Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 449

школу иду, да приповиједају. Звијезда, за коју је Валам прорекао (Лук. 2, 1—20), бјеше се појавила, кад се Христос родио. Ова три човјека, мудраци са истока, познаше знак небесног видјела, узеше звијезду за вођу и кренуше се на пут, да обећаног Спасиоца виде и поклоне му се. Тако дођу у Јерусалим, у коме се јога ништа није знало о рођењу Хрпстовом. Кад овдјс сад пуче глас, да се родпо Меснја, кад народ всћ четири хиљаде година очекпваше, пренлашише се и Ирод п сав Јерусалим с н»им. Ирод се побоја од новорођеног цара за сиој пријесто, који је једва митом и лукавством био задобио, а народ се побоја опет нове свирјеностп. Свештеппцп и научници јерусалимскн, зпајући доб]>о књиге пророшке, рокоше, да ће се Месија родпти у Витлејему, али сами нијесу вјеровали, јер онп очекпваше Месију са силом и власти пз кагсвс најбогатије куће, а не из снротињске породице. Тумачи закопа кад саопштише Ироду пророштво Михејево о рођењу Исусовом, Ирод унути мудраце у Витлејем с ријечима: „Идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите мп, да и ја идем, да му се поклоним". Тако нам наша школска дјеца причају о рођењу Хрпстовом све по реду, што су у ижоли учила; а благо свакој српској кући, гдје се у свима моментима живота њезина води овака света ријеч, и обдржава лијепп српски обичај. Ни „Вертеп" нам не излаже ништа друго, већ нам просто уз пјевање божићњих пјесама представља „наочиглед" све оие догађаје, који се збпше прилпком рођења Хрпстова. — Главне особе, по својијем улогама, је су четири цара: И})од Гашпар, Мелхијор н Валтазар, а уз ове - - шале ради — (кад се вертеп носи по кућама) бива још и један катана, старац (пастир), ђаче и — „цар Петар". То су иначе све школска дјеца обучена свако но својој улози. (Ирод, н. пр., заогрнут је шпроком и дугачком хаљином, у формп мантороса, а остали цареви обучени су у стихаре. У свакога је круна на глави, и у руци палица (жезло). Круне се праве од крута паппра, и облијепе се са т. з. златним папиром; полице (жезла) облијепе се опет бојадисаним папиром (блјелим, иланим, црвенпм) са иозлаћеним (варакли), јабукама и копл.има на врху. — Вертеп, сам по себи, јест омање сандуче, од дашчица или од картона, и само је с предње стране отворен. На крову му се намјести тедан. два или туи тоиња. Изнутра

је вертеп облијпљен бојадисаннм папиром са звјездицама и искићен зеленилом (маховпном). По дну је испрорезиван на неколнко мјеста (али непрпмјетно), да би се могле лутке (обучене н са подужнм држаљима) лако истуритп, а на задњој страни при врху налази се рупа, да може старац (пастир, или цар Петар) гледати лутке, кад нх при пгрању помпче. На средини, у вертепу, је слпка (или икона) рођења Христова, а подаљс, око ње, у маховипн, нонамјештано је неколико оваца и јањаца (слике нли модели). Са стране се метну по двије — трн свијеће, да бп вертен био боље освијетљен.) Представа иочпње са појањем „Рождитко ТКО(" II „Д^КЛ Д!ССк". Кад се ово отпојп, подигне с,о Ирод еа своје столице, те нзговорп ог.е ријечи : „Шта ја оидје чујем и какве гласе разаби])ем од мурдаца и књижника, као неком новорођеиом цару и уједно Вогу прсвјечноме. Откуда сте ви царевн (показујући руком) и како је ваше пме; кудас сте се уиутили у ове крајеве, и коме сте у походе иошли ?" Гашпар : „Наше име, свијетли царе, кад желиш знати, ово је: „Ла оам цар Гашпар од Арапске, ово је цар Мелхијор од Перзиске, а овај трећи друг је цар Валтазар од Вавнлонске стране. Ми смо, царе, по звијезди познали, да ее је у твоме царству родио Месија Христос, те смо се подиглн, да га нађемо, да му се поклонимо и да га царскнјем даром дарујемо." Ирод: „Е. када је то тако, а ви идите п расиитајте за дпјете, на, кад га нађете, дођите и јавите ми. да му се и сам идем поклопити." (У мјесто овога, српскога текста, употребљују на неким мјестима цркв. словеиски текст, тако, у Дервенти, по ријечима богослова IV. год. Стеве Поповнћа, говоре цареви своје орације овнјем рпјечима: Ирод: „Ок&'д8 со е«н тн н кто ко есн ? Валтазап шк-ктгтк^ЕТТ!: Лз'К ег.ик ц.(рк Вл.1тлЗ^рК Ш ВЛК1'ЛОН1К'ГА ГТЈ1ЛНК1, КНД^ЈСК КО ЗК'!;ЗдЈ> 11,1 К0СТ01|^^"К ИЗАК/КННЛГШ, (1 ^3"К прТндо^-к ПОКЛОННТНГА НОКОрОЖД(ННО ,иУ цлрв. — Тако опет одговарају на Иродово иитање и Гашиар п Мелхијор, сваки за себе.) Иза овијех орације пјева сс пјесма: „Шадш тр'п цлрм . . ."; за то вријеме сједи Ирод замишљен и невесео, н при свршетку пјесме подпгне се н нзговори ове ријечн :