Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 427

живе Хришћани, и да л' им ј е живот њихов сагласан томе високом учењу, које је изложено у сии" сима хришћанскима. На то је Јустина побудила и та околност, гато су се о хришћанима у то вријеме ироносили сами ружни гласови међу незнабошцима: на Хришћане потвараху, да чине разне преступе и да неморално живеТн гласови допираху и до Јустина. Он се по _ бринуо да се зближи Хрншћанима п увнђе, да они живе свето и благочастиво, и да се одликују кротошћу, милоерђем, трпљењем, и непоколебљивом тврдоћом вјере и духа. У то вријеме жестоко су гонили Хрпшћане у области римске империје. Јустин је проматрао подвиге мученика хришћанских, и увиђе, да тп људи не могу бити таквима, каквима их хтједоше представнти незнабошци. „Човјек, предан страстима, човјек, коме све блаженство састављају земаљске насладе, нс може с радошћу срјести смрти," 1 ) размишљаваше Јустин. То је укријепило дух његов у вјери у Христа, те он у оО години живота (око 153. год.) примн хришћанство и стаде усрдно проновједатп ријеч Божију. У мантији фнлозофској путовао је он по разним градовима и међу осталима дође у Рим. Овђен он отвори хришћанску школу благочашћа; око њега сакупи се мноштво ученика, које је он настојао обратити Христу. Но незнабошки филозофп завидјеше му због тога и стараху се, да му на сваки начин смета,ју. У то вријеме римски император бјегае Антонин I. Пије. Он стаде гонити Хришћане, но не стога што није трпио њихову науку, него стога, што је вјеровао клеветама, којима су клеветали Хрпгаћане. Св. Јустин написао је апологију или дјело у одбрану Хришћана, које предаде самом императору. Апологија не оста без успјеха: нмператор изда указ, да се Хришћани не гоне због сама њихова имена. Св. Јустин похита с том радосном за Хришћане вешћу у град Ефес. Овдје је имао спор са јеврејским мудрацом Трифаном, ком је доказао истинптост хришћанског учења, а тај снор изложпо је он у иосебној књизи. За вријеме новог императора Марка Аврелија почеше с нова гонити Хришћане. ( в. Јустин дође у Рим, и написа другу апологију Хришћана. Но та апологија не имађаше таквог успјеха као прва; гонење на Хригаћане продужило се, и на(* Апост. посл. 2, 1*2.

скоро и сам Јустип прдвргао се једнакој судбинп са онима, које је он топло п смјело бранно. Незнабогаки филозофи нису трпјели Јустина због његовог обраћења у хригаћанство и због пораза незнабогаког лажног учења. На чело незадовољника истакао се фнлозоф Крискент, човјек порочан н непријатељ Хришћана. Усљед његових спЛетака св. Јустин буде предан суду н бачен у тамницу. На судбеном исниту префект Рустик запита Јустина: — У чем се састоји учење Хрншћана? — Ми вјерујемо у Бога, Створитеља свега видљивог и невидљивог, и исповиједамо Господа Исуса Христа, Сина Божија, кога су предсказали Пророци, виновника и учитеља спасења, судију свију људи, одврати св. Јустин. — Чуј ти, што мислиш, да си нашао праву филозофију, упита га префект, јесил' и ти увјерен, да ћеш узнћп на небо, ако те по цијелом тијелу ишибају бичевима, и по том одсјеку ти главуV — Јест, надам се, одговори Јустин, да ћу добити оно што је обећао Христос, ако претрпим то, о чему тп говориш. — П1та? Ти мислиш узићи на небо, бијесно га упита Рустик! — Не само да мислим, него сам путпуно увјерен о том, тако да и сумња нема мјеста, одговори исповједник. Послије тога јуначкп је св. Јустин претрј пно страдања и увјенчао је свети живот свомученичком смрћу у 1()6. години по Р. Хр. Свети Јустин оставио је неколико дијела: а то су споменуте већ двије атлогијс за ХртиАанс, затпм оттомена к Јелинима (с^к-би^ш! кт> б.мннш.и-к) и разговор (дијалог) с Трифуном Јудејанином. Сви ти списи пуни су духовне мудрости и топле вјере; из њих је могуће много дознати о стању и обичајима Хришћана II. вијека. Садржај прве апологије ово је : Титулпшући императоре именом „благочастивих" и с увјерењем о достојанству Хришћана, стављајући и себе у њихов број, св. Јустин смјело говори: „Вас сматрају благочастивима и фнлозофима, но да лн сте вп у истину такви, ниже ћу казатп. Ми смо дошли пред вас не да вам ласкамо, но молпмо, да се нама Хришћанима строго и право суди." Затим опровргава он узроке, са којнх су гонили Хришћане. .Гонилн су их само због једног имена