвата. Пошто је он сам неограничан, то не може бити ни ријечју опредијељен, ни умом се не да постићи. II тако вјеруј у њ' и бој га се и бојећи се храни уздржавање. т 1увај то п одбацићеш од себе сваку хрђаву жељу и безакоње, н обућићеш се у сваку добродјетељ и правду, те ћеш живјети са Богом, ако сачуваш ту заповјед." Друга заповјед говори о том, да треба избјегавати псовку и чинити милостињу у простоти. „Пастир ми рече: буди прост, и незлобив, буди као дијете, које незна за лукавство, које губи живот људски. И најпре, ни о ком не говори ружно, а не слушај радо онога, који говори ружно. А ако будеш слушао, то си и ти учасник у гријеху онога, којп ружно говори; те ако му повјерујеш, бићеш му раван зато, јер си повјеровао оному, који зло говори на брата твога. Злорекост губи човјека. — то је зао дух немнрнп, који иигда нема мира, но свагда жпви у несугласицн. Клони се од ње и буди свагда у миру с братом твојим. Ради добро и од плода трудова твојих, који ти даје Бог, подај свијема сиромасима просто,

нимало не сумњајући кому дајеш. Свима подај за то, пгго Бог хоће да би свако добио од Његових дарова. Они који прнмише по нужди, неће бпти осуђени, а они који примише прптворно подврћиће се суду. А онај, којн даје, неће бити крив, јер је испунпо службу, какву је добио од Бога, не разбирајући, коме ће дати, коме неће, и испунио је с похвалом пред Богом. И тако чувај ову заповјед као што ти рекох, како би покајање твоје и породице твоје било у простотн и срце се твоје показало чисто и непорочно пред Богом." Трећа заповјед говори о том, да треба нзбјегавати лажи: „Такођер ми је казао пастир" љуби истину н нека излази из уста твојих свака истина, да би дух, кога је Господ уселио у тијелу том, био истинит пред свпјема људима, и да би се прославио Господ, који ти даде дух зато, јер је Бог истиннт у свакој ријечи и никакве лажи нема у њему. II ти, који лажу, одбацују Господа н не враћају му залога, кога су добили, а онп су добили од 1Бега духа не лажљива. Ако га они враћају лажљива, то безчасте заповјед Господњу, н постају татима." Чувши то, ја сам горко запдакао. Кад пастир виђе моју тугу, рече ми: „што плачеш"? а ја му: „не знаш ли господнне, могу ли се спасти"? „Зашто"? запита он. На што ћу му ја рећи: „зато, што никада у животу мом, нисам прозборио ријечи истините, но увијек сам говорио лажљиво и пред свијема издавао лаж за истину и нико ми није нротусловио, јер су вјеровали мојој ријечи. Како могу живјети, кад сам тако поступао?" И он мн рече : „тп судиш добро и право, јер ти је ваљало као слузи Божијем ићи по истини и не сједињавати лукаве савјести с духом истине и не вријеђати Духа Божијег, светог и истинитог. Старај се, да те лажљиве ријечи, које си прије говорио за своје послове, постану праве од даљњих твојих ријечи, ако се ове покажу истинитима. Јер и оне могу постатн праве, ако будеш од сада говорио пстину, те ако будеш чувао истину, можеш добити живот за се. И свако, ко само нослуша заповјед ту и буде ју испуњавао н удаљавао се од лажи — живјеће с Богом."

(Наставиће ст.)