Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 43 7

Ни на уму ми није да дезавупрањем апстрахирам Богумиле, већ кажем: имали аукторптета, те дакле нпсу били оно, што се од њих створило. Босанска црква за вријеме краљева није их пн штитила, нит им је моћ редуцирала, а за то: што ју нпкад нису нп имали. Стогодишши старац Гујић у селу Дрнвуши код Згошћа, причао ми је насље•ђено предање: да су стећци на црквини згошћапској још опда намјештени кад је светп Сава зпдао по Босни манастире. Једном се светител. завадио са првим до цара војводом, а то је било још онда, кад је Кулии-бап бно пророк у царевом двору. Онда он због те сва^е оде пз Босне а Бог за то покара и војводе и цара Неманића, па пм зем.ву напуни морским Бусунима", а то су били људи са једним оком у глави. За годину за двије ти се Бусуни у царевој земљи тако осиле да су се ругали и самом цару и пљували му на часни крст на трапези његовој. Мало по мало, па онп иочну пријетитн и царевој војсци, па да бп се окавџилп и рат заметнули, почну чинптп свакојаке накости пароду. Тако су им и мртве из гробова вадили, а крстове им у брашно стуцавали па нејач нагонили да од тог камена крув једу. Онда цар нареди: да се на гробове наваљују велики стећци и мрамори и толики да их бусуни не могу одваљати. И кад невјерници видеше да им се доскочило, онп се поплаше веће још лукавости, па једне ноћи опет одселе преко мора. а светп Сава се опет врати да начпни ред у царевој земљи. Тако старац Гујић из села Дривуше приповједа, а његово предање подудара се са предањем херцеговачким, које је прије неке године у „Босанској Вили" пзнијето: „Херцеговци око Невеспња причају да

да су у стара времена бил^ неке „Матаруге" у земљн ал да се листом сами иселнли." Г. Сава мшарошлит опет је слушао да народ те средновјечне заблудаче назива „Бабунима" а тај назив од ГујиЛввих „Бусуна" није много различан. И у околини прозорској традиција спомиње „Матаруге" : да су живилн ио пећинама и кршевитим косама и тамо иову вјеру проповједали, али да им науку нпје нико слушао, јер по њој нису се родитељи почитовали, а цркве су се хулиле. Предање је ето не поуздано, јер је блпједо и збркаио. Дуге су га године извјепггале. Ал ја сваког увјеравам да би вјешт пспнтпвач много више сазнао, само кад небп жалио трошка да сву ХерцегБосну у накрст прође. Није дакле пстина да народ ништа незна о Богомилима. Традиција спомиње да су били напуипли земљу ал да се ипсу користили својим проповједањем. Кроз толико вјекова предање је ето сачувало да ! их је било и да су се брзо нзселилп, а то је и исторична истина. Па нека сва научена н главата госиода ово предање, ма п на појетичном камењу дестилирају, есенција ће му опет бити: устмени аргуменат који је у најстарије доба у колибе сељачке унесен па од уста до уста, као на повељи, до данашњег дана сачуван. Прохтел се опет коме да прави нове рачуне, нека их мултштлицирају и са самим децималима, опет ће им се сума збркати, јер свп математичари, којп су до сад ил читалп ил симп занисали да парод о Богумилима нпшта незна, нека се одпи гају у Дрпвушу до поштене задруге ГуНћеве, па ће онда впдити да се из запећка не рачуна. Срећш и од мене, у кога је џеп дубљи, може још п од Јанпчких Турака много дознати, јер у мене не бјеше внше до ли завезап пут за Ускопље п Прозор.