Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

су га сретале — врло је трудно. — То ће показати историја руска, када иа својим страницама износила буде дјела оваких мужева. Да бих своје поштоване читаоце мало из ближе упознао са животом п радом Митрополита Платона, превешћу из „Петербурског листка" кратки опис у виду некролога: | Митрополит Платон. „У лицу премииулог Платоиа, митроиолита Кијевског и Галицког, наша отаџбина претрпила је велпки губитак. Премпнуо је угледни јерарх руске цркве, позпат далеко и иза својег отачаства. Прекрасно образован, обдарен богатим умом, покојни архипастир бмо је сасвим предан руској државној идеји и усрдно је служио руском дјелу, као проповједник, као педагог, као пастир цркве Христове. Преосвећени Платон био је свестрано проникнут духом евангелске љубави и то се одазвало на цио његов живот. „Као педагог, он је први почео да предаје богословске науке на руском језику, и први је приступио к разбору науке о расхолу, при чему је свагда гореће (вруће) пропагандисао мисао, да се с расхолом треба боритп духовним мачем просвјете и љубави. „Као проповједник, покојни је митроиолит изврсно владао језиком духовие слаткорјечитости, говорио је одушевљено, надахнуто — јасно. Из његових проповједи особито избија прва нроповјед, коју јс држао у Петрограду 1831. г. у колерно вријеме и она је обратила пажњу покојног цара Николе на младог проповједника. „Велики је труд н енергију бно положио покојни архинастир у борбп с иновјерним и ненријатељским елементима у Виљни н у Риги. Као еппскоп Ковенски, Преосвећенп се Платон особито постарао о утврђењу прсданостн православне цркве у сједишеном духовенству н друштву. „Поставши глава Рижске епархије, покојнп је Платон ревно ступио на заштпту православља у прибалстијском крају. С ријетком тврдоћом и ревиошћу к вјери и руској идеји, он је преодољео масу њемачко-баронскнх интрига, стронјо цркве, заводио у епархији нове школе и не само задржао у православљу Есте и Латлше, већ је и увеличао паству присај еди њсњем нових чланова из лутеранства. Борећи се вруће за ]|уску државну идеју, ои је настојавао на раширењу

предавања руског језпка у том крају, што се у садашње вријеме и опажа. „Преведен 1867. г. у Данску епархију, гдје је било до 80 старообредника, архијепископ се Платон вруће заузимао за дјело искорјењења злобе у старообредника к православној цркви . . . Узгредне личне бесједе при чаши чаја, у својој угошћавајућој соби са старообредницима обратио нх је к православљу. „Као Митрополит Кијевскн, Преосвнћени Платон водио је борбу са ПГгундом. (нова секта, противна поштовању св. икона). Ту не давно по његовој иницијативи у Кијеву се састајао скуп преосвећених јужнпх и западних губернпја ради ријешења питања о општпм мјерама против ПТтунда. „Име иокојног архипастира било је добро познато и за предјелима Русије. — Ево факт којн о томе свједочи: „То је било у Петрограду назад пет-шест година. У неђељу православља, у Иеакијевски сабор јаве се два туриста — Инглеза (један је између њих свештеник англиканске цркве), да се увјере о његовој гласовитости. Тек штојелитургија свршена, туристи дознавшн о томе, да се у олтару налази Митрополит Платон, изјаве своју жељу, да би ради примнти његов благослов. Они су чули о Митрополиту Платону много доброг још у својој отаџбинн, у Инглеској. Жеља туриста се испупп и њих приведоше у олтар. Митрополит Платон благосиљајућн их, и рече сљедеће значајне ријечи: „Во н,иа игтиннлго, единлго, ксб/и-к НЛ.ЛЋ ОЕШ^ГО Гошодл Бог^, Н(1113МК|||0 |М К.КЋ кллгомокж!( Божк н 8т г 6ш.но »еа нлд( Ж док>, что т^ шј)(Г0ј10ДКН, КОТОрМА .1111, .110ДН, 1.1.1111 ЗД^,1,1,111 11.1 ЗЈДМ^ Д.1А рНЗГјМННЧННА рЛЗНћ|^"ћ К^рОШИОКбД.ПНИ ОДНОН ОК1Ц1И ЈСрНСПИНСКОН (К.1НГ1И, (Ц10 Н! Д0ј|0[,|Н ДО Н!КИ И ПОТО,и8 н( по.и^ш.ттту Готодб' Еог8 У ј . њшјлтк ,иог еллгомобжис, прнзмклс/иие ii.1 КЛСК, н (кпо.шнтк (го." („У име истинитог, јединог свјема нама онштег Господа Бога, призивам на вас благослов Божји и тјешим се надом, да су те преграде, које смо ми, људи, самн учпнили на земљи радп диобе разних вјероиеповједи, једне оиште христијанске религпје, — још не дорасле до неба и за то неће сметнути Господу Богу да чује мој благослов и да га испунн." „Те простс надахнуте ријечи јерарха руске цркве учињеле су тако силни упечатак, тако су