Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 480

Е .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

српске општине у присуству неколпцине гра1)ана и на 1вој је изабран одбор за срп. читаоницу. У одбору су све млађе снаге: парох И. Комадановић. Сорто Давидовнћ, Новица Ковачевић, Саво Калацановић, Захарије Зечевић и Стјепан Дамјанчић. Одбор је приступио дјеловању и ових дана послаће нравила вис. влади на одобрење. Ето тако ће — ако Еог да — наскоро и малено Чајниче дочекати да има „ српску чишаоницу", која ће бити од особите вриједностп по наш народ и његово религиозно-морално, национално и материјално развнће. Ово је лијепи знак љубавн народне према просвјети и одиста служи на дпку и понос свештенству, општини и свему народу у Чајничу! С' тога нека вам је браћо срећан н сложан рад! Чајниче 8. октомбра 1891. II. Ј. Комадановић. ^ Књижница у Фочи (Херцеговина ) Вис. Зем. Влада благоизвољела јс милостиво уважпти пашу молбу, те је нашем пјевачком друштву дозволила покренути „друштвену књижницу". Захвални смо јој ! Ово је дјело корисно, узвигаено и свето . . . Отварањем овакијех „ књижпица " доприноси неоиисану корист нашој младежи — поносне Босне п кршне зем.хе Херцегове-, јер ми немамо толико просвјетнијех завода, да нам младеж што више прикупи знања, те да буде бедем од навале туђпнске Пошто су нам познате нашег народа матерпјалне околности, а особито у онијем мјестима, гдје су забачена на страни, те не допире трговина и већп обрт — као што је то у нашој Фочп, ту је тешко покренути свако племенито дјело .... Али ако смо и сиромашни матерпјално, богати смо духом, јер кроз наша срца провијава српска свијест, провијава српска мисао, да Србину треба духовне хране .... а то ја наука. С' овим још пуна нада, да ће нас српске патриоте помоћи у овом дјелу, те нам којом књигом прискочити у помоћ, а ми ћемо сваког дароватеља у српским листовима изнијети, да му се овјековјечн име златнијем словима! . . . Молимо и сва књижевна друштва српска, да би нас и они обдарили, те нас вјечно задужили, да их се сјећамо Од неколико личности стигле су нам помоћи, чија ће имена

„управни одбор" изнијети у лнетовима српскијем, док се још ко нас сјети. И Ви српски свештеници поносне Еосне и миле Херцеговине, не пожалите коју парпцу, те преплатите који лнст или књигу, а ми добро знамо српску пословицу: „ Пе даје ко има, него онај, који се научгш /" Родољуб. Свечаност освећења цркве у Сасама иротопрезвитерата Сребреничкога. Остављајући нарочитом времену опширно онисивање цркве, односно старине њене, од када је и у које доба постала ту, што значаја има свог по старини својој, којом могу рећи надмаша све друге цркве овога иротопрсзвитсрата, — обраћам пажњу сад за сад да у кратким потезима опишем, гата је дало повода, да се освећење те цркве предузме, и којим је редом исто шило и извршило се. У данашње, под моћном управом прејаснога хабзбуригкога дома слободпо зна се да број цркава и школа раппдно расте, пли из нова или оне, које су трошне и сиромашне поправљају се и потпомажу. Тако и ова од давних времена сиромашна црквица XI ако је у котлини међу планинскпм вјенцима у селу Сасама, била је у очпма внсоких земаљских власти, и није заборављена, већ је потпомогнута знатним новцем од 200 фор. 1889. године од високе земаљске владе, да тим новцем набавн себи ствари, у којима је оскудјевала. То је већ ночетак био. Имајући иста црква и свога нешто новца, разданог по народу на интерес — ријеши парохијални црквени одбор да се исти (новац) покупи, те да се црква и споља п изнутра поправи, и нужне ствари уз први новац добаве цркви. Црква је била доста у земљи и без прозора, те је бнла и у пола дана мрачна. Но сад је добро уређена, споља много откопана, прозора пет додато, окречена, иконостас преправљен, олтар је узвишен и солеја, трапеза подпгнута и по неравној каменој плочи метнута озго дрвена плоча — даска, иконе, одежде п друге потребе, као књиге и сасуди набављене цркви. Тако уредившн појави се потреба да се освећење црквс на обновл>ење изврши, јер у истој није се могла литургија вршити за вријеме поправке своје, а народу је без службе тешко било цркви долазити.