Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 476

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

6 сати близу уиијатског села Мадуле ; под страшпом клнсуром у пећини, која је устројена у облику капеле, налазе се моћп св. Текле; у мапастиру живи игуман и два монаха. 3.) Св. пророка Илије, на Ливану, 6 сати пута од Бајрута, у њему је до десет монаха. 4.) Успенија ПресвБогородице, који се зове Белеменд, подигнут на подножју Ливана на догледу средиз емнога мора, далеко од Триполиса 2 х / 2 сата хода на коњу, у њему има до 15 монаха. 5.) Манастир светог великомуч. Георгија, налазн се у Аркадијској епархпји, монаха има 20. Сви монаси и монахшве у манастирима Сирске цркве прави су Сирци. Храмова у цијелом Антиохијском иатријај хату пма около 300, што је врло мало за пра вославни свијет, који је растрешен на великом простору. Сви манастири н цркве у Антиохијском патријархату налазе се у ужасном сиромаштву; а по селима цркве, које се готово ни у чем не разликују од колпба или вјерније пештера, тако су сиромашне, да у њима осим двије папнрске иконе, Спаситељеве и Богородичине, и једног кандила од лима, никаквих других икона и кандила нема. У многим црквама су како свештеничке одежде тако и престолпа покрпвала од простога платна, свсштенн сасуди — путири и дпскоси — од лима, крстовн жељезни или дрвени, мјесто кандила су у употребн црепани тањирићи, а ни у једној цркви нема нолијелеја, ианнкапдила или плашчанице. Митрополити не само да нијесу у сгап.у помоћи тим јадпим и кукавним црквама, но и сами не имајући никаквих доходака ни нлате до жалосне милостпње од евоје пастве, не могу код себе да држе нн ђакона ни јерођакона. Сретан је опај митрополит, кога доходци износе годишње око 1000 фа већина сирских митрополита не скупи годишње нп 600—700 фор. па прп свему том они су дужни издржавати своју митрополију, дати нлаКу учитељу школе, штитити интересе своје наствс пред турским властима и потпомагати ју против штетоносног дјелања иновпјерних пропагандпста. Из више реченога појмљиво је, да о учеб" нпм заводима у Антпохијском патријархату нн говора не може бити. Једва се нађе у свакој епархији по једна школа, у којој се православна

дјеца, по 300—400 њпх на броју, под руководством само једнога учитеља (па и тај је евоје ооразовање добпо код римокатолика или иротестаната) уче читати и писати арапски, а у некима француски, грчки или турски и ништа више. Блаженн Гераспм (садањи патријарх Јерусалимски), видећп тако жалосно стање духовног образовања повјерене му духовне пастве, рјешио се, договорно са својим митронолнтима, да се иодигне макар једно духовно училиште при патријаршији у Дамаску, и ма да је то дјело брзо било нзведено, — хвала ревном старању Његовог Блаженства, то ипак са недостатака средетава, учнлиште то још до сад стоји затворено. По примјеру Његовог Блаженства и многп ревносни митрополита, као нпр. Бајрутскн, Селевкајски, Лаодикијски, Епифанијски и др. старају се данас, да сваки у својој епархији отвори макар једну духовну школу, но лишенн сваке материјалне помоћи, не могу остварити своје жеље. На иошљетку мјесто осталпх духовних часописа, новнна и књига, православни Сирцп, не имајући православних штампарнја, принуђенп су читати издања, која у изобиљу штампају римокатолици и протестанти. Истина, при Бајрутској митрополпјн налази се стара тинографија, у којој су прнје 6 година неки млади ревни људи од православних почелп издавати и један духовни часопис под насловом "Алхидије," у ком су обнаживали латинска и протестанска лажна учења, но ушљед распрострањенпх са стране тих иновјераца клевета, као да тобоже тај часопис нпјс ништа друго, до ли руски орган у Сирији, турска га цензура у прошлој годипи осуди па смртио ћутање. Ево, у кратким потезпма, у каквом се жалоеном стању налази данас многострадајућа Сирска нравославна црква! И премда се она с помоћу Божијом, са правим јунаштвом борила и борн са својмм непријатељима, то ипак ако јој једновјерне црквс не пружи руку помоћи, то ће она у борби са непријатељима и душманима православља, која не одговара њсзиној снази, бпти побјеђена н пропашће. Л. Богдановић. свештеник.