Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 469

Појмо Вогу!

Пој мо Богу ! ГГој мо Богу! Мпла браћо сад: Да нам даде роду српском Успјешнијн рад. Појмо Богу! Појмо Богу! Нек сав пјева хор : Да нам даде да с' утврди Боље српски двор. Појмо Богу! Појмо Богу! Нек се чује глас : Да цнјелом Српству даде Давно жељни спас.

Појмо Богу! Појмо Богу! 11ск се ори рај : Да нам даде лахтсо сносит' Судбе комешај. Појмо Богу! Појмо Богу! Сви у друштву сад, Јер Божја добра милост Најбољи је над. Појмо Богу! Појмо Богу! Мила бр&ћо сад : Да нам даде роду српском Успјешнији рад.

Слава Богу на небеси!

Слава Богу на небеси! Слава Богу мом, Који неда да с' поруши Српског рода дом. Слава Богу на небеси! Милостнв је Бог, Јер оп неће упропастит' Још Србина свог.

Слава Богу на небеси! Он је рода спас, Јер Он моћном Својом руком Закриљује нас. Слава Богу на вебеси! Н1то је вјечан Он, Што нам чува започети Још градећи дом.

Слава Богу на небеси! Вазда к'о и сад, Јер је вазда Творац св'јета Српској слави рад.

Вожија Жалосни човјек очајно снива Судбина му несрећу прикрива, Те будућег прорицаше гласа: „За ме никад више нема спаса! Отпадничка душа издајника Спушћа мене до овога лика. Тихо пушћа тад' очајнн глас: Н1то праведно закриљујеш нас!" „Никад више . . . никад мени спас!" Ал праведничка силна рука, Извуче га из тих грозни мука,

милост. Сјена иравде озари му груди, Те се јадник иза сна пробуди. Правда доби, а неправда паде, Мученички мука виш' нестаде. Б'једни човјек пушћа гласа свог : ТТТто праведно закриљујеш нас!" „Милостив је наш праведни Бог!" * Јака бура узбуркала море, А тужни гласи лађом оре, Јер морнари страшну судбу прате: